Професор др  Данило Ж. Марковић, угледни српски социолог, дугогодишњи министар просвете у Влади Републике Србије, потпредседник Владе Републике Србије и амбасадор Савезне Републике Југославије у Руској Федерацији преминуо је јутрос у 85-ој години живота.

Рођен је у Белој Паланци 1933, где је завршио и Гимназију, а дипломирао ја на Правном факултету у Београду. Одбранио је докторску дисертацију на тему Прилог социолошко-економском проучавању приградских насеља. Највећи научни допринос је дао на плану истраживања у области социологије рада и социологије образовања, а оснивач је и посебних социолошких дисциплина: социјалне екологије и социологије безбедног рада. Био је редовни професор Универзитета у Београду (на Дефектолошком факултету, Факултету политичких наука и Учитељском факултету) и Универзитета у Нишу, један од чланова матичне комисије за оснивање Филозофског факултета у Нишу и декан нишког Економског факултета, а потом и декан Дефектолошког факултета и Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Као министар просвете остао је запамћен по оснивању учитељских факултета у Србији 1993. године, али и по стиховима које су му ђаци спевали током једног протеста просветних радника: „Дачо царе – не дај паре!“

Био је почасни доктор универзитета „Ломоносов“, почасни доктор Института за социологију Руске академије наука, почасни доктор више других руских универзитета, члан Руске академије образовања, редовни члан и потпредседник Српске академије образовања, као и члан већег броја других иностраних академија. Објавио је више од 800 научних референци: од универзитетских уџбеника преко научних монографија до научних чланака по великом броју часописа у земљи и свету. Његов најутицајнији универзитетски уџбеници су: Општа социологија имао је 11 издања на српском и 3 издања на руском језику, Социологија рада 10 издања на српском, два на руском и једно на албанском, Социологија безбедног рада три издања на српском и по једно на на руском и македонском, Социјална екологија  6 издања на српском, три на руском, и по једно на енглексом, белоруском и бугарском језику.

Био је члан редакција и научних савета већег броја научних часописа у зељми и иностранству.

Добитник је Сребрне медаље „Питирим Сорокин“ Руске академије наука, награде за животно дело „Радомир Лукић“ Српског социолошког друштва, медаље „Заслужни научник“ Руског социолошког друштва и бројних других државних и стручних одликовања, признања и награда.