Снежана Богосављевић Бошковић, народни посланик Социјалистичке партије Србије о Предлогу Закона о дуалном образовању:

„Данас од средњих стручних школа очекујемо одшколоване техничаре, занатске раднике, мајсторе различитих профила, који су усвојили неопходна теоријска знања, али и овладали потребном праксом и вештинама, како би се брзо и лако укључили у посао у струци. Запослење у струци је важно за сваког појединца који је стекао диплому средњег стручног образовања ради његове личне и професионалне каријере и просперитета, али је важно и за друштво у целини, јер се тиме поспешује смањење незапослености, јачање предузетничког духа и економски напредак заједнице“.

„Поштована председнице, господине министре са сарадницима, уважени народни посланици, поштовани грађани Србије, тема парламентарне дебате овог скупштинског заседања, изузетно је важна, јер кроз предложене законе у фокусу наше дискусије су млади и њихово образовање. Свако озбиљно и одговорно друштво тежи да за своје младе генерације обезбеди што је могуће боље и квалитетније образовање.
​

Посебан изазов образовног система је квалитетно, ефикасно и функционално средње стручно образовање. Изазов је утолико већи, јер ово образовање мора да буде и динамично и флексибилно. Мора да прати научна и техничка достигнућа, али и савремене токове економије, привреде и развоја друштва у целини.
​Тако данас од средњих стручних школа очекујемо одшколоване техничаре, занатске раднике, мајсторе различитих профила, који су усвојили неопходна теоријска знања, али и овладали потребном праксом и вештинама, како би се брзо и лако укључили у посао у струци.
​Запослење у струци је важно за сваког појединца који је стекао диплому средњег стручног образовања ради његове личне и професионалне каријере и просперитета, али је важно и за друштво у целини, јер се тиме поспешује смањење незапослености, јачање предузетничког духа и економски напредак заједнице.
​

Верујем да су ово били најважнији мотиви Владе и Министарства просвете, да предложе закон о дуалном образовању о коме данас дискутујемо.
​Овим законом, између осталог, правно се уређују питања партнерства средњих стручних школа и привреде, тј. школа и ученика са једне стране и привредних друштава и компанија са друге стране у обликовању знања и практичних вештина, будућих техничара, занатских радника и мајстора различитих профила.
​

Ово партнерство је важно, будући да иза наше привреде је дугогодишњи транзициони период праћен огромним потресима и променама, променама, пре свега у облику својине. За непуне две деценије од друштвене својине, добили смо привреду, претежно у приватном власништву.
​

Данас спремност привредних субјеката да отворе своја врата, за практичну наставу наших средњошколаца, сматрам позитивним гестом и напретком и у развоја и образовања и друштва у целини.
​

Верујем и да ће велики број ученика након завршетка школовања, управо у овим компанијама где су стицали практична знања, наћи своје стално запослење.
​У контексту дискусије о дуалном образовању и учењу уз рад, желим да истакнем да су практична настава и обука у нашим средњим стручним школама, дубоко утемељене и да имају дугогодишњу традицију. Ако нам је циљ знање, али и практична обученост и вештине, нема сумње, најбољи пример су наше пољопривредне школе. У овим школама знања се стиче у учионицама, а пракса и вештине на школским економијама.
​

Вредне пажње и похвале су управо ове школе које су, пре свега зарад практичне наставе и свих стручних предмета, очувале и развијале своје школске економије кроз вишедеценијски рад знање и ентузијазам и просветних радника и бројних генерација ученика.
​

Стога сматрам да наше пољопривредне школе у Свилајнцу, у Пожеги, у Краљеву, у Лесковцу, у Шапцу, у Пожаревцу, Сомбору, Футогу и у другим местима, треба да наставе, али треба им и помоћи да и даље одржавају и развијају своје школске економије, јер ове економије су сигурна, проверена база за стицање практичних знања и вештина техничара у области пољопривреде, ветерине и шумарства.
​Вредан пажње и помињања је и пример Млекарске школе у Пироту. Ученици ове школе, поред учења, баве се и прерадом млека и производњом производа од млека. Дневно се у занатској радионици ове школе преради преко 3.000 литара млека. Њихови производи, качкаваљ, бели сиреви, јогурт, налазе се у продаји, налазе се на трпезама широм Србије, а радо их купују и странци.

​Бенефити оваквог начина учења су веома квалитетна, функционална, стручна знања ученика ове школе, а бенефити школе су могућности да од продаје сира и других млечних производа улажу у развој технологија у овој области и тиме унапређују образовање својих ученика. Ово говорим и као професор Универзитета који управо ради на образовању агрономских стручњака, али и као претходни министар пољопривреде, када сам посетила велики број наших приватних школа. Модел рада ових школа, који укључује обавезну практичну наставу и обуку на сопственим економијама, сматрам једним од најорганизованијих у систему средњег стручног образовања у нашој земљи.
​

Наравно, у неким другим областима, у машинској, металској, дрвно-прерађивачкој, текстилној, итд, није могуће на овако директан и транспарентан начин организовати практичну наставу и обуку, али за то највећи број ових школа имају сопствене радионице где ученици уз професоре и наставнике практичне наставе, такође, стичу важна стручна, практична знања и вештине. Због тога је важно незанемарити и недеградирати значај школских радионица и улогу наставника практичне наставе.
​

Шта више, сматрам да би било добро у оквиру високог образовања, например високих струковних школа и њихових специјалистичких студија, увести и програм школовања наставника практичне наставе.
​

Некада, као што знате, у Врању смо имали Високу школу за школовање наставника практичне наставе машинске и металске струке. На тај начин би и просвета и привреда добиле на квалитету, јер би и у редовном образовању и у учењу уз рад били ангажовани компетентнији и професори и инструктори.
​

Полазећи од свега овога, Предлог овог закона видим као жељу да се унапреди наше средње стручно образовање, посебно у оним областима где се, практично, настава и обука могу боље и квалитетније организовати у реалном привредном сектору, тј. у компанијама које за то имају могућности и исказују своју спремност за партнерство са нашим средњим стручним школама.
​

Дакле, јасно је, Предлог закона о дуалном образовању нуди решења за достизање нама важних циљева, а само неке од њих ћу поменути – квалитетније, ефикасније и функционалније средње стручно образовање, приближавање овог образовања потребама привреде, већа запосленост од школованих кадрова, јачање предузетничког духа младих као резултат чега би биле новоосноване занатске радионице, мала и средња предузећа. Због тога сам уверена да и пројектован исход, економски напредак заједнице, сасвим сигурно, ће уследити након примене ових законских решења.
​

Због свега наведеног, Посланичка група СПС подржаће закон о дуалном образовању, као и друге предлоге закона из овог претреса, а о којима ће говорити моје колеге из Посланичке групе“..