Све потребне процедуре за успостављање посебног бирачког списка за руску националну мањину су завршене, а уколико се до дана расписивања избора, то јест до 17. aвгуста, упише довољан број бирача за одржавање електорских избора, што је око 400 људи, избори ће бити одржани 4. новембра и за овај, 22. Национални савет – каже за „Политику“ министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић.

Министар Бранко Ружић подсећа да се избори за националне савете националних мањина одржавају, према закону, сваке четири године. Каже да нови сазиви у националним саветима морају да буду конститусани на седници коју је потребно одржати у року од 30 дана од завршетка избора.

Републичка изборна комисија спроводи ове изборе ко и сваке друге и више институција је укључено у овај процес. Каже да је убеђен да ће бити испоштовани сви стандарди и да су уклоњене све замерке које су постојале у вези са изборима за савете из 2010. године.

„Сада смо заиста близу једног врло добро утемељеног система у процедуралном и сваком другом смислу да се ти избори спроведу на прави начин“, каже министар Ружић.

Истиче да националне мањине чине преко 13 одсто укупне популације, а да постоје 22 национална света и да је то вредносни искорак који је Србија направила, а због чега добија похвале од међународних институција.

„Припадници националних мањина имају право и могућност да се упишу у посебан бирачки списак у општини и граду у ком пребивају, код посебног референта у локалној управи“, каже Ружић додајући да су посебни бирачки спискови спојени са јединственим. Оцењује да је посебан бирачки списак сада ажурнији, као и јединствени.

Говорећи о случају Бошњачког националног већа и позиву који је пре неколико дана Сулејман Угљанин , председник тог националног савета, упутио косовском министру Беџету Пацолију, наводи да таква политизација може да начини штету не само држави Србији већ и представницима мањина коју он представља.

Сматра да је политичка мудрост превагнула и да су председник Вучић и министар Дачић дали јасан одговор на овај начин политичке манипулације.

„Такве изјаве су део политичке приче појединаца којима недостаје фотеља у Влади па мисле да на такав начин, угрожавајући интересе мањине коју представљају, могу тај циљ и да остваре“, каже Ружић. На питање да ли лидери политичких партија могу да учествују на изборима и под којим условима, Бранко Ружић, наводи да је то могуће под условом да су уписани у Посебан бирачки списак за одређену националну мањину како би испунили услов који се односи на пасивно право и да би били кандидати потребно је да поднесу одговарајући број потписа.

Уколико би Сулејман Угљанин, или Муамер Зукорлић, рецимо био изабран за председника Националног савета бошњачке националне мањине морао би да „замрзне“ свој статус у политичкој партији у којој је на челу. „Уколико под „активним“ условима буду изабрани у национални савет и тамо задобију одговарајућу подршку већине, а да би постали председник савета или извршног одбора савета морају се определити за функцију у савету за рачун лидерске функције“ закључио је Бранко Ружић.

Извор: Политика