Најзад смо почели да трошимо онолико колико зарађујемо Посланичка група

Душан Бајатовић, народни посланик и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о буџету Републике Србије за 2019.годину:

„Дуго времена мана нашег друштва била је што смо трошили више него што смо зарађивали. Најважнији податак који овај буџет исказује је да излазимо из периода фискалне консолидације. Док се налазите у периоду фискалне консолидације не можете рачунати на озбиљне стопе раста.Овај буџет ће бити увод у оно што се у економској теорији зове теорија раста“.

„Поштоване колеге, ово је расправа о најважнијем документу који ова држава доноси, расправа о буџету и сигурно је од великог интереса за све грађане.

Мислим да најважнији податак који овај буџет исказује је да излазимо из периода фискалне консолидације.Док се налазите у периоду фискалне консолидације не можете рачунати на озбиљне стопе раста.То сви знамо.Овај буџет ће бити увод у оно што се у економској теорији зове теорија раста.

Не желећи да улазим у расправе шта је било и како је било, од 2012. године не видим експерименте типа да смо за 2-3 месеца оставили 400 хиљада људи без посла, не видим да смо изменом једног Закона о грађевинарству уништили 23% БДП. Не видим ту врсту експеримената.Требало је поправити све оно што је урађено у пљачкашкој приватизацији, чије су последице по економију ове земље биле далеко теже од НАТО бомбардовања.Дакле, треба поново подићисрпску економију.

Шта је карактеристика буџета од прошле и ове године, и уопште у периоду фискалне стабилизације?Најзад смо почели да трошимо онолико колико зарађујемо.Дуго времена мана нашег друштва била је што смо трошили на овај или на онај начин, у овим или оним политичким наметањима више него што смо зарађивали.

Колики нам је губер?Колико пише у овом буџету?Тако је урађено и прошле године.Волео бих да смо имали веће стопе раста.Ја бих волео да наш друштвени производ није на нивоу 36, 37, 38 милијарди.То је у ствари наш проблем – релативно мали друштвени производ по глави становника, релативно мала пер капита. На томе морамо да радимо.

Системске мере које се могу предузети од идуће годинеговоре да је држава на унутрашњем плану, мимо страних инвестиција, највећи инвеститор, а то видимо по томе што је уложено додатних 100 милиона евра у капитална улагања. Тоговори да је овај буџет ,у датим околностима у којима се налази српска привреда, одлично планиран.

Нећу полемисати са 0,5% дефицита. Сигуран сам дау суштини нећемо имати дефицит. Сигуран сам да ћемо имати суфицит, али морате планирати конзервативно ако хоћете да имате стабилан динар и ако хоћете да имате ове каматне стопе, па и ако хоћете да имате добре оцене ових које ја лично мрзим, а зову се ММФ и Светска банка, али су важни због тога да бисмо имали одређене кредитне рејтинге.

Могу да вам кажем да је „Србијагас“, који има велику количину дуга у свом портфолију, ове године репрограмирао, рецимо, доларске кредите са каматним стопама од 0,9%. Капитал је релативно јефтин.

Имао бих и другу стратегију. Ја бих се чак задуживао, под условом да можемо у овом политички нестабилном региону, јер нема више инвестиција за једну малу државу, постоје само инвестиције које су регионалног карактера, или се уклапате у неке велике системе који дођу да инвестирају код нас.Ово говорим због тога што се паушално оцењују стране инвестиције које долазе код нас.

Нема других инвестиција.Или радите регионалне инвестиције, а ми са Хрватима не можемо да се договоримо ништа.Имамо српско јединство са Републиком Српском, надам се да ће то бити и са Црном Гором.Да бисте правили озбиљне привредне системе, велике привредне системе, морате да имате значајне ресурсе, који су код нас као РТБ Бор, или још бољеЕПС, који је најбоље српско предузеће, па кад говорите о дизању БДП-а много је важно колико ће ЕПС инвестирати, од ремонта до нових постројења, или до нових капиталних инвестиција које ће производити нове количине струје.

То су праве ствари о којима ми треба да разговарамо.

Кад гледате инфраструктуру, ако погледате раздео који има Министарство за изградњу инфраструктуре, мислим на путеве, видећете даконтинуирано и постојано радимо на завршетку Коридора 10, на Коридору 11, на неким другим мањим коридорима.Ми дајемо из буџета за то.

Зашто то спомињем? Каже неко – пустите ви то што је смањено нешто са 70% дуга на 55% БДП, то није важно, остало је исто 24 милијарде. Јесте, али смо спречили подизање дуга, а извршили смо све ове инвестиције.

Колико је порастао, рецимо, ПДВ, који показује раст економије? Он је у бруто износу значајно порастао.И онда се налазе критичари и кажу – али, смањило се због оног дела који се враћа, нето се смањио.Па, није битно, гледа се само бруто.То показује у ствари шта се дешава у економији.

Често нападамо Миладина Ковачевића и Завод за статистику.Ја бих то коментарисао овако.Господо, сваки дан проведем између 300 и 400 км у аутомобилу.Идем по целој Србији. Већина вас вози.Узмите број камиона пре две, три, четири године.Много је већа гужва у камионима.А нисам сигуран да се камиони возе празни.

Кад је пољопривреда у питању, поздрављам раст од додатних седам милијарди.Једино бих замолио, пошто знамо да постоје нека неисплаћена потраживања из прошле године, а видим да је тај разред повећан, да се исплате потраживања пољопривредника из прошле године.Није то тако много.И да се задржи барем овај ниво улагања у пољопривреду. Јер у 4,5% ове године, око 0,9% ће бити пољопривреда. Једна од ретких грана где Србија има чист приход, наше паре, из наше земље, без неких претерано великих улагања, са врло трпељивим сељаком.Не бих да расправљам о власничким структурама, него о приносу. Можда треба размислити о развоју заливних система.Овде их тренутно не видим.

Кад су у питању капитална улагања, говорили смо о улагањима у војску.Поздрављам их и мислим да су мала. Треба ли неком да објашњавамо у каквом окружењу се налази Србија? Узмите стратегију одбране.Ми не предвиђамо инвазију, не предвиђамо да ћемо неког да бомбардујемо.Планирамо да се одбранимо од тероризма. Планирамо да се одбранимо од онога што може да се деси у региону, не да са неким ратујемо. А 20-30 година нисмо улагали у војску.Мора да се уложи.

Што се тиче плата, поздрављам пораст плата и у полицији и у војсци.Разумем да је наша економија релативно плитка и мала. О чему говорим?Ако би превише улагали у производњу, ми би нажалост, због структуре наше привреде, углавном куповали увозне производе.Не желимо да улажемо у онај део стандарда, нити имамо право на то, који би доводио до тога да превише купујемо увозну робу, што се, нажалост, често дешава. Морамо да преструктуирамо нашу привреду.Није лепо да купујемо туђе млеко и туђе сокове, а можемо да производимо у Србији.

Ово је одмерено са две мере.Једна је повећање плата у јавном сектору, које неће угрозити буџет, нити цифре у њему, што се већ сад види ако пажљиво читате буџет.

С друге стране, подигнута је цена рада.Па ваљда ће онда и реални сектор, и приватни сектор, ићи на подизање плата.Шта се дешава у јавном сектору?Овде се говори и о продужењу забране запошљавања. У јавном сектору одлазе они које не можемо да платимо, а годинама смо улагали у њих. Не можемо да их задржимо.Остаје просек.У приватном сектору они плате оне који ваљају, односно који им требају, а ове друге на неки начин, захваљујући тим релативном ниским стопама, релативно ниској минималној заради, задржавају на том нивоу.И то је једно од питањакоје, ако смем да сугеришем Влади Републике Србије, морамо динамично да посматрамо.

Кад је у питању привредни амбијент, колико ја знам, ПДВ у Хрватској је већи него у Србији, и у Мађарској је већи него у Србији.

Значи, ми морамо да говоримо о реалности.Није српска економија мања од хрватске економије.Говорим о укупном обиму.Могу они имати нешто веће плате, али колика им је куповна моћ?Колико кошта струја?Колико коштају комуналије?Знате, стандард живота се не мери тако.Пиво је скупље него код нас, верујте ми.

Дакле, шта је суштина код ових зарада?Морамо да помогнемо општом атмосфером и реалном сектору.Овде се повела полемика –предложено је да се стопа зарада са 63% смањи на 62%.То је историјска ствар.Први пут за 40 година разматрамо смањење стопе доприноса на зараде са 63% на 62%.Ако се не варам, господине министре, то је 12 милијарди.Ако прерачунамо на динаре, то је 100 милиона евра.Да почнемо са 100 милиона евра.

Није баш најјасније записаноали, желим да подржим, предвиђено је могућих 200 милиона евра у екологију.То је 63 пречистача.То поздрављамо.То су паре које ће бити утрошене у унутрашњем БДП Србије за повећање.

Предвиђено је потенцијално још додатних 200 милиона евра за куповину опреме у здравству.Зар то није оно што тражимо?Немамо милијарде, али имамо 200 милиона.Да ли је тачно да је урађена добра обнова Клиничког центра у Нишу? Ја као локалпатриота се залажем да Нови Сад добије више, али  још мање имам против да се обнови и Клинички центар у Београду. Јер једна таква установа иде по стандарду на два милиона становника, таман те три би требале да омогуће подизање степена здравствене услуге. Видим да су неке паре планиране и за опште болнице, које би такође требале да буду нешто што приближава здравствену политику грађанима.

Хтео бих да кажем нешто што се тиче пројекта гасне инфраструктуре, која ће бити изграђена на територији Србије од бугарске до мађарске границе.Дакле, Србија може да разматра три правца и она су присутна у стратегији.Један је интерконекција Ниш-Димитровград-Софија која се ради и она је тренутно грант Европске комисије.Тај европско-амерички правац снабдевања гасом Србије тренутно не располаже одређеним количинама гаса, није комерцијалан, али ће Република Србија урадити своју обавезу и са свих 80,5 милиона, нешто уз грант, нешто што ћемо ми платити, урадиће тај гасни правац да бисмо имали друге облике снабдевања гасом.

Што се тиче комерцијалног пројекта, он се ради по потпуно европским правилима, ради се као део инфраструктуре који ће бити рађен као део повећања транспортних капацитета Републике Србије кад су у питању гасоводи.Дакле, то је  наш пројекат, српски пројекат, и радиће га руско-српска фирма.Предвиђа се трошак од милијарду и 80 милиона евра за тај пројекатаи то можете да погледате, то су јавни подаци на сајту Агенције за енергетику. Уобичајено је, кад се раде тако велике инфраструктуре, 30% је улог акционара, 70% је финансирање тзв. пројектно финансирање. Тачно је да треба да буде готов 15.децембра идуће године.

Важно је да Србија у том пројекту, заједно за Бугарском и Турском, која гради копнени део у Ботошу, изгради гасну инфраструктуру.Ово је први пут да ће Србија доћи у позицију да буде транзитна земља, а не земља у којој завршава нека цев.

У перспективипланирамо интерконекцију са Румунијом. Повећаћемо, а за то нису потребне државне паре, капацитет Банатског Двора на 750 милиона метара кубних, односно у другој фази на милијарду метара кубних, а то је 50% годишње потрошње Републике Србије. Ако буде прошао тај велики гасовод, градићемо још једно складиште од милијарду кубних метара у Итебеју, то је две милијарде, то је тренутно годишња потрошња гаса из увоза Републике Србије.

Према томе, ако сте гледали податке који су званично објављени, ове годинејавни сектор је боље радио и остварује значајан профит.Није то још до краја добро, али полако се излази из тих социјалних ефеката социјалне политике, која је још увек присутна у „Србијагасу“.Мораћемо да видимо да ЕПС повећа инвестиције и нажалост у перспективи се мора разматрати једна друга цена електричне енергије да би ЕПС постао оно што треба да буде, самоодрживи систем који одбацује велику количину друштвеног производа. Надам са да ће и нафтна индустрија Србије уз све инвестиције, које сада има, а нису мале и у централу и дубоку прераду, постати регионална нафтна компанија што је био њен циљ и тиме би у ствари били испуњени циљеви који су били потписани у оквиру међудржавног споразума.

Мислим да је најважнија стваркоју смо сада урадили то да смо најзад почели у буџету да трошимо онолико колико у држави производимо и да стварамо системске услове, укључујући и пореске олакшице, да имамо више улагања.

Ако је нама дефицит у размени са иностранством покрило улагање страних инвестиција, а разумео сам да јесте, да је чак било 200 милиона евра, страних инвестиција је било више, него што је било дефицита, то је фантастичан податак. То значи да мала и средња привреда, коју можда нисмо одмах препознали, ради свој посао.Овде је велика полемика око тога колико грађана одлази.Одлази велики број грађанаиз Румуније, одлази из Хрватске, нажалост, одлази и из Србије. Треба да урадимо све да сачувамо сваку паметну главу у Србији.

Мислим да ће ове године, што званично, што незванично, ИТ сектор у Србији, који се развија, а поздрављам изградњу Технолошког парка у Новом Саду, пребацити милијарду евра.Та грана, ја бих је назвао индустрије, ће сигурно расти.Имислим да држава треба да има одговарајуће планове за развојсекундарне или терцијалне прераде пољопривредних производа,чему треба у наредном периоду посветити посебну пажњу.

Колико сам разумео, ми сад уз добру цену имамо огромне вишкове жита и кукуруза у Србији. Кукуруз ћемо да извеземо, цене су одличне, али онда треба помоћи и тим сељацима да кроз индустрију која је у Србији организована не продајемо више жито, него да продајемо бонжиту.

Мислим да велике резерве за стварање додатне вредности леже у преради онога што наша пољопривреда производе.У том смислу, мислим да би у наредној години,уколико се створе услови, требало повећати дотације или донацијепољопривредним произвођачима“.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.