Ружић: Квалитетна сарадња Србије и Светске банке
6 априла, 2022
6 априла, 2022
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је да би поштовао одлуку да се Република Српска припоји Србији, ако би то био договор свих народа у БиХ.
„О будућности БиХ треба да одлучују сви народи, а ми ћемо поштовати њихов договор. Уколико буде постигнут такав договор, поштоваћемо га“, рекао је Дачин новинарима у Сарајеву, коментаришући изјаву председника РС Милорада Додика како би РС и север Косова требало припојити Србији.
Он је поновио да Србија поштује територијлани интегритет БиХ, истичући да се званични Београд залаже за мир, дијалог и договор.
„Имамо специфичне односе с Републиком Српском, али они нису на штету ни другог ентитета, других народа или БиХ“, истакао је српски шеф дипломатије.
Говорећи о решавању питања границе између БиХ и Србије, Дачић је рекао да БиХ неће имати никаквих проблема у решавању овог питања, додавши да и Србија и БиХ имају већи проблем с решавањем питања граница с Хрватском.
Коментаришући састанак шефова дипломатија шест земаља Западног Балкана у Сарајеву, Дачић је оценио да ће се у наставку разговарати о Фонду Западног Балкана, који је формиран на иницијативу Вишеградске групе и у који свака држава улаже новац који се користи за пројекте.
Додао је да ће се разговарати и о самиту у Лондону.
„Одржавање самита с најважнијим земљама чланицама ЕУ добра је идеја, јер нам даје на знање да је ипак реална европска перспектива. Задовољни смо што је Србија у Стратегији о проширењу, уз Црну Гору, потписана као земља која може рачунати на чланство до 2025. године, али подржавамо и све друге на том путу. То би било веома добро и то би био фактор стабилизације и мира на Балкану када би дошло до бржег чланства“, казао је српски шеф дипломатије.
Он је још оценио да ЕУ има двојаке критеријуме када је реч о приступању у чланство, презицирајући да се од земаља Западног Балкана захтева да реше билатералне спорове, а да то није тражено од других земаља које су приступиле раније.
Као пример, Дачић је навео спор Хрватске и Словеније у вези с границом.
„ЕУ често неке формулације тумачи на начин на који не тумаче државе чланице. Шпански премијер Маријано Рахој казао је како неће учествовати на самиту у Бугарској уколико буде учествовало Косово. Ко је икада утврдио званични став ЕУ да је услов за Србију признавање Косова? То су формулације које се можда свиђају некој појединој земљи, а ЕУ има статусно неутралан став“, казао је Дачић.
Према његовим речима, Србија тежи да реши спорна питања с Косовом, пре свега себе ради.
„Упућивање претњи и уцена Србији није пут, желимо у ЕУ, али на частан и достојанствен начин“, нагласио је Дачић.
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је данас да резолуцијом 1244 СБ УН није предвиђено формирање војске Косова и поручио да Србија то неће прихватити, те да Срби у косовском парламетну сигурно за то неће гласати.
„Када је реч о војсци Косова на снази су документа УН СБ. Ако неко жели промену, она мора бити донета у истом формату – на седницу Савета безбедности па донесите одлуку. Никава војска Косова није предвиђена резолуцијом 1244 нити једним другим документом“, рекао је Дачић новинарима у Сарајеву.
Дачић је рекао да Србија жели да реши проблеме, пре свега због себе, те да због тога и предлаже неко трајно решење за Косово, међутим, истиче да са друге стране имамо ситуацију да се рецимо не спроводи Бриселски споразум.
„Коме ми сад да се жалимо што он није реализован, а није реализован у најважнијој ствари – Заједници српских општина. Упућивање претњи и уцена није начин на који се може разговарати“, рекао је Дачић.
Каже да ЕУ често тумачи неке формулација на начин који је супротан код неких држава чланица.
„Не знам да ли сте данас прочитали новине. Ми ту информацију имамо од пре више дана да је шпански премијер Рахој рекао да неће учествовати на самиту у Бугарској са шефовима држава Западног Балкана ако учествује Косово“, рекао је Дачић и упитао ко је икада утврдио да је званичан став ЕУ да је услов за Србију признање Косова.
То су, каже Дачић, формулације које се можда свиђају некој појединој земљи, али ЕУ као таква има статусно неутралан став.
Поручио је да Србија жели у ЕУ, али на, како је рекао, частан и достојанствен начин.
Говорећи о министарског састанку „западнобалканске шесторке“ у Сарајеву, Дачић је казао да је он у функцији припрема за Лондонски самит који „даје на знање да је европска перспектива ипак реална“.
Он је додао да је „сваки политичар“ обећавао да ће Србија ући у ЕУ, али је сада, каже, ипак дата перспектива, односно временски оквир 2025. године у коме може да се рачуна да ће се разговарати о чланству.
„Да ли ће то бити тако, то је ипак политичка одлука. Ту имамо више сумњи него у нашу спремност да ћемо ми испунити све те критеријуме“, закључио је Дачић.
Приметио је и да су услови сада другачији, па се тако пред Србију ставило да мора да реши билатералне спорове.
„Зашто они нису решили своје пре уласка у ЕУ, па се сада Хрватска и Словенија свађају око граница. Како то није важило раније, а сада ће важити, али добро, шта да радимо, нисмо ми ти који одређују правила“, рекао је Дачић.
Дачић је рекао је на другом састанку Конференције министара спољних послова Фонда за Западни Балкан да тај Фонд представља један од „најактивнијих елемената регионалне сарадње“, саопштило је министарство спољних послова Србије.
„Фонд данас представља један од најактивнијих елемената регионалне сарадње, који ће, уверен сам, чврстим корацима отворити пут сарадњи у домену културе, научној и истраживачкој области, размени младих и јачању одрживог развоја, на начин сличан како су се, у своје време, други европски региони удруживали и снажили сарадњу“, навео је Дачић.
Он је рекао да је Фонд за Западни Балкан „јединствено оруђе утицаја којим се могу остварити конкретне позитивне промене“ јер је потпуно у надлежности министара спољних послова држава Западног Балкана.
Према Дачићу, тај пројекат представља „пионирски подухват“ који не само приближава регион Европи, већ и утиче на боље разумевање и зближавање у региону.
Он је изразио задовољство што су невладине организације из Србије препознале могућности које Фонд нуди и понудиле преко 80 пројеката током јавног позива за финансирање.
У саопштењу се наводи да се Дачић захвалио на подршци Фонду земљама Вишеградске групе.
Извор: Бета, Б92, Танјуг
Категорије: Вести|Министри|Председништво|Руководство