Бесповратна средства помоћи пројектима из области популационе политике неће одједном променити демографску слику, али ће вероватно дати позитивне резултате, оценила је министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић гостујући у Новом дану.

„Зашто кажем ‘вероватно’? Зато што је мерна јединица у демографији 10 година и све што ми сада радимо, моћи ће да се мери демографским индикаторима за 10 до 15 година. Али имамо паралелна искуства земаља које су се бавиле подстицајем рађања применом одређених мера и било је бар ублажавања пада наталитета, који је проблем не само код нас, већ и у западним земљама попут Немачке и Скандинавије“, рекла је Ђукић Дејановић.

Министарка је у понедељак потписала уговоре о додели 500 милиона динара бесповратне помоћи за суфинансирање мера популационе политике за 61 општину у Србији. На конкурс се пријавило 119 општина, а ове године додељено је скоро четири пута више новца.

Највише новца, 306 милиона динара, намењено је за предшколске објекте и игралишта, 79 милиона је за субвенције за почетак бизниса за младе породице, за опремање здравствених установа намењено је 60 милиона, док је 25 милиона динара опредељено за саветовалишта за младе, а око 16 милиона предвиђено је за изградну кућа и станова за младе брачне парове.

Међу пројектима који су аплицирали су увођење сервиса за прање и пеглање као помоћ мајкама у кућним пословима, као и увођење дежурног вртића који ради до 22 сата.

„Било је интересантних програма, рецимо за децу с прекомерном тежином и дијабетесом, за поправљање њиховог стања и превенцију…затим, било је програма који су усмерени на едукацију и физичку активност, било је доста захтева за медицинском опремом када је у питању педијатрија и гинекологија, онда стартапери који хоће да остану у средини у којој живе али кажу дајте нам новац за почнемо да радимо…Затим, неки су тражили финансијску подрску да се у срединама локалне самоуправе реше стамбени проблеми“, рекла је министарка за Н1.

Највећи број пријава се, међутим, тицао предшколских установа, и за те пројекте, како је рекла, отишло је највише средстава, 306 од 500 милиона динара.

На питање да ли ће овај новац „отићи у праве руке“, Ђукић Дејановић је казала да ће ови пројекти бити контролисани.

„Тај новац који ће бити дозначен у наредним данима ће изискивати ребаланс буџета. Они искључиво наменски морају да троше тај новац. Ми ћемо обилазити  61 општину и гледати како напредују пројекти за које су аплицирали“, казала је Ђукић Дејановић.

Гошћа Н1 каже и да економски моменат није најбитнији за рађање деце и оставривање у улози родитеља, јер да је то тако, каже, проблем с наталитетом не би имале западне земље.

„Мултифакторијалност постоји као разлог зашто се мање беба рађа, зашто једна жена која је завршила факултет теже доноси одлуку да постане мајка…Морамо бити реални – та жена која је успешна на послу, када се врати кући, комплетан традиционални систем је на њој, нисмо је растеретили, она и даље кува, пере, пегла…Због тога морамо да јој пружимо помоћ, због тога сервиси за прање и пеглање као помоћ мајкама“, рекла је Ђукић Дејановић.

Она је нагласила да је и добар податак да је смртност у првих шест месеци ове године смањена.

То говори о добром здравственом систему који боље брине о старијима, казала је.

Док с једне стране држава даје општинама, према новим прописима, током породиљског одсуства накнада за зараду не може да буде виша од три просечне плате. То значи да ће неко ко је зарађивао више од око 150.000 динара, током породиљског одсуства бити ускраћен за део својих примања.

Министарка каже да није велики број жена с толико високим примањима у Србији, и да би локалне самоуправе могле саме да надокнаде средства тим породиљама.

„Држава се залаже да финансијска подршка породици о којој говоримо ових дана пуно, буде израз подршке за бољи стандард детета, а не замена за плату жени и мислим да се ми ту сви слажемо да детету припада тај новац, а не жени, тати или мами. Када су у питању образоване жене, њих у Србији на жалост с толиким примањима, нема много“, рекла је Ђукић Дејановић и позвала локалне самоуправе да сопственим средстима дотирају те породиље.

Користим прилику да позовем доносиоце одлука на нивоу јединица локалних самоуправа да соптвеним средствима подигну национални програм и подигну за још та два давања, колико би требало да буде тај просек пет“, рекла је гошћа Н1.

Она је нагласила да грађани који сматрају да су им угрожена права могу да се обрате инспекцијама рада, заштитнику грађана, као и представницима НВО сектора.

„У крајњем случају, имамо медије који треба то да прате. Критком ми повећавамо значај ових тема којима се бавимо“, рекла је гошћа Н1.

Извор и фото: Н1