Očuvanje života na zemlji i zdrave životne sredine prioritet za budućnost i naše potomke Poslanička grupa

Miletić Mihajlović, ovlašćeni predstavnik  Socijalističke partije Srbije, na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine RS u 2018. godini, govorio je o Predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i četiri sporazuma koja se odnose na oblast ekologije i biodiverziteta.

„Odgovornost države prema svojim građanima, a naročito prema budućnosti, meri se kroz odnos prema životnoj sredini, prema prirodi, prema zdravlju ljudi, jer ono što smo mi zatekli i nasledili moramo da prenesemo i ostavimo potomcima za buduće vreme, a to je pre svega zdrava životna sredina. Ovo je elementarna ili osnovna pretpostavka očuvanja života kao svojevrsnog fenomena na zemlji.Zapravo veoma je važno da svim kapacitetima radimo, na svim poljima radi podizanja ekološke svesti, jer prosperitet i napredak civilizacije, u krajnjoj liniji i sam opstanak života, zavisi od odnosa čoveka prema prirodi“.

 

„Poštovana predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas, između ostalog, imaćemo i set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, a na čemu ću se i  ja zadržati, tako da danas možemo reći da je danas parlamentarni dan za zaštitu životne sredine ili za ekologiju.

Rekao bih da ovaj set zakona iz oblasti životne sredine veoma važan i on ne može u bilo kom poređenju da se stavi na neko drugo, treće ili ne znam koje mesto.To su prioritetne teme koje moramo, pre svega, rešavati na prvom mestu, ako uopšte imamo iole ekološke svesti, jer to se može smatrati imperativom i to je uslov svih uslova.

Naravno da su velike i važne  teme, kao što je ekonomija ili neke druge društvene sfere značajne za Srbiju, za naše građane, ali uzalud će nam biti i dobra ekonomija i drugi društveni odnosi i uređene druge društvene sfere, ako nemamo zdravu životnu sredinu, ako nemamo zdrav vazduh, ako nemamo zdravu vodu, zdravu hranu itd. Prema tome, ovo ne može na takav način da se tretira i zato smatram da je ovo i te kako važno i zaslužuje čak i prvo mesto, da dođe na dnevni red prvog jesenjeg redovnog zasedanja u Narodnoj skupštini.

Odgovornost države prema svojim građanima, a naročito prema budućnosti, meri se kroz odnos prema životnoj sredini, prema prirodi, prema zdravlju ljudi, jer ono što smo mi zatekli i nasledili moramo da prenesemo i ostavimo potomcima za buduće vreme, a to je pre svega zdrava životna sredina. Ovo je elementarna ili osnovna pretpostavka očuvanja života kao svojevrsnog fenomena na zemlji.Zapravo veoma je važno da svim kapacitetima radimo, na svim poljima radi podizanja ekološke svesti, jer prosperitet i napredak civilizacije, u krajnjoj liniji i sam opstanak života, zavisi od odnosa čoveka prema prirodi.

Da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta ove Vlade dokazano je osnivanjem posebnog resora, odnosno Ministarstva za zaštitu životne sredine, jer mi u stvarnosti zapravo imamo mnoge rizike po zdravlje ljudi i rizike po narušavanje prirode u slučaju nesavesnog odnosa prema životnom okruženju.Zatim, imamo neuravnoteženo korišćenje prirodnih resursa što takođe stvara mnoge probleme, često se pojavljuju ekološki akcidenti itd.Prema tome, cilj je bolje zdravlje stanovništva, bolji kvalitet života, obezbeđivanje održivog i uravnoteženog razvoja.

Drugi, važan razlog za prioritetan položaj zaštite životne sredine je obaveza koja proizilazi iz naše pozicije kao kandidata za ulazak u Evropsku uniju. Znamo da je politika Evropske unije  u oblasti zaštite životne sredine zasnovana na preventivnom delovanju radi očuvanja životne sredine i zdravlja ljudi i zalaganju za održivi razvoj i racionalno korišćenje prirodnih resursa. Skoro trećina zakonodavstva u Evropskoj uniji  se odnosi na zaštitu životne sredine. To nam govori koliki značaj oni pridaju toj oblasti i koliko je ta oblast zapravo zahtevna i teška.Zato je za Republiku Srbiju kao kandidata za ulazak u EU pregovaračko Poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine od posebne važnosti.Uostalom, pitanje zaštite životne sredine je globalno pitanje i zahteva globalni i usaglašeni način delovanja na ovom planu u čitavom životnom prostoru zemlje.

Želim da podsetim da je 2014.godine kada je tadašnje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine preuzela naša ministarka prof. dr Snežana Bošković Bogosavljević, zakonodavstvo iz ove oblasti je bilo u potpunosti neusklađeno. Od tada do danas slika je u potpunosti izmenjena.Usklađeni su gotovo svi propisi koji su dobili podršku Evropske komisije.Razrešen je status čak 18 projekata iz oblasti zaštite životne sredine, formiran je Zeleni fond Srbije koji ubira sredstva po principu „zagađivači plaćaju“.Ono najvažnije, formiran je poseban resor, odnosno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, čime se oblast zaštite životne sredine sada tretira na adekvatniji način i ima drugačiji tretman u razvojnoj politici Srbije.

Treba imati u vidu da je prenošenje zakona iz Evropske unije u naš nacionalni zakonodavni okvir, kao i njihovo sprovođenje, odnosno uvođenje standarda u ovoj oblasti veoma zahtevno i skupo, međutim akoSrbija ima uređen sistem i adekvatan finansijski model može da aplicira za značajna sredstva iz predpristupnih fondova Evropske unije. Evropski standardi za Republiku Srbiju znače pre svega usklađivanje zakona.Dalje, neophodne investicije, nova ulaganja u infrastrukturu, ulaganja u održavanje i rehabilitaciju postojećih postrojenja kao što su fabrike za proizvodnju i prečišćavanje voda, skladištenje, reciklaža svih vrsta otpada, upravljanje industrijskim komunalnim otpadom i otpadom domaćinstva.Sve su to preko potrebni i skupi projekti, investicije koje ne možemo da realizujemo bez finansijske podrške evropskih fondova i predpristupne pomoći.

Upravo zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, o kome mi danas govorimo, stvara pravni osnov za efikasnije korišćenje sredstava iz predpristupnih fondova i programa međunarodne finansijske pomoći.Pre svega za projekte koje podrazumevaju predfinansiranje i sufinansiranje sa naše strane.To su svi projekti IPARD, a dobro znamo da se sredstva IPARD odobravaju tek nakon realizacije određenog projekta.Dakle, potrebno je da se ulože sredstva nosioca projekta, a to su pre svega lokalne samouprave ili javna preduzeća.

U proteklom periodu nedostatak domaćih sredstva za učešće u predfinansiranju i sufinansiranju bio je razlog za sporo povlačenje sredstava IPARD i drugih predpristupnih fondova.Problem je bio i nedovoljno stručna izrada projekata ili izbor loših i prevaziđenih tehnologija u toku realizacije projekata kao i pojava neplaniranih, nebilansiranih troškova. Da bi se dovršile ove krupne i skupe investicije i povukla sredstva iz predpristupnih fondova, potrebno je da  ministarstvo centralizuje izradu i kontrolu izrade projekata. Kako bi se izbegli ovakvi propusti, ministarstvo je prepoznalo ovaj problem koji se razrešava ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine koje još predviđaju i mogućnost sufinansiranja od faze projektovanja i njihove izrade.

S obzirom da je Poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine najzahtevnije i najteže, ali ida najviše novca možemo da dobijemo iz predpristupnih fondov, a za to je  potrebno da se uvećaju budžetska sredstva za programe Ministarstva zaštite životne sredine. Potrebno je da povećamo naše učešće, naša sredstva, a pre svega sredstva koja se ubiraju iz naknada koje uplaćuju zagađivači u Zeleni fond.

Zapravo, neophodno je da se tzv.Zeleni fond u narednom periodu izgradi kao samostalna kategorija, kao samostalni Zeleni fond koji će direktno ubirati sredstva od zelenih naknada. Na taj način se obezbeđuje institucionalni mehanizam za korišćenje pretpristupnih fondova i uz ovo ministarstvo treba da pojača svoju ulogu u postupcima izrade i izvođenja projekata, jer ministarstvo ima i veće znanje i veće stručne kapacitete.

Do sada je izrada i implementacija bila slaba tačka. Ministarstvo je zateklo više projekata iz IPA fondova u zastoju i učinilo velike napore da se nastavi njihova realizacija, čija je vrednost bila blizu 67 miliona evra, ali obezbedilo je i nova sredstva iz IPA fondova za više lokalnih projekata u visini od 92 miliona evra. Sve ovo ide u prilog podršci predloga zakona koji omogućuje da u određenim i izuzetnim slučajevima ministarstvo ne mora da raspiše javni konkurs za pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz predpristupnih fondova.Izmene i dopune podržavamo kako bi Srbija mogla više i efikasnije da povlači i koristi sredstva iz predpristupnih fondova i drugih međunarodnih institucija.

U kontekstu rasprave o ovoj temi želim da istaknem i neka postignuća Ministarstva za zaštitu životne sredine u dosadašnjem periodu, kao i samog ministra gospodina Gorana Trivana, čije kompetencije ceni i stručna javnost i građani Srbije.

Prvo, želim da pohvalim i istaknem transparentan rad Ministarstva za zaštitu životne sredine.Javnosti se približavaju svi ekološki problemi.Dosledno i beskrompromisno se insistira na poštovanju zakona u ovoj oblasti.Ukazivanje, odnosno otkrivanje divljih deponija i skladišta veoma opasnog otpada je veoma značajno, kao i insistiranje na procesuiranju učinilaca takvih krivičnih dela.

Ministarstvo je uspelo da kompletira i pusti u rad novu nacionalnu laboratoriju za analizu vode, vazduha i zemljišta koja radi u okviru Agencije za zaštitu životne sredine.

Efikasnim radom Ministarstva za životnu sredinu, u junu je završena radna verzija pregovaračke pozicije Poglavlja 27 i dostavljena je Evropskoj komisiji.Time je međunarodni ugled Srbije u sektoru zaštite životne sredine značajno poboljšan.

Formirano je nacionalno telo za ispitivanje posledica od NATO bombardovanja u saradnji sa Ministarstvom odbrane, Ministarstva zdravlja i sa predstavnicima naučne i stručne zajednice na čijem čelu je ministar za zaštitu životne sredine.

Za mene, kao biologa, naravno za sve nas i građane Srbije, izuzetan značaj ima i povećanje površina pod zaštitnim područjima za čak 83 hiljade hektara. To je postignuto proglašenjem parkova prirode Radan i Zlatibor. Sada je pod zaštitom 7,48% površine Srbije, što je za godinu dana 1% povećanja. To nas približava strateškom cilju da do 2020.godine imamo nekih 10% ovakvog prostora.

Stručna javnost i građani pozdravljaju kampanju ministarstva za smanjenje upotrebe plastičnih kesa i uopšte plastične ambalaže koja ima period poluraspada od 1.000 godinu i čiji su elementi, odnosno delovi veoma štetni za životnu sredinu.

Kada je reč o međunarodnim sporazumima iz oblasti zaštite životne sredine, jasno je i ponoviću još jednom, zaštita životne sredine je globalni zadatak i imperativ današnjice.Ne postoje državne granice koje bi učinile da svako na svoj način rešava ova pitanja bez koordinacije i usaglašavanja zakona, mera i aktivnosti na celom životnom prostoru gde žive ljudi i gde ima živog sveta.Zato je od velikog značaja da ćemo ratifikovati sporazum sa Hrvatskom i naravno prihvatiti i druge sporazume koji su danas na dnevnom redu.

Neko bi možda mogao zlonamerno i na podrugljiv načinda protumačikako su ovi zakoni i sporazumi(npr. o očuvanju populacija slepih miševa nešto neozbiljno inevažno, da se Narodna skupština se bavi tim perifernim pitanjima…). Očigledno je da postoji  zla namera ili je u pitanju neznanje ili nepostojanje ekološke svesti i nepoznavanje svega onoga što bi trebalo da se zna u ovom vremenu.

Šta znači očuvanje biodiverziteta?To je čitavo bogatstvo onoga što je živo danas, a mi znamo da je nepovratan i neponovljiv evolutivni tok.Ono što je evolucija tokom svoje istorije duge pet milijardi godina, ne može ponovo da stvori.Ono što je izumrlo i nestalo, to je otišlo u istoriju i to se više ne vraća.

Veliki je greh i veliki je problem u tome što i čovek kao vrsta koja ima nadmoć danas u prirodi, doprinosi nestajanju pojedinih organskih vrsta i zato moramo razmatrati ova pitanja.

Drugo, pominjanje biološke ili ekološke ravnoteže je veoma značajno, jer ceo život na zemlji i čitava biosfera je jedan veoma složen i rekao bih savršen mehanizam koji ima mogućnost samoregulacije svega onoga što se dešava u prirodi. Pokušaj čoveka da nadvlada  prirodu tim mehanizmima, da se umeša u sve to, obično je dovelo do kraha i do propasti onoga što je priroda hiljadama ili stotinama hiljada ili milijardama godina stvarala.

Prema tome, mi moramo da vodimo računa o svemu tome, jer to nam je dužnost u ovom vremenu da na ovom stepenu civilizacije omogućimo dalji napredak civilizacije, ali i očuvanje života na zemlji i zdravlje životne sredine za budućnost, tj.za naše potomke“.

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.