Раденковић: Приштина одласком Срба изгубила важан део душе Посланичка група

Откако је на Видовдан 1999, спасавајући главу, физички отишао из родног града, народни посланик Дејан Раденковић се у Приштину враћа све чешће. Али је на Видовдан увек у граду у којем се родио и за који га везују успомене из детињства и младости.

– Обавезно посетим Цркву Светог Николе и запалим свеће… Свака молитва у овом храму донесе више оптимизма, нову наду и охрабрење о постојаности вере. Растужио ме је свештеник кад ми је рекао да сам први који је данас ушао у цркву. Моји пријатељи из детињства, без обзира на то које су вере и нације, овог Видовдана били су забринути за будућност. Сви осећају да се примиче тренутак решавања такозваног косовског питања, али сам стекао утисак да се некако сви прибојавају могућег решења. Страхују од тога да ће одлуке великих сила, од којих, како кажу, све зависи, бити на штету и Срба и Албанца. А можда ће и елиминисати сваку наду у неки облик заједничке будућности. Сви се слажу да се брза решења никада нису примала на Косову и да су српско-албански односи много компликованији него што чиновничка логика такозване међународне заједнице може да разуме – каже Раденковић за „Ало!“.

– Сад, после две деценије, у Приштини говоримо отвореније о рату, сукобима, злочинима. Дружим се с људима који нису починили злочине и искрено говоримо о злу које је, верујемо, остало у прошлости. Знамо да је Приштина одласком Срба изгубила важан део душе. Волим овај град више због емоција и атмосфере, него због географије, а највише због људи. И оних који су остали и оних који су отишли. И то је град у који се враћам – каже Дејан Раденковић.

Извор и фото: Ало новине

Категорије: Посланичка група