Последице одласка младих из Србије су сложене и далекосежне, рекла је министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић и нагласила да је управљање миграцијама младог високообразованог становништва један од приоритетних задатака Владе Србије.

Ђукић Дејановић је истакла да се тренутни ефекти одлива младог становништва огледају у промени укупног броја и структуре становништва и истовремено упозорила на дугорочне ефекте који су, како је нагласила, далеко неповољнији.

“Емиграциона подручја, која већ заостају у економском развоју додатно ће осиромашити у демографском, фертилном, радном, културном, интелектуалном и сваком другом погледу“, рекла је министарка на панелу “Оквири јавних политика и координација кључних актера релевантних за миграције и развој“ одржаном у оквиру конференције “Миграције и развој: дијаспора у фокусу“.

Ђукић Дејановић је подсетила да су резултати истраживања спроведеног почетком године показали да трећина студената у Србији планира да оде у иностранству после завршених студија, а да половина њих не планира да се врати у земљу.

Министарка је указала да је истраживање, у којем је учествовало више од 11.000 студената, показало и да више од 90 одсто испитаника има пуну подршку родитеља за одлазак у иностранство, као и да око 70 одсто њих има родбину или пријатеље у другим земљама.

“То што сваки други студент не планира да се врати у Србију је забрињавајући податак и говори нам да они вероватно размишљају да нема наде да ће се ствари у нашој земљи поправити“, казала је Ђукић Дејановић.

Како је рекла, као главне разлоге за одлазак студенти су наводили немогућност налажења посла у струци (27,3 одсто), слабо плаћен посао у струци (21,3 одсто) и низак животни стандард (20,1 одсто), док су истовремено као кључне предности живота у иностранству истакли лакше налажења посла у струци (27,6 одсто) и боље плаћен посао у струци (24,3 одсто).

Студенти би најрадије отишли у Немачку (24,2 одсто), САД (11,2 одсто) Швајцарску (10,7одсто), Аустрију (8,7одсто) и Норвешку (6,3 одсто).

Више од половине студената (51,6 одсто) не би напустило Србију ако би им био обезбеђен посао у струци, а скоро четвртина студената је изјавила да ништа не може да промени њихову одлуку да оду из Србије.

Истраживање је показало и да је више од трећине студената који желе да напусте Србију из јужне и источне Србије.

Министарка је указала и на податак да је у истраживању међу студентима учествовало чак 64,6 жена, а 35,4 одсто мушкараца.

“То намеће размишљање да ће одлука студената да оду из земље озбиљно угрозити продукциони и репродукциони потенцијал на локалном и националном нивоу и да може интензивирати негативне демографске тенденције које доминирају на нашим просторима“, нагласила је Ђукић Дејановић.

Према њеним речцима, они који сада планирају да напусте Србију у просеку имају 28, 7 година, а сваки пети међу њима има диплому факултета или високе школе.

Министарка је оценила да је уписну политику на факултетима треба ускладити са стварним потребама тржишта рада и то се намеће као неминовност у развоју савремене Србије.

“Развијена тржишта рада нису довољна гаранција да ће у сценарију будућих миграција бити места за понуду високообразованих људи из Србије и представљају изазов за сваког потенцијалног мигранта“, указала је Ђукић Дејановић.

Конференција “Миграције и развој: дијаспора у фокусу“ организована је са циљем да се утврде полазне основе за координацију кључних актера у друштву како би се јачале везе са исељеништвом и дијаспора што ефикасније укључила у развојне процесе у матичној земљи.

Извор и фото: Танјуг