Најновије

Апсолутна подршка формирању Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године Посланичка група

Милетић Михајловић, народни посланик Социјалистичке партије Србије о  Предлогу одлуке о образовању Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године по здравље грађана Србије, као и утицај на животну средину, са посебним освртом на последице које је оставила употреба пројектила са осиромашеним уранијумом.

Званичници Републике Србије после 2001. године су избегавали да покрену питање страховитих последица овог бомбардовања на животну средину и здравље људи. Формирањем комисије заузимамо правилан став према таквом чину и надам се да ће овај покушај, да коначно утврдимо штету, дати резултате.

 

Поштовани председавајући, ова тачка дневног реда заслужује нарочиту пажњу и о њој је требало одавно овде да разговарамо.

И дан данас последице бомбардовања из 1999. године се не знају тачно, нити се зна колико је испаљено пројектила, нити оно што је тачан податак, колико материјалне штете. Постоји податак да је 2.500 људи погинуло, од тога 1.031 лице из безбедносних снага. Према неким подацима је испаљено, односно према извештају НАТО-а 31.000 пројектила, према подацима Војске СРЈ око 50.000, према руским изворима негде око 90.000 пројектила итд.

Оно што мислим да треба рећи да званичници Републике Србије после 2001. године су избегавали да покрену питање страховитих последица овог бомбардовања на животну средину и здравље људи. Дакле, није било политичке воље, нити подршке да се то стави на дневни ред и да се то тачно сними и види о чему се ради.

Наравно, због унутрашњих политичких неслагања итд, ишло се и тим правцем да се окриви власт која је била на челу Србије пре 2000. године, која је, наравно нећу о томе да полемишем, јер та власт је сигурно учинила доста доброг, а наравно било је и грешака и није то уопште спорно. Али, наша вечита неслагања су и овога пута преовладала у корист ситно политичких потреба и нисмо могли да нађемо заједнички именитељ око потребе да се сагласимо шта треба чинити у датом тренутку, да треба то снимити, да треба заузети правилан став према таквом једном чину, итд. Ево, ово је један покушај и надам се да ће он дати резултате.

Без политичке подршке не може да се дође до онога што је пажња и светске  јавности и наравно и наше јавности. Бомбардовање је свакако утицало на то да је повећан број обољења, јер последице бомбардовања су дале резултат да су се ослобађали канцерогени агенси, мутагени агенси, токсични агенси итд, од тога бар десетак хемикалија које су на листи забрањених хемикалија према Стокхолмској конвенцији. Ми данас, рецимо, говоримо о томе да су бојни отрови, који су такође Конвенцијом забрањени, били употребљени против руског двоструког шпијуна Сергеја Скрипаја и наравно да и ми то треба да осудимо. Друго је питање ко стоји иза тога. То је сасвим нејасно итд. Али, ако то заслужује толику велику пажњу светске и стручне јавности у свету, онда ваљда заслужује ово што се догодило 1999. године овде у СР Југославији, са тако великим и штетним последицама итд. То говори о лицемерности и о монструозном начину резоновања светских центара моћи које кроје капу и политику у том правцу.

Оно што желим да истакнем јесте и то да су неке светске институције, као Светска здравствена организација, инструментализоване тако да нпр. и она релативизује утицај бомбардовања, односно утицаја осиромашеног уранијума, који највише делује штетно преко уранијумске прашине. Они говоре о томе да нпр. пројектили који су обогаћени уранијумом имају такву кошуљицу, такво тело, да кородира после 500 година. Много је пројектила који нису експлодирали у датом тренутку, али пракса је показала заправо да и после годину дана или две имамо да такви пројектили кородирају и ослобађају уранијумску прашину која је веома, веома штетна.

То говори заправо о томе да и многе светске институције иду у корист онога што су центри моћи. Социјалистичка партија Србије наравно осуђује све то и апсолутно је за формирање ове комисије.

Категорије: Посланичка група