Жарко Обрадовић, овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије о сету закона из области образовања
Предлог закона о дуалном образовању је изузетно важан, не само за систем средњег стручног образовања,него за цеообразовни систем Републике Србије, али и за будући развој Републике Србије и локалних самоуправа.

„Поштована председнице Народне скупштине Републике Србије, поштовани министре и остали чланови Министарства просвете, науке и технолошког развоја, дозволите ми да у име СПС кажем неколико речи поводом сета закона који се данас налазе на дневном реду Народне скупштине Републике Србије, али пре свега о закону о дуалном образовању.
​

Мислим да је овај закон најважнији закон у оквиру свих ових закона о којима ћемо данас расправљати и изузетно важан, не само за цео систем средњег стручног образовања, него заобразовни систем Републике Србије у целини, а морам рећи , са мог становишта и за будући развој Републике Србије и локалних самоуправа.
​Желим, пре свега, да кажем да ће СПС, наравно, гласати за овај закон зато што мислимо да је реч о једном веома квалитетном законском предлогу, по обиму чланова који садржималом закону, али по утицају који ће имати у образовном систему, једном великом значајном закону.
​

Мислим да је добро што ће Народна скупштина Републике Србије усвојити овај закон и то из више разлога.Пре свега, због ђака. Некако смо у овој расправи која се данас водила изгубили из вида оног коме је намењен овај закон, а то су ученици и њихова знања, способности, вештине, њихова компетенција, шта је то што ће они научити у оквиру система средњег стручног образовања и шта то њима може значити за њихову будућност.
​

Мислим да нажалост многе колеге нису читале закон, нити су виделе решења која сте представили, па да онда разговарамо да ли су сва решења добра или не, јер сама идеја дуалног образовања је нешто што апсолутно не би требало да има, као идеја, противника у данашњој расправи, јер суштински овај закон је усредсређен на унапређење система образовања и у том делу средњег стручног образовања.
​Друга ствар која је јако важна, чини ми се да ће овај закон одговорити на потребе привреде Републике Србије, што год подразумевали под тим појмом „привреда Републике Србије“ и коначно затворити једну причу која постоји већ годинама уназад, а то је да образовни систем Републике Србије не може да одговори на потребе послодаваца, односно власника или директора предузећа зато што нема образовних профила на том нивоу образовања који могу бити део система запошљавања, каснијеи рада у тим предузећима.
​

И трећа ствар, важна, системска, јесте што ће објективно на начин који је предвиђен овим законом, примена дуалног образовања у појединим локалним самоуправама објективно допринети и порасту запошљавања, значају појединих школа и генерално укупном развоју Републике Србије.
​

Кад је реч о систему, често годинама унатраг, па и дан данас, Министарство просвете доживљава критике да је систем тром, да образовни профили не одговарају потребама тржишта, да послодавци не могу да нађу адекватан кадар, а заборавља се како смо уопште дошли у ту ситуацију. Деведесете године, а поготово оно што се дешавало 2000. године су објективно уништиле. И та приватизација која је по свом карактеру била пљачкашка приватизација је довела до тога да је затворено неколико стотина хиљада радних места, али камо среће да је са затварањем тих радних места дошло до отварања нових радних места, јер је суштина, ако се сећате, они који су учествовали у доношењу Закона о приватизацији, било је речи да ће усвајањем тог закона, у ствари уследити економски бум у Републици Србији и да ће доћи до отварања нових радних места.
​

Затварањем тих фабрика, ми смо објективно тим ђацима средњих стручних школа ускратили могући простор за практичну вежбу и ускратили могућност сарадње привреде и ђака. Сада се на овај начин врши једно унапређење целог образовног система и кажем, одговара се на ово питање потреба привреде.
​

Оно што је важно поменути са становишта система, пошто се у средишту закона налази ученик, основни елементи овог закона јесу наравно школе, послодавци, локална самоуправа, али и једна могућност избора зато што се могу чути критике да овај закон ће ето, довести до неравноправног положаја ученика који буде хтео те средње стручне школе, који ће направити уговор са послодавцем и слично. Добро би било да разговарамо на који начин се евентуално тако нешто може десити, али то остаје у другом плану, у односу на суштину овог закона.
​

Желео бих да кажем да овај закон није случајан сам по себи. Он је израз потреба образовног система, израз потребаи привреде и да, наравно, није настао јуче, прекјуче, него да има своје корене. Желео бих да подсетим оне који нису читали образложење овог закона, да подсетим да су још 2013. године елементи дуалног образовања уведени у образовни систем РС, тада кроз три образовна профила, бравар, заваривач, механичар индустријских постројења и електричар. Желим да се зна да образовни систем РС и до тада и после тога је увек правио образовне профиле који су били за потребе Србије у сарадњи са привредом, са локалним самоуправама и покушао је да нађе одговор на питање шта то треба у образовном систему мењати, да би имало своју сврху, када је реч о средњем стручном образовању.
​

Драго ми је да сте поменули да цео систем средњег образовања има свој смисао и логику и да се усклађује са стратегијом образовања и да се са једне стране повећава број општих школа, гимназија, а са друге стране се врше промене у систему средњег стручног образовања. Али да би се могао разумети домет и примене овог закона, мислим да не би било лоше да видимо на кога се односи и какав је миље у коме се закон спроводи.
​

Кад сам рекао на кога се односи, реч је о ђацима. У овом тренутку и то стоји у образложењу овог закона, додуше у једном другом закону о средњем образовању и васпитању, али се да видети податак да у средњим стручним школама, у четворогодишњем трајању, има 155.492 ученика, или 61,66%, а у одељењима трогодишњих образованих профила 26.166 ученика, што чини 10,38%. Дакле, систем средњег стручног образовања броји 181.658 ученика или 72,03%. Ово сам поменуо да би се једноставно видело о ком броју ученика у средњем образовању се ради.
​

Сада да видимо каква је ситуација у привредном делу.Према подацима Републичког завода за статистику из 2014.године, када је реч о предузећима која послују на нивоу Републике Србије, наравно они су направили класификацију на микро, на мала, на средња и велика предузећа.
​

Оно што је важно поменути јесте да средњих предузећа има 2.131, према тадашњим статистичким подацима, а великих предузећа, са преко 250 и више запослених, има 494, што чини укупно 2.635 предузећа. Наравно, сад их је више захваљујући ономе што је Влада учинила у претходном периоду, привлачењем страних компанија, отварањем нових радних места.То је све добра основа за примену овог закона, за једну сарадњу коју треба успоставити између школа и привреде.
​

Иначе, треба поменути још један податак, да у Србији постоји 150 општина, да постоје 23 града и Београд са 17 својих градских општина, то је 189-190 локалних самоуправа, и то је тај оквир у коме ће се примењивати овај закон. Да ово није случајан закон него стратешко опредељење Владе, говори, не знам да ли се сећате, када је господин Вучић као мандатар Владе 2016. године овде представљао садржај програма, он је поменуо тада да је дуално образовање једно од ствари које су потреба, не само образовног система Републике Србије, него и потреба деце која похађају средње стручно образовање, и да је Србија почела, у годинама пре, примену дуалног образовања, али да треба направити један законски предлог и да то помаже и унапређењу квалитета образовања и квалитета компетенција ђака, али и смањењу незапослености унутар одређене земље, у овом случају Републике Србије. Од те, да кажем, намере Владе из 2016. године, ево сада је 2017. година, годину дана и нешто касније, ми присуствујемо примени тог закона.
​

Не знам, да ли сте приметили, поштоване колегинице и колеге, оно што је министар јуче говорио, то је број компанија које су до сада исказале интересовање.Он је поменуо у образложењу закона 60 компанија, 18 школа у оквиру пројекта који се реализује између Привредне коморе Србије и образовних организација из Швајцарке, Немачке и Аустрије. Поменуо је и број ученика, али још више, и то је једна добра ствар што је министарство урадило, што је направило тај караван образовања, што је остварило контакт са послодавцима са територије Републике Србије, свима представило шта министарство има намеру да чини и у том контексту ко исказује намеру да буде део овог концепта. Ово врло свесно кажем – ко исказује намеру, зато што се мора схватити да је садржај овог закона таквог карактера да послодавац коме су потребни образовани профили, наравно жели да учествује у примени дуалног система, дуалног образовања.
​

С друге стране, имамо ученике, опростите, постоји право избора сваког од деце, да ли ће уписати једну од десет школа када завршава први ниво образовања и онда се он опредељује за школу, односно одговарајући ниво образовања, односно да ли је то у питању гимназија или средња стручна школа и самим тим он има могућност да се определи да ли ће бити ђак у некој стручној школи. Има и категорија потребе локалне самоуправе.То је са становишта развијености привреде у свакој средини и у свакој локалној самоуправи.
​Када узмемо у обзир све ове елементе, онда је потпуно логично да овај закон има свој смисао, да има свој садржај и да је јако, јако потребан образовном систему Републике Србије.
​

Када говоримо о законским решењима конкретно, не могу а да не поменем, по мом скромном суду, да је закон врло прецизно утврдио бројне елементе заштите, ако хоћете, заштите права ученика, да закон врло прецизно утврђује шта ученик ради у школи, шта ради код послодавца, који обим наставе на једном месту, који обим наставе на другом месту, која су, да кажем, права која има, које су му обавезе, на који начин се може заштитити. Мислим да је посебна вредност овог закона, што је промовисао сарадњу са Привредном комором Србије.
​

За разлику од свих претходних законских решења која су постојала у образовном систему Републике Србије, где се Привредна комора, као неко ко представља интересе привредног сектора у Републици Србији, више вербално него стварно, ово је чини ми се по први пут да се Привредна комора законски везује за систем образовања и добија врло јасне обавезе шта она треба ту да чини. Мислим да је за Привредну комору Србије ово велики изазов.
​

Наравно, ја се надам да ће успешно одговорити, али ово је прави начин, јер се често на састанцима привредника унутар Привредне коморе у претходним годинама дешавало да се образовни систем критикује, да се образовни систем, како бих рекао, доводи у ситуацију да не може одговорити потребама привреде, али није постојао адекватан механизам на који привреда може бити укључена. Сада добијамо и ту димензију и мислим да је добро што је закон утврдио учешће Привредне коморе у систему дуалног образовања и у члану, примера рад, 12.постоји обавеза Привредне коморе да утврди испуњеност услова за извођење учења код послодавца. Значи, врло је прецизно дефинисано шта све послодавац мора да уради, шта све послодавац мора да поседује, да би се код њега могло изводити учење.
​

Мислим да је јако вредно поменути и уговор о дуалном образовању и уговор о учењу кроз рад, напомињем ово у учењу кроз рад, јер уговор о дуалном образовању говори о свим оним елементима који су важни за систем образовања.
​Чуле су се јуче или прекјуче, током расправе на Одбору за просвету ове Скупштине, а и данас, питања, шта се може десити са учеником, уколико се деси да послодавац, примера ради, буде пословно неспособан, дође до затварања фабрике.
​

Морам рећи да они посланици, који су читали закон, могли су приметити да је Министарство просвете утврдило одредбе да у случају раскида уговора са послодавцем, из разлога који су већ поменути у неколико разлога, зашто може доћи до раскида уговора, а с обзиром на право да школа може закључити уговор са више послодаваца везано за један образовни профил, да наравно ученик може наставити образовање код другог послодавца.

​Чак и решење да уколико на територији локалне самоуправе, на подручју рада школе, не постоји тај послодавац са тим образовним профилом, онда је примењено решење да се може код другог послодавца са сличним образовним профилом наставити школовање.Нема бојазни да ли они могу или не могу, да ли ће ту завршити своје образовање, од њих зависи да ли ће завршити на том нивоу или не.Систем мора да буде тако конципиран и јесте тако конципиран да постоји та вертикална проходност и свако може да учествује у образовном систему, односно у свом образовању у мери у којој то жели.
​

Постоје врло прецизне одредбе којима се даје могућност да се заштите права ученика.Сви остали елементи овог закона, кажем има их 41, су прилог доброг садржаја овог закона, па чак и уколико неко решење није добро.Министар је у претходним појављивањима овде више пута јавно исказао вољу да добра решења прихвати.Тако ће сигурно бити и овога пута уколико неко буде имао неки стварно рационалан користан предлог како да се унапреди садржај овог закона, па зашто то не учинити.Мислим да је реч о веома квалитетном закону и да ће корист од тог закона бити вишеструка.
​

Мој колега Јокић је пре неки дан на одбору поменуо питање мреже школа.Мислим да ће примена система дуалног образовања у великој мери одредити можда и судбину неких школа, јер сами знате шта нека школа значи за одређену локалну самоуправу.Могућност да се деца образују на нивоу територије једне локалне самоуправе, за многе родитеље и за децу је веома важна, не само са становишта садржаја учења него и за становиште његовог будућег опредељења да ли ће наставити живот у тој средини или не.

​Једном речју, поштоване колегинице и колеге, мислим да је реч о веома квалитетном закону, мислим да је реч о закону од којег ће користи имати образовни систем Републике Србије и здушно се залажем за његово прихватање, односно за прихватање и свих оних других решења која могу унапредити овај закон. Ми посланици СПС-а ћемо у дану за гласање, наравно, подржати овај закон.
​

Дозволите ми да кажем још неколико речи само о једном предлогу закона из овог сета, с обзиром да, министар је то објаснио, када је реч о осталим законима, реч је о усаглашавању са Законом о основама систему образовања и васпитања и одређеним решењима која постоје, наравно и унапређење везано за употребу мањинских језика и за друге ствари које су део система образовања, али ћу ја овде да подржим и да кажем неколико речи о Предлогу закона о потврђивању Споразума о зајму. Реч је о Пројекту инклузивног предшколског образовања и васпитања.
​

Мислим да је реч о једној јако, јако важној ствари за цео образовни систем Републике Србије. Драго ми је што ћемо у Скупштини усвојити овај предлог закона и дати тиме могућност да се сума отприлике око 50 милиона евра примени на различите нивое образовног система, зато што је закон врло прецизно утврдио на који начин ће се трошити та средства. Оно што је најважније, то је повећање капацитета на нивоу предшколског васпитања и образовања, изградња нових установа, реновирање постојећих установа, укључујући изградњу нових објеката, проширење постојећих, пренамену других јавних зграда, укључујући набавку намештаја, материјала за учење, опрему, игралиште за све ново обновљене предшколске установе и изградњу капацитета за локалне архитекте и инжењере за спровођење наведених радова.
​

Ми имамо веома велики број предшколских установа које не прате, нажалост, демографску ситуацију у Републици Србији, а можда и нису у стању да прате, такав је систем направљен. Знамо да постоје потребе за местима за децу, јер обухват деце у предшколском васпитању и образовању је веома важан за образовни систем и пракса показује да уколико је већи обухват деце у том нивоу, да је наравно и већи ниво укључености на осталим нивоима образовања, а самим тим и мањи број ученика испада из образовног система.
​

Оно што је важно за овај закон, јесте да се он односи на децу из посебно осетљивих друштвених група.То је нешто што је страшно важно.Морам рећи да смо ми 2008. године Законом о основама система образовања и васпитања укључили инклузију у образовни систем Републике Србије. И тада је било јако много критичара као и данас, али како је време пролазило, број критичара се смањивао и онда смо прешли на конкретна решења шта је добро за децу, јер треба увек посматрати децу и прилику да они кроз образовни систем стекну знања и способности, да буду равноправна са другима.
​

Јако ми је драго што ће овај пројекат повећати и ниво укључености деце ромске популације, зато што мислим да је то јако важно, јер и за њих образовни систем треба да буде отворен од најнижег нивоа.Ви знате да смо ми применили нека решења у претходним периодима да се оперативним мерама повећа њихов број на свим нивоима образовања.Једном речју, драго ми је што ћемо усвојити овај закон и што ће реализација овог пројекта почети што пре.
​

Вас министре, пошто завршавам, на основу искуства које сам ја имао у примени појединих међународних пројеката, молим да, колико год будете у могућности, смањите могућност утицаја различитих експерата на тумачење примене овог закона, да јединица буде што пре формирана, да радови почну што пре, да се новац искористи, да се повећа број предшколских установа и да што већи број деце буде што пре у тим установама и пре се укључи у систем образовања. ​Једном речју, СПС ће гласати за све ове предлоге закона, зато што мислимо да се на тај начин апсолутно унапређује образовни систем Републике Србије, и желим још једанпут Министарству да честитам на овим решењима која су данас предмет рада Народне скупштине Републике Србије“.