Најновије

Побољшање социјалног и економског положаја породице са децом Посланичка група

Милетић Михајловић, народни посланик Социјалистичке партије Србије, о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици са децом и Предлогу закона о ратним меморијалима

Усмеравање пажње на породице са децом друштвено је оправдано и логично, јер мерама финансијске подршке постиже се још један веома значајан циљ поред оног основног, социјалног, а то је пронаталитетни циљ, односно обнављање становништва, без кога нећемо имати перспективу развоја и опстанка нашег друштва и државе.

 

Поштовани потпредседниче Народне скупштине, поштовани министре и сарадници, даме и господо народни посланици, данас на дневном реду имамо сет закона и доста је њих из социјалне сфере који су веома важни јер су у функцији законског регулисања питања од важности за различите категорије становништва.

         Без обзира на различита гледања на друштвени систем који смо имали у ранијем периоду до 90-те године прошлог века, неспорне су неке вредности у том систему из сфере социјалне политике коју данас у демократском друштву још нисмо достигли.

Као следбеници такве идеологије, хуманог и просперитетног социјализма, са задовољством се залажемо за предложене законе из области социјалне политике, а који су у функцији побољшања материјалног и економског положаја.

Ми посланици из СПС заинтересовани смо за сва социјална питања везана за економски и друштвени положај свих слојева и категорија нашег друштва. У нашем промишљању и односу према друштвеној стварности и, пре свега, према социјалним питањима, увек провејава свест о нужности да сви људи живе достојанствено, да је свима потребна пажња, уважавање и поштовање, да се пружа једнака шанса свакоме, ма ко био и одакле дошао, за школовање, за напредовање, за бесплатну здравствену заштиту, за остваривање борачких права, за права пензионера, инвалидних лица, за безбедност људи и родну равноправност.

Сматрамо да само у оном друштву у коме се појединац може остварити, осетити важним, са перспективом у животу, дакле, само у таквим околностима можемо бити срећни и способни за даљи напредак нашег друштва.

Закон о изменама и допунама Закона о финансијској подршци са децом има вишеструки значај у смислу социјалног и економског положаја великог броја породица са децом.

Усмеравање пажње на породице са децом друштвено је оправдано и логично, јер мерама финансијске подршке постиже се још један веома значајан циљ поред оног основног, социјалног, а то је пронаталитетни циљ, односно обнављање становништва, без кога нећемо имати перспективу развоја и опстанка нашег друштва и државе.

Усвајање конкретних мера финансијске подршке породици са децом ублажиће се неповољнији материјални положај породице са децом у односу на положај породица без деце.

Нажалост, ми данас не живимо у економском и сваком другом благостању у коме би материјални положај највећег броја људи, па и породица са децом био на завидном нивоу. Додуше, данас и у развијеним државама и друштвима постоји проблем негативног прираштаја становништва и то је феномен данашњице.

Према подацима УН, може се рећи и у развијеном делу света, преко 80 земаља има овакав проблем.

У нашем случају, у условима недовољне економске развијености и материјалних тешкоћа великог дела становништва имамо смањену опредељеност потенцијалних учесника у репродукцији. Незапосленост, лош материјални положај, нерешена стамбена питања, итд, у многоме смањују мотивацију и опредељење људи да се остваре као родитељи.

Конкретне мере подстицаја, пре свега кроз давање родитељског додатка, са применом од 1. Јула, за прво дете 100 хиљада једнократно, за друго дете – 240.000 у 24 месеца, за треће дете –  1.440.000, у 120 рата по 12.000, за четврто дете – 2.160.000, у 120 рата по 18.000 динара, су свакако снажан искорак у побољшању социјалног положаја породице са децом, али и демографске перспективе, што је веома важно. Демографска перспектива Србије је кључна за опстанак и развој наше државе и друштва.

Наравно да поред ових подстицајних мера треба и надаље чинити још више таквих мера и у другим сферама и на другим местима. Ми, нажалост, живимо у веома суровој стварности и мислим да нема приоритетнијег задатка, него водити рачуна о томе на који начин и како се обнављамо за будућност, јер то је основна претпоставка опстанка наше државе и нашег народа.

Вредно је поменути да у области здравствене заштите решења која нуди закон допринеће већем обухвату имунизације и то је свакако добро, као и поштовање оних закона који се тичу образовања и васпитања.

Такође, веома је важно и то да се уплата овог подстицаја врши директно, а не преко послодавца, што је веома важно, јер ствара другачији психолошки приступ код људи када се то на такав начин решава.

Када је реч о Закону о ратним меморијалима, рећи ћу да је ова област до сада била регулисана законима из ранијег времена, времена СФРЈ и СРЈ, и да ти закони нису примерени овом времену, да они данас не регулишу свеобухватно ову област са захтевима новог времена.

Србија има право на неговање вредности заснованих на  својој историји и традицији и зато је важан овај закон. Важно је да се нарочито негују вредности проистекле кроз борбу и ратове за одбрану и слободу нашег народа.

У том смислу ратни меморијали представљају важан путоказ за будућност, који су поставили наши славни преци. Они су и део, у крајњој линији, нашег идентитета и тога треба да се држимо.

Закон спречава било какву импровизацију у одржавању, изградњи или уклањању ратних меморијала. Међутим, ја нисам сигуран да ли је Предлогом овог закона о ратним меморијалима на адекватан начин обухваћено одржавање, очување и рестаурација кућа и простора у којима су рођени и где су живели или једно дуже време живели наши ратни великани, као на пример Драгутин Матић из околине Гаџиног Хана, који је назван „Око соколово“ и чија је фотографија данас у многим музејима света, чија је фотографија у многим уџбеницима и у монографијама.

Он је свакако један од водећих симбола храбрости, оданости, издржљивости и херојства српског народа у одбрани земље. Његова кућа је зарасла у коров и шибље са пропалим кровом, препуштена зубу времена и пропадању.

Други пример је кућа Арчибалда Рајса на Сењаку, близу Цареве Ћуприје. Ту постоје и други проблеми, јер су те куће често делом и у приватном власништву или конкретно када је реч о кући Драгутина Матића, наследни процес још  није завршен. Сматрам да у оваквим и другим случајевима, по овом питању, држава мора на прецизан, адекватан и ефикасан начин, кроз законску регулативу да то регулише и да спречава пропадање традиције, таквог духовног блага које нам служи у позитивном смислу за будуће генерације у васпитном и образовном смислу.

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.