Ђорђе Милићевић, потпредседник Народне скупштине Републике Србије о могућности доприноса Конгреса српско-америчког пријатељства промовисању демократских вредности и људских права у Србији.

Конгрес српско-америчког пријатељства је на неки начин исход историјског пријатељства, али и потреба цивилизацијских тековина нашег доба. Зато има посебну вредност укључивање овог Конгреса у проналажење путева за још већу демократизацију и модернизацију нашег друштва.

Част ми је да поздравим учеснике данашњег еминентног скупа, а посебно Њ.Е. Кајла Ската, амбасадора Сједињених Америчких Држава у Србији, проф.др Зорану Михајловић, потпредседницу Владе, као и све друге учеснике данашњег округлог стола.

Велико је задовољство што готово 140 година од успостављања дипломатских односа Србије и САД, нашу сарадњу обогаћујемо још једним новим обликом, још једном платформом која треба да допринесе даљем учвршћивању свеколиких веза две државе и два народа. Да подсетим, наши дипломатски односи успостављени су још 1881. године, а Америка и Србија су у протеклом периоду били велики пријатељи и саборци у светским ратовима. Истина је да је наша сарадња имала и падове, али зато данас желимо да гледамо у будућност и да наше партнерство и пријатељство даље градимо на добробити и у интересу обе државе и народа.

Наша сарадња на политичком плану значајна је данас и због тога што САД подржавају европски пут Србије.

Са САД имамо и изузетно плодну економску сарадњу, и то од средине 19. века. Данас Сједињене Америчке Државе спадају у ред најважнијих спољнотрговинских партнера и међу највећим страним инвеститорима. Америчке компаније у Србији запошљавају око 18.000 људи.

Конгрес српско-америчког пријатељства представља додатно оснаживање наших билатералних односа, а тема о којој данас говоримо потврђује циљеве због којих је ово удружење и формирано. Пре свега бих истакао сарадњу чланова удружења у давању активног доприноса успостављању трајног мира и поверења међу државама и народима, и то кроз изградњу економских, политичких, научник, културних и других односа наше две земље.

Када је у питању тема данашњег округлог стола, дозволите ми да се као представник законодавне власти кратко осврнем на правни оквир који у Републици Србији регулише питање људских и мањинских права.

Србија је грађанска држава са демократским уређењем.

Уставом Републике Србије гарантована су људска и мањинска права и слободе. То су основна права, пре свега право на живот, на слободу и безбедност, као и забрана дискриминације по било ком основу, нарочито по основи пола, расе, националне припадности, порекла, вероисповести, политичког уверења, културе и језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

У складу са Уставом, Народна Скупштина је донела и низ закона, поменућу Закон о равноправности полова, Закон о националним саветима националних мањина, као кровне законе  који се односе на људска и мањинска права. Наравно, цео правни систем, без обзира на коју се област односи, базиран је управо на принципима уставних начела којима се гарантују људска и мањинска права.

Сам Парламент има радно тело, Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова који се на веома конкретан начин бави не само разматрањем предлога закона, већ и питањима остваривања права и слобода, и остварује сарадњу са другима надлежним органима из овог сектора.

Институционално, људска права се штите од свих повреда и угрожавања пред судовима и независним регулаторним телима као што су Повереник за заштиту равноправности и Повереник за информације од јавног значаја. У поступцима пред судовима гарантована је двостепеност и вишестепеност одлучивања, а највећи степен гаранције у заштити људских права остварује се пред Уставним судом као врхом пирамиде правосудног система. Уставни суд одлучује о повредама права на правично суђење, права на имовину и права на забрану дискриминације.

Интензивно радимо на унапређењу рада државних институција и органа управе пред којима грађани свакодневно остварују своја људска и грађанска права. Томе доприноси модернизација и стална едукација органа ко ји се баве питањима људских и мањинских права, а демократичност у остваривању права гарантује и вишестепеност и хоризонтална повезаност надлежних органа.

Верујем да ће остали учесници овог округлог стола конкретно говорити о раду органа на чијем су челу.

Конгрес српско-америчког пријатељства је на неки начин исход историјског пријатељства, али и потреба цивилизацијских тековина нашег доба. Зато има посебну вредност укључивање овог Конгреса у проналажење путева за још већу демократизацију и модернизацију нашег друштва.

Поновићу на крају изјаву нашег Министра спољних послова који се активно залаже за унапређење билатералних односа између наше две земље:

„Данас је потребно да будемо визионари и да заједно радимо како би унапредили наше односе. Ово дугујемо нашим славни прецима, али то је и у интересу наших потомака. 2018. година може бити добра за унапређење билатералних односа са Сједињеним Америчким Државама и тражење заједничког интереса српског и америчког народа.“

Хвала!