Poboljšanje socijalnog i ekonomskog položaja porodice sa decom Poslanička grupa

Miletić Mihajlović, narodni poslanik Socijalističke partije Srbije, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i Predlogu zakona o ratnim memorijalima

Usmeravanje pažnje na porodice sa decom društveno je opravdano i logično, jer merama finansijske podrške postiže se još jedan veoma značajan cilj pored onog osnovnog, socijalnog, a to je pronatalitetni cilj, odnosno obnavljanje stanovništva, bez koga nećemo imati perspektivu razvoja i opstanka našeg društva i države.

 

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo set zakona i dosta je njih iz socijalne sfere koji su veoma važni jer su u funkciji zakonskog regulisanja pitanja od važnosti za različite kategorije stanovništva.

         Bez obzira na različita gledanja na društveni sistem koji smo imali u ranijem periodu do 90-te godine prošlog veka, nesporne su neke vrednosti u tom sistemu iz sfere socijalne politike koju danas u demokratskom društvu još nismo dostigli.

Kao sledbenici takve ideologije, humanog i prosperitetnog socijalizma, sa zadovoljstvom se zalažemo za predložene zakone iz oblasti socijalne politike, a koji su u funkciji poboljšanja materijalnog i ekonomskog položaja.

Mi poslanici iz SPS zainteresovani smo za sva socijalna pitanja vezana za ekonomski i društveni položaj svih slojeva i kategorija našeg društva. U našem promišljanju i odnosu prema društvenoj stvarnosti i, pre svega, prema socijalnim pitanjima, uvek provejava svest o nužnosti da svi ljudi žive dostojanstveno, da je svima potrebna pažnja, uvažavanje i poštovanje, da se pruža jednaka šansa svakome, ma ko bio i odakle došao, za školovanje, za napredovanje, za besplatnu zdravstvenu zaštitu, za ostvarivanje boračkih prava, za prava penzionera, invalidnih lica, za bezbednost ljudi i rodnu ravnopravnost.

Smatramo da samo u onom društvu u kome se pojedinac može ostvariti, osetiti važnim, sa perspektivom u životu, dakle, samo u takvim okolnostima možemo biti srećni i sposobni za dalji napredak našeg društva.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci sa decom ima višestruki značaj u smislu socijalnog i ekonomskog položaja velikog broja porodica sa decom.

Usmeravanje pažnje na porodice sa decom društveno je opravdano i logično, jer merama finansijske podrške postiže se još jedan veoma značajan cilj pored onog osnovnog, socijalnog, a to je pronatalitetni cilj, odnosno obnavljanje stanovništva, bez koga nećemo imati perspektivu razvoja i opstanka našeg društva i države.

Usvajanje konkretnih mera finansijske podrške porodici sa decom ublažiće se nepovoljniji materijalni položaj porodice sa decom u odnosu na položaj porodica bez dece.

Nažalost, mi danas ne živimo u ekonomskom i svakom drugom blagostanju u kome bi materijalni položaj najvećeg broja ljudi, pa i porodica sa decom bio na zavidnom nivou. Doduše, danas i u razvijenim državama i društvima postoji problem negativnog priraštaja stanovništva i to je fenomen današnjice.

Prema podacima UN, može se reći i u razvijenom delu sveta, preko 80 zemalja ima ovakav problem.

U našem slučaju, u uslovima nedovoljne ekonomske razvijenosti i materijalnih teškoća velikog dela stanovništva imamo smanjenu opredeljenost potencijalnih učesnika u reprodukciji. Nezaposlenost, loš materijalni položaj, nerešena stambena pitanja, itd, u mnogome smanjuju motivaciju i opredeljenje ljudi da se ostvare kao roditelji.

Konkretne mere podsticaja, pre svega kroz davanje roditeljskog dodatka, sa primenom od 1. Jula, za prvo dete 100 hiljada jednokratno, za drugo dete – 240.000 u 24 meseca, za treće dete –  1.440.000, u 120 rata po 12.000, za četvrto dete – 2.160.000, u 120 rata po 18.000 dinara, su svakako snažan iskorak u poboljšanju socijalnog položaja porodice sa decom, ali i demografske perspektive, što je veoma važno. Demografska perspektiva Srbije je ključna za opstanak i razvoj naše države i društva.

Naravno da pored ovih podsticajnih mera treba i nadalje činiti još više takvih mera i u drugim sferama i na drugim mestima. Mi, nažalost, živimo u veoma surovoj stvarnosti i mislim da nema prioritetnijeg zadatka, nego voditi računa o tome na koji način i kako se obnavljamo za budućnost, jer to je osnovna pretpostavka opstanka naše države i našeg naroda.

Vredno je pomenuti da u oblasti zdravstvene zaštite rešenja koja nudi zakon doprineće većem obuhvatu imunizacije i to je svakako dobro, kao i poštovanje onih zakona koji se tiču obrazovanja i vaspitanja.

Takođe, veoma je važno i to da se uplata ovog podsticaja vrši direktno, a ne preko poslodavca, što je veoma važno, jer stvara drugačiji psihološki pristup kod ljudi kada se to na takav način rešava.

Kada je reč o Zakonu o ratnim memorijalima, reći ću da je ova oblast do sada bila regulisana zakonima iz ranijeg vremena, vremena SFRJ i SRJ, i da ti zakoni nisu primereni ovom vremenu, da oni danas ne regulišu sveobuhvatno ovu oblast sa zahtevima novog vremena.

Srbija ima pravo na negovanje vrednosti zasnovanih na  svojoj istoriji i tradiciji i zato je važan ovaj zakon. Važno je da se naročito neguju vrednosti proistekle kroz borbu i ratove za odbranu i slobodu našeg naroda.

U tom smislu ratni memorijali predstavljaju važan putokaz za budućnost, koji su postavili naši slavni preci. Oni su i deo, u krajnjoj liniji, našeg identiteta i toga treba da se držimo.

Zakon sprečava bilo kakvu improvizaciju u održavanju, izgradnji ili uklanjanju ratnih memorijala. Međutim, ja nisam siguran da li je Predlogom ovog zakona o ratnim memorijalima na adekvatan način obuhvaćeno održavanje, očuvanje i restauracija kuća i prostora u kojima su rođeni i gde su živeli ili jedno duže vreme živeli naši ratni velikani, kao na primer Dragutin Matić iz okoline Gadžinog Hana, koji je nazvan „Oko sokolovo“ i čija je fotografija danas u mnogim muzejima sveta, čija je fotografija u mnogim udžbenicima i u monografijama.

On je svakako jedan od vodećih simbola hrabrosti, odanosti, izdržljivosti i herojstva srpskog naroda u odbrani zemlje. Njegova kuća je zarasla u korov i šiblje sa propalim krovom, prepuštena zubu vremena i propadanju.

Drugi primer je kuća Arčibalda Rajsa na Senjaku, blizu Careve Ćuprije. Tu postoje i drugi problemi, jer su te kuće često delom i u privatnom vlasništvu ili konkretno kada je reč o kući Dragutina Matića, nasledni proces još  nije završen. Smatram da u ovakvim i drugim slučajevima, po ovom pitanju, država mora na precizan, adekvatan i efikasan način, kroz zakonsku regulativu da to reguliše i da sprečava propadanje tradicije, takvog duhovnog blaga koje nam služi u pozitivnom smislu za buduće generacije u vaspitnom i obrazovnom smislu.

 

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.