Autorski tekst prof. dr Predraga J. Markovića za kulturni dodatak ”Politike”: Godina 1968 – propala, a sve promenila Vesti

U Jugoslaviji beogradski studentski pokret je bio poslednji masovni politički događaj u kome nacionalno pitanje nije igralo nikakvu ulogu

Na prvi pogled, sve što su hteli studenti te godine je propalo. U SAD je pobedio Nikson. U Francuskoj se posle studentske podigla malograđanska Francuska i katastrofalno porazila levicu na izborima. Mašta nije došla na vlast, kako su zahtevali pariski grafiti. U Jugoslaviji se nisu ostvarili zahtevi studenata, a mnogi do danas tvrde da su njihove parole o jednakosti olakšale slom privredne reforme.

Te godine je svet, politički, kulturno i društveno, prvi put postao makluanovsko „globalno selo“. Pokreti 1968. godine su prekoračili sve velike ideološke i društvene granice tadašnjeg sveta. Studentski nemiri su se zbili skoro istovremeno i na Istoku i na Zapadu, na Severu i na Jugu. Dakle, nije prekoračena samo unutarevropska „gvozdena zavesa“ već i globalna granica razvijenih zemalja i tzv. zemalja u razvoju. Studenti su se te godine bunili i u „Prvom i u „Drugom“, i u „Trećem“ svetu. Prvi put politički uticaji putuju sa bivše periferije ka bivšem centru, zapadnim metropolama. Francuzi i Nemci uzvikuju imena azijskih političara Maoa i Ho Ši Mina. Svi obožavaju Latinosa, Čea. U samoj Evropi su šezdesetosmaši prvi masovno prekoračili granicu između pobednika i pobeđenih u Drugom svetskom ratu. Iako je političko jedinstvo zapadne Evrope 1968. godine već staro skoro dve decenije, tek je studentski pokret 1968. definitivno pokazao da se nove generacije zapadne Evrope politički mobilišu na internacionalnoj osnovi, oko pitanja koja više nemaju nikakve veze sa podelama iz Prvog i Drugog svetskog rata. U Jugoslaviji beogradski studentski pokret je bio poslednji masovni politički događaj u kome nacionalno pitanje nije igralo nikakvu ulogu.

Ceo članak možete pročitati u kulturnom dodatku lista ”Politika”.

Izvor: Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.