Најновије

Очување живота на земљи и здраве животне средине приоритет за будућност и наше потомке Посланичка група

Милетић Михајловић, овлашћени представник  Социјалистичке партије Србије, на Првој седници Другог редовног заседања Народне скупштине РС у 2018. години, говорио је о Предлогу Закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине и четири споразума која се односе на област екологије и биодиверзитета.

„Одговорност државе према својим грађанима, а нарочито према будућности, мери се кроз однос према животној средини, према природи, према здрављу људи, јер оно што смо ми затекли и наследили морамо да пренесемо и оставимо потомцима за будуће време, а то је пре свега здрава животна средина. Ово је елементарна или основна претпоставка очувања живота као својеврсног феномена на земљи.Заправо веома је важно да свим капацитетима радимо, на свим пољима ради подизања еколошке свести, јер просперитет и напредак цивилизације, у крајњој линији и сам опстанак живота, зависи од односа човека према природи“.

 

„Поштована председнице, господине министре са сарадницима, даме и господо народни посланици, данас, између осталог, имаћемо и сет закона из области заштите животне средине, а на чему ћу се и  ја задржати, тако да данас можемо рећи да је данас парламентарни дан за заштиту животне средине или за екологију.

Рекао бих да овај сет закона из области животне средине веома важан и он не може у било ком поређењу да се стави на неко друго, треће или не знам које место.То су приоритетне теме које морамо, пре свега, решавати на првом месту, ако уопште имамо иоле еколошке свести, јер то се може сматрати императивом и то је услов свих услова.

Наравно да су велике и важне  теме, као што је економија или неке друге друштвене сфере значајне за Србију, за наше грађане, али узалуд ће нам бити и добра економија и други друштвени односи и уређене друге друштвене сфере, ако немамо здраву животну средину, ако немамо здрав ваздух, ако немамо здраву воду, здраву храну итд. Према томе, ово не може на такав начин да се третира и зато сматрам да је ово и те како важно и заслужује чак и прво место, да дође на дневни ред првог јесењег редовног заседања у Народној скупштини.

Одговорност државе према својим грађанима, а нарочито према будућности, мери се кроз однос према животној средини, према природи, према здрављу људи, јер оно што смо ми затекли и наследили морамо да пренесемо и оставимо потомцима за будуће време, а то је пре свега здрава животна средина. Ово је елементарна или основна претпоставка очувања живота као својеврсног феномена на земљи.Заправо веома је важно да свим капацитетима радимо, на свим пољима ради подизања еколошке свести, јер просперитет и напредак цивилизације, у крајњој линији и сам опстанак живота, зависи од односа човека према природи.

Да је заштита животне средине један од приоритета ове Владе доказано је оснивањем посебног ресора, односно Министарства за заштиту животне средине, јер ми у стварности заправо имамо многе ризике по здравље људи и ризике по нарушавање природе у случају несавесног односа према животном окружењу.Затим, имамо неуравнотежено коришћење природних ресурса што такође ствара многе проблеме, често се појављују еколошки акциденти итд.Према томе, циљ је боље здравље становништва, бољи квалитет живота, обезбеђивање одрживог и уравнотеженог развоја.

Други, важан разлог за приоритетан положај заштите животне средине је обавеза која произилази из наше позиције као кандидата за улазак у Европску унију. Знамо да је политика Европске уније  у области заштите животне средине заснована на превентивном деловању ради очувања животне средине и здравља људи и залагању за одрживи развој и рационално коришћење природних ресурса. Скоро трећина законодавства у Европској унији  се односи на заштиту животне средине. То нам говори колики значај они придају тој области и колико је та област заправо захтевна и тешка.Зато је за Републику Србију као кандидата за улазак у ЕУ преговарачко Поглавље 27, које се односи на заштиту животне средине од посебне важности.Уосталом, питање заштите животне средине је глобално питање и захтева глобални и усаглашени начин деловања на овом плану у читавом животном простору земље.

Желим да подсетим да је 2014.године када је тадашње Министарство пољопривреде и заштите животне средине преузела наша министарка проф. др Снежана Бошковић Богосављевић, законодавство из ове области је било у потпуности неусклађено. Од тада до данас слика је у потпуности измењена.Усклађени су готово сви прописи који су добили подршку Европске комисије.Разрешен је статус чак 18 пројеката из области заштите животне средине, формиран је Зелени фонд Србије који убира средства по принципу „загађивачи плаћају“.Оно најважније, формиран је посебан ресор, односно Министарство за заштиту животне средине, чиме се област заштите животне средине сада третира на адекватнији начин и има другачији третман у развојној политици Србије.

Треба имати у виду да је преношење закона из Европске уније у наш национални законодавни оквир, као и њихово спровођење, односно увођење стандарда у овој области веома захтевно и скупо, међутим акоСрбија има уређен систем и адекватан финансијски модел може да аплицира за значајна средства из предприступних фондова Европске уније. Европски стандарди за Републику Србију значе пре свега усклађивање закона.Даље, неопходне инвестиције, нова улагања у инфраструктуру, улагања у одржавање и рехабилитацију постојећих постројења као што су фабрике за производњу и пречишћавање вода, складиштење, рециклажа свих врста отпада, управљање индустријским комуналним отпадом и отпадом домаћинства.Све су то преко потребни и скупи пројекти, инвестиције које не можемо да реализујемо без финансијске подршке европских фондова и предприступне помоћи.

Управо закон о изменама и допунама Закона о заштити животне средине, о коме ми данас говоримо, ствара правни основ за ефикасније коришћење средстава из предприступних фондова и програма међународне финансијске помоћи.Пре свега за пројекте које подразумевају предфинансирање и суфинансирање са наше стране.То су сви пројекти ИПАРД, а добро знамо да се средства ИПАРД одобравају тек након реализације одређеног пројекта.Дакле, потребно је да се уложе средства носиоца пројекта, а то су пре свега локалне самоуправе или јавна предузећа.

У протеклом периоду недостатак домаћих средства за учешће у предфинансирању и суфинансирању био је разлог за споро повлачење средстава ИПАРД и других предприступних фондова.Проблем је био и недовољно стручна израда пројеката или избор лоших и превазиђених технологија у току реализације пројеката као и појава непланираних, небилансираних трошкова. Да би се довршиле ове крупне и скупе инвестиције и повукла средства из предприступних фондова, потребно је да  министарство централизује израду и контролу израде пројеката. Како би се избегли овакви пропусти, министарство је препознало овај проблем који се разрешава овим изменама и допунама Закона о заштити животне средине које још предвиђају и могућност суфинансирања од фазе пројектовања и њихове израде.

С обзиром да је Поглавље 27, које се односи на заштиту животне средине најзахтевније и најтеже, али ида највише новца можемо да добијемо из предприступних фондов, а за то је  потребно да се увећају буџетска средства за програме Министарства заштите животне средине. Потребно је да повећамо наше учешће, наша средства, а пре свега средства која се убирају из накнада које уплаћују загађивачи у Зелени фонд.

Заправо, неопходно је да се тзв.Зелени фонд у наредном периоду изгради као самостална категорија, као самостални Зелени фонд који ће директно убирати средства од зелених накнада. На тај начин се обезбеђује институционални механизам за коришћење претприступних фондова и уз ово министарство треба да појача своју улогу у поступцима израде и извођења пројеката, јер министарство има и веће знање и веће стручне капацитете.

До сада је израда и имплементација била слаба тачка. Министарство је затекло више пројеката из ИПА фондова у застоју и учинило велике напоре да се настави њихова реализација, чија је вредност била близу 67 милиона евра, али обезбедило је и нова средства из ИПА фондова за више локалних пројеката у висини од 92 милиона евра. Све ово иде у прилог подршци предлога закона који омогућује да у одређеним и изузетним случајевима министарство не мора да распише јавни конкурс за припрему и суфинансирање пројеката који се финансирају из предприступних фондова.Измене и допуне подржавамо како би Србија могла више и ефикасније да повлачи и користи средства из предприступних фондова и других међународних институција.

У контексту расправе о овој теми желим да истакнем и нека постигнућа Министарства за заштиту животне средине у досадашњем периоду, као и самог министра господина Горана Тривана, чије компетенције цени и стручна јавност и грађани Србије.

Прво, желим да похвалим и истакнем транспарентан рад Министарства за заштиту животне средине.Јавности се приближавају сви еколошки проблеми.Доследно и бескромпромисно се инсистира на поштовању закона у овој области.Указивање, односно откривање дивљих депонија и складишта веома опасног отпада је веома значајно, као и инсистирање на процесуирању учинилаца таквих кривичних дела.

Министарство је успело да комплетира и пусти у рад нову националну лабораторију за анализу воде, ваздуха и земљишта која ради у оквиру Агенције за заштиту животне средине.

Ефикасним радом Министарства за животну средину, у јуну је завршена радна верзија преговарачке позиције Поглавља 27 и достављена је Европској комисији.Тиме је међународни углед Србије у сектору заштите животне средине значајно побољшан.

Формирано је национално тело за испитивање последица од НАТО бомбардовања у сарадњи са Министарством одбране, Министарства здравља и са представницима научне и стручне заједнице на чијем челу је министар за заштиту животне средине.

За мене, као биолога, наравно за све нас и грађане Србије, изузетан значај има и повећање површина под заштитним подручјима за чак 83 хиљаде хектара. То је постигнуто проглашењем паркова природе Радан и Златибор. Сада је под заштитом 7,48% површине Србије, што је за годину дана 1% повећања. То нас приближава стратешком циљу да до 2020.године имамо неких 10% оваквог простора.

Стручна јавност и грађани поздрављају кампању министарства за смањење употребе пластичних кеса и уопште пластичне амбалаже која има период полураспада од 1.000 годину и чији су елементи, односно делови веома штетни за животну средину.

Када је реч о међународним споразумима из области заштите животне средине, јасно је и поновићу још једном, заштита животне средине је глобални задатак и императив данашњице.Не постоје државне границе које би учиниле да свако на свој начин решава ова питања без координације и усаглашавања закона, мера и активности на целом животном простору где живе људи и где има живог света.Зато је од великог значаја да ћемо ратификовати споразум са Хрватском и наравно прихватити и друге споразуме који су данас на дневном реду.

Неко би можда могао злонамерно и на подругљив начинда протумачикако су ови закони и споразуми(нпр. о очувању популација слепих мишева нешто неозбиљно иневажно, да се Народна скупштина се бави тим периферним питањима…). Очигледно је да постоји  зла намера или је у питању незнање или непостојање еколошке свести и непознавање свега онога што би требало да се зна у овом времену.

Шта значи очување биодиверзитета?То је читаво богатство онога што је живо данас, а ми знамо да је неповратан и непоновљив еволутивни ток.Оно што је еволуција током своје историје дуге пет милијарди година, не може поново да створи.Оно што је изумрло и нестало, то је отишло у историју и то се више не враћа.

Велики је грех и велики је проблем у томе што и човек као врста која има надмоћ данас у природи, доприноси нестајању појединих органских врста и зато морамо разматрати ова питања.

Друго, помињање биолошке или еколошке равнотеже је веома значајно, јер цео живот на земљи и читава биосфера је један веома сложен и рекао бих савршен механизам који има могућност саморегулације свега онога што се дешава у природи. Покушај човека да надвлада  природу тим механизмима, да се умеша у све то, обично је довело до краха и до пропасти онога што је природа хиљадама или стотинама хиљада или милијардама година стварала.

Према томе, ми морамо да водимо рачуна о свему томе, јер то нам је дужност у овом времену да на овом степену цивилизације омогућимо даљи напредак цивилизације, али и очување живота на земљи и здравље животне средине за будућност, тј.за наше потомке“.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.