Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичке Партије Србије (СПС), на седници Десетог ванредног заседања Народне скупштине у 2018. години о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о високом образовању, Предлогу закона о професијама од посебног интерса за РС и условима за њихово обављање, као и о више предлога о потврђивању уговора, споразума и протокола са низом земаља.

Поштовани министри, поштовани представници министарства,

даме и господо народни посланици,

најпре Предлог закона о изменама и допунама Закона о пензијско-инвалидском осигурању. Одлука која је дефинисана и у којој се данас води расправа је добра вест за све пензионере у Србији. Ово је заправо предуслов да дође до повећања пензија у  Србији.

Све промене о којима говоримо када је реч о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о пензијско-инвалидском осигурању, као што је министар Ђорђевић рекао у уводном излагању, су позитивне, иду у корист пензионера, актуелних и будућих пензионера, и овај законски предлог ће свакако имати подршку посланичке групе СПС.

Оно што је важно јесте да су јавне финансије сигурне и стабилне, да српска економија, као што смо више пута данас чули снажно напредује, да се постижу резултати који су увек далеко изнад циљева који су дефинисани, и то је јако добро. Увек је добро подизати лествицу навише. То је добро за будућност Србије, јер ми и данас говоримо о будућности Србије.

Фонд ПИО, као што се могло чути током уводног излагања је стабилан, средства која се из буџета Републике Србије издвајају за Фонд су испод нивоа који је дефинисао ММФ, а у Републичком буџету има довољно средстава и није потребно радити ребаланс буџета и то свакако јесте добра вест.

Захваљујући храбром, одговорном, али, рекао бих, и тешком одлуком, дошло се до позитивних економских показатеља. Не лаким путем и не лаком одлуком, и не тако што ће се захватати из републичког буџета како би се повећале плате и пензије, а да се апсолутно ништа не уради. Одлука која је донета 2014. године и која представља темељ реформских процеса и темељ реформског курса Владе Републике Србије је политички храбра одлука. Неко је ову одлуку морао да донесе, да би преживели, јер Србија је била пред финансијским банкротом.

Знате како, када немате одговорност, онда је лако критиковати, онда је лако говорити оно што би грађани желели и волели да чују, оно што лепо звучи, да би тако покушали да дођете до политичких поена. Они који су у неком савезу где је и десница и левица и центар, савезу који не представља алтернативу већ прилику да политички преживе, са пуним правом данас кажу да је Социјалистичка партија Србије издала левичарске идеје тиме што је прихватила овај пут и правац 2014. године. Али, желим потпуно јасно да кажем – 2014. године постојала су само два пута. Један пут и правац који лепо звучи, али ако би се он реализовао у пракси, за годину или две Србија би ишла ка финансијском банкроту и ка финансијском краху. Други пут и правац је онај реформски курс Владе, реформски процеси, захваљујући којем данас имамо позитивне економске показатеље.

Знате шта, ми јесмо социјалисти, али не можемо да будемо социјалисти утописти и зато прихватимо оне идеје и оне предлоге који су у интересу грађана Србије. Да ли смо били у праву? Па, данас је потпуно јасно да смо били у праву и да је поједностављено гледање на мере које смо тада предузимали, које је предузимала владајућа коалиција у Србији, да је поједностављено гледање било када изађете и кажете – отимате пензије. Не, то су биле мере за спас српске економије, то су биле мере које се тичу будућности Србије и мере које се тичу будућности сваког грађанина Србије.

И зато ми данас имамо здрав систем који је заснован на здравим основама. Не на списку лепих жеља, не на политиканству, политичким памфлетима, порукама, да би дошли до политичких поена, већ здрав систем који је заснован на животу и који је заснован на економији.

Србија је била пред финансијским банкротом. Јавни дуг, исправите ме министре финансија ако грешим, 78% бруто-друштвеног производа, а до краја године биће испод 50%. Највећи део дуга је враћен и мислим да Србија јесте једна од најуспешнијих земаља у Европи када је реч о јавном дугу.

Мислим да смо два циља у потпуности реализовали, а то је – трајно смањење буџетског дефицита и трајно смањење јавног дуга. Имамо вишак у буџету, трећа година за редом, имамо суфицит у буџету. У периоду јун-јул 2018. године тај дефицит је био 41,9 милијарди.

Када је реч о страним инвестицијама, о чему је мало час било речи, Србија је свакако лидер у региону – 1,4 милијарде евра инвестиција у првих шест месеци и то је за 15,6% више у односу на исти период претходне године. Србија је лидер у региону и то су чињенице. Оне су непобитне, ма колико се политички разликовали.

Стопа незапослености, више пута данас изнети нетачни подаци, после 25 година мислим да је први пут испод 12% – 11,9% тачно, а 2013. године је била 25,9%. Раст 4,9%.  То се није десило у последњих 10 година. Минимална цена рада је дошла до 155 динара. То су чињенице и то су показатељи. До тих економских показатеља дошло се кроз велики труд, рад, напор, уложену енергију. До тих економских показатеља дошло се пре свега због пожртвовања, разумевања и стрпљења које је имала старија популација, а то су пензионери.

Данас када чујемо критике – премало се издваја за пензионере, вратите пензионерима све оно што је отето, то су флоскуле којима треба да се дође до политичких поена. Ми овде говоримо о повећању које је засновано на реалним основама. Не захватамо из буџета да би правили социјални мир, а оставили минус у буџетској каси. Рекао сам, трећа година за редом суфицит у буџету. Дакле, рационално и домаћински се кроз одговоран и озбиљан приступ проналази најбоље решење. И оно што је веома важно – не смемо никако да се вратимо у период који је иза нас када је реч о економским показатељима.

Мислим да морамо јако чврсто да чувамо тешко стечена фискална достигнућа, да их на прави начин користимо у периоду који је пред нама, али исто тако и да подржавамо све оне иницијативе које воде ка расту и које воде ка развоју.

Када је реч о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о пензијско-инвалидском осигурању. Ја сам рекао да су све промене позитивне и да оне иду у правцу и у корист пензионера. Нећу их таксативно наводити. Оне имају нашу подршку јер, понављам, јесу у интересу актуелних, али у интересу и будућих пензионера.

Највећа полемика водила се око усклађивања пензија. Желим да кажем да посланички клуб СПС подржава предлог Владе, ресорног министарства, да се пратећи привредни економски раст, економске могућности, процени и донесе одлука о евентуалном повећању пензија. Дакле, држава је та, Влада је та, која ће процењивати колико ће то повећање бити.

Не разумем критике које су упућене на тај начин, из једног простог разлога, а то је да није био одговоран и озбиљан приступ Владе, да није заузет реформски курс, ми данас не би имали позитивне економске показатеље о којима говоримо и не би створили предуслове за повећање пензија и предуслове да разговарамо са представницима ММФ о повећању плата у јавном сектору.

Дакле, ми смо као посланички клуб потпуно убеђени да ће пензионери оваквим начином усклађивања добити више у односу на актуелни још увек начин усклађивања два пута годишње. Потпуно смо убеђени да су пред нама, када је реч о економским показатељима, добре године и не задовољавамо се са тим да се за пензионере издваја некакав минимум. Желимо да се издваја далеко више и мислим да је ово пут и начин да се тај циљ реализује.

Када је реч о променама, промене које су важне и које су позитивне јесу – престаје да важи Закон о привременом уређивању начина исплате пензија, укида се смањење пензија, позитивна економска кретања омогућила су и друге мере којима се побољшава стандард пензионера, успостављена је могућност исплате посебног новчаног износа као увећање уз пензију, овај новчани износ ће се исплаћивати у зависности од економског кретања, финансијске моћи, буџета, највише до износа од 0,3% бруто друштвеног производа на годишњем нивоу, што је врло прецизно и јасно дефинисано, промене начина обрачуна висине превремене старосне пензије за оне осигуранике којима је стаж осигурања рачунат са увећаним трајањем, тзв. бенефицирани радни стаж.

Ми сматрамо да је ово праведније решење од онога које смо имали, како би се спречила могућност злоупотребе у стицању права на бенефициран радни стаж, са максималним степеном увећања стажа. Сада се прописује да осигураник мора да проведе ефективно на пословима због којих се увећава стаж најмање две трећине времена од укупног стажа проведеног на радним местима на којима се стаж максимално увећава. Шта је овде спорно и шта овде у овој промени конкретно није добро?

Циљ је смањење привремених решења, на тај начин ће пензионери избећи плаћање разлике између ова два износа пензије која у неким случајевима износи и до неколико стотина хиљада динара. Мислим да је добро постављен циљ, подржавамо реализацију овог циља, јер, према неким подацима које сам имао прилике да видим, негде чак око 80% од укупног броја издатих су привремена решења. Дакле, понављам, све промене иду у правцу и у интересу пензионера и имаће подршку посланичке групе СПС.

Када је реч о другом законском предлогу или трећем по редоследу,  дакле, Предлог закона о изменама и допунама Закона о високом образовању, образовање је свакако приоритет сваког друштва. За образовање је одговорна држава. Држава је та која уређује и обезбеђује услове за функционисање овог веома значајног система. Образовање је, по мишљењу посланичке групе СПС, важна друштвена мисија, рекао бих, предуслов и економског и друштвеног напретка једне државе зависи од броја образованих, квалификованих, стручних, компетентних људи и верујем да је заједнички циљ свих нас да дамо свој допринос да унапредимо и побољшамо овај изузетно важан и значајан систем.

У неколико реченица, о томе ће уважени професор Обрадовић и професорка Бошковић више говорити, шта су основне карактеристике измена и допуна закона о којем говоримо. Дакле, мислим да оне не задиру у основе система, оне га чине стабилним, дограђују га у смислу да он буде ефикаснији и ефективнији, отклањају одређене нејасноће када је реч о докторатима, нема селективне правде, мислим да је то јако добро и оно што је важно, имају се на уму и акценат је стављен на неки начин и на студенте који су савесно студирали.

Сама чињеница да када говоримо о померању рокова, то се односи на око четири хиљаде студената, довољно говори о значају и важности законског предлога о којем данас говоримо. Дакле, у центар интересовања стављамо студенте. Ми на овај начин пружамо шансу, олакшавамо студентима да могу ефикасније и ефективније да студирају. Мислим да овим изменама и допунама Закона о високом образовању добијају и студенти, мислим да добијају и професори и универзитет, али желим да верујем да добија и друштво. Студенти прилику и шансу за ефикаснијим и ефективнијим студирањем, професори и универзитет добијају на одговорности, а друштво желим да верујем да је направљена добра анализа ефеката да ове измене јесу у складу са потребама друштва.

Нови закон о професијама од посебног интереса за Републику Србију треба да створи оквир за утврђивање листе професија које су од посебног интереса за Републику Србију, као и услове и потребне компетенције за обављање одређених професија, он ће имати подршку посланичке групе СПС.

Пред нама на дневном реду је још 28 предлога закона о потврђивању споразума како са великим бројем међународних организација, тако и са 17 држава које се односе на различите области. Дозволите само да се у неколико реченица осврнем, опет кажем, време ми не дозвољава више, на два споразума са нашим традиционално пријатељски оријентисаним државама, не умањујући важност и значај других држава, али традиционално орјентисаним државама, нашим спољно-политичким и стратешким партнерима, државама које представљају нашу окосницу и ослонац у одбрани територијалног интегритета и суверенитета и одбрани националних и државних интереса. Наравно, мислим на споразуме са Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином.

Споразум између Владе Републике Србије и Руске Федерације о испорукама природног гаса потписан је у Москви 13. октобра 2012. године. Њиме је предвиђено дугорочно и сигурно снабдевање тржишта Републике Србије природним гасом, а споразумом о којем данас говоримо предвиђено је да природни гас који се испоручује намењен је за коришћење искључиво на тржишту Републике Србије. Овим протоколом о којем говоримо о измени споразума у Србији је омогућен реизвоз руског гаса, што претходним споразумом није било омогућено.

Народна Република Кина је један од наших највећих економских партнера, представља једног од водећих инфраструктурних инвеститора у Републици Србији и услед све већег броја кинеских инвестиција у нашој земљи јавила се потреба за регулисањем области социјалне сигурности која раније није била регулисана међународним споразумом.

Желим посебно да искористим прилику да истакнем и позитивне ефекте и резултате историјске и у сваком погледу успешне посете председника Републике и делегације Владе Републике Србије Народној Републици Кини, кажем, успешне у сваком погледу, потврда пријатељских односа, али и потврда да економски односи снажно напредују. У прилог оваквој констатацији говори чињеница 11 инвестиционих споразума, укупне вредности три милијарде евра, то значи нова радна места, то значи подстицаји привредне активности, то значи већи привредни раст.

Намерно сам говорио о ова два споразума. Говорио сам, између осталог, и због динамичне и ефикасније сарадње коју Народна скупштина Републике Србије има са оба дома Федералне скупштине Руске Федерације, али и са Свекинеским народним конгресом Народне Републике Кине. Наиме, Народна скупштина Републике Србије највиши облик сарадње на билатералном нивоу управо има са Државном думом Федералне скупштине Руске Федерације и са Свекинеским народним конгресом Народне Републике Кине кроз комисије за сарадњу. Мислим да то представља природан резултат узајамне подршке две земље и узајамне блискости и разумевања два народа, континуираног дијалога на највишем нивоу, али добре и политичке и економске и културне стратешке сарадње.

Сви билатерални споразуми о којима се данас води расправа доприносе јачању билатералних и међународних односа Србије са бројним државама и оне су потврда јачања међународног угледа и међународног имиџа Републике Србије. Стратешко партнерство Србије, свакако један од кључних спољно-политичких циљева Србије јесте пуноправно чланство Србије у ЕУ, али Србија жели да настави, гради и јача односе и са традиционално оријентисаним пријатељским државама и народима попут Народне Републике Кине, Русије и САД, бројним другим државама и народима. Србија води самосталну политику, самосталну спољну политику, али увек у интересу државе и њених грађана.

На самом крају, посланички клуб СПС подржаће и 28 предложених споразума. Захваљујем.