У општини Богатић, надомак Шапца, данас су започели радови на изградњи јединственог система даљинског грејања на хидрогеотермалну енергију којим ће се загревати седам јавних установа, а план је да се на овај систем у наредној фази пројекта прикључе и грађани и привреда општине Богатић.

Свечаном отварању радова на топлификацији јавних установа на даљинско грејање са бушотине „ББ1“, присуствовао је министар рударства и енергетике, Александар Антић са представницима локалне самоуправе.

– Ово је важан дан за будућност Мачве и Богатића и овог дела Србије, који су изузетно богати по својим хидрогеотермалним потенцијалима, који нажалост до сада нису били стављени у функцију и развоја овог дела Србије – поручио је министар Антић.

Реч је о прстенастом систему загревања јавних установа без класичне топлане, првом те врсте у Србији.

Антић је подсетио да Мачва располаже са огромним хидрогеотермалним потенцијалима који могу да се ставе у функцију и да буду, каже, одскочна даска за развој тог дела Србије.

Седам јавних објеката у Богатићу ће бити повезано на систем даљинског грејања па ће се простор у тим установама зими грејати топлом водом која извире на дубини од 600 метара и чија је температура 75 степени.

Инвестиција, каже Антић, вреди око 120 милиона динара за ових седам објеката, али ће, напомиње, уштеда на годишњем нивоу у набавци енергената за те установе износити 18 милиона динара.

Каже да овај пројекат одликује брзина поврата средстава и могућност да се ова услуга врло брзо понуди и грађанима али и привреди, али исто тако и да се потенцијал хидро-геотермалне енергије користи у пољопривреди што ће према његовој оцени имати значај за целу Србију.

Kаже да држава наставља са политиком подстицаја за обновљиве изворе енергије и остаје посвећена циљевима да се до 2020. године удео обновљивих извора енергије у нашој земљи повећа на 27 процената.

Ова година ће, каже Антић, бити најзначајнија за обновљиве изворе енргије јер ће у мрежи енергетског система земље бити готово 250 нових мегавата из обновљивих извора, махом из ветропаркова у Банату.

– Ако спојимо ветропотенцијале које имамо по Банату, са хидро-геотермалним потенцијалима које имамо у Мачви али и другим деловима Србије, Србија ће бити енергетски безбедна земља, енергетски одговорна земља која ће генерацијама које долазе оставити здраву животну средину, а бићемо и енергетски безбедна земља – каже Антић.

Министар се захвалио стручњацима са Рударско-геолошког факултета из Београда као и представницима општине Богатић на „учешцу у „визији развоја пројекат“ иако им, како је рекао, у неким тренутцима није било лако: „Надам се да ће овај њихов пример пратити и други у Србији и да ће се понашати одговорно и користити оне ресурсе којима Србија располаже, а Србија је богата ресурсима“.

Извор: Министарство рударства и енергетике