Побољшање привредног амбијента од пресудног значаја за повећање домаћих инвестиција Посланичка група

Дејан Раденковић, народни посланик Социјалистичке партије Србије  о Предлогу закона о буџету за 2019. годину као и о сету закона из области финансија.

Оздрављење јавних финансија је процес који се не дешава у једном буџетском циклусу, а оздрављење је стигло након пет година реформи. Ми можемо слободно да кажемо да имамо уравнотежен буџет, раст БДП, почетак смањења пореских и непореских оптерећења привреде и све што бих ја могао да кажем – успели смо.

Даме и господо народни посланици, уважени министри,

надам се да ми нећете замерити што ћу направити једну дигресију, а она је условљена потребом да се осврнем и подсетим на неке тврдње из дискусије приликом расправе о предлогу буџета за 2018. годину, јер сам са пуним правом и ја и посланичка група СПС поносни на процене и закључке које смо донели тачно пре годину дана, а који су изнети у овом Дому.

Ако се нешто могло закључити из анализе буџета који је садашња скупштинска већина усвајала последњих година, то је да, како ја то знам често да кажем, држава није тротинет који се може лако зауставити, а потом окренути у другом смеру, уз елиминисање озбиљних последица. Међутим, ако се један велики брод полако заокреће наравно да резултати морају стићи.

Вођење јавних финансија озбиљне државе која је као таква призната од озбиљног света, почев од ЕУ, преко ММФ, Светске банке, Русије, Кине и многих других земаља и организација, посебно оздрављење јавних финансија је процес који се не дешава у једном буџетском циклусу, а који је стигао до свог логичног епилога након пет година реформи. Ми можемо слободно да кажемо да имамо уравнотежен буџет, раст БДП, почетак смањења пореских и непореских оптерећења привреде и све што бих ја могао да кажем, чиме бих могао мирно да закључим ово своје излагање – успели смо, али хајде ипак да уђемо у аналитику мало и током расправе у начелу.

Прво што као озбиљна и државотворна странка можемо рећи да су буџетски приходи веома реално прогнозирани. Предстоји нам још посла до потпуно транспарентног буџета, али се овде види велики напредак, као и код буџетског календара.

Земља смо брзих и опсежних реформи и на европском путу, што подразумева законодавну активност на горњој граници могућег. Претпоставке на којима се базира буџет јесу реалан раст БДП од 3,5% уз просечни годишњи раст цена од 2,3%, очекивана стопа раста је, како можемо видети од 3,5% је реална, пошто је једнака прогнози ММФ и представља само повратак на привредно стање, пошто су донекле исцрпљени ефекти ниске основице из претходне године. Раст БДП тада је био низак услед лоше пољопривредне сезоне, пада производе енергије и грађевинских радова.

За будући брзи и значајан раст неопходне су структурне промене, а део истих је у садашњем у великом сету олакшица и подстицаја за привреду.

Постојећи тренд раста је виши од стопа раста која је српска економија имала у претходној деценији, али даље можемо да кажемо да имамо проблем да активирамо све ресурсе овог друштва. Главни разлог за то је ниска стопа домаћих инвестиција и зато је побољшање привредног амбијента од пресудног значаја за њихово значајно повећање. Наравно, на овој седници ћемо усвојити и неке од закона који ће и у томе помоћи.

Пореским приходи су углавном објективно процењени, под условом остварења предвиђеног раста, што тешко да може доћи у питање, а номинални приходи републичког буџета за 2019. годину су само већи за само 2% у односу на процене буџета за претходну годину, док су у реалним износима можемо да видимо да су исти, тј. једнаки.

С друге стране расходи су већи за 5%, тј. у реалним износима за 3%, другим речима, већина фискалног простора који је остварен већим приходима буџета услед развоја привреде искоришћен је за повећање плата и пензија, што ми као социјалисти подржавамо, имајући у виду вишегодишње замрзавање и смањење плата и пензија.

Порески приходи расту, и то се може видети кроз ПДВ. Планирано је значајно смањење непореских прихода, што је последица укидања  политике смањења зарада, пошто су та средства уплаћивана у буџет и књижена као непорески приход. Велико смањење пореза има две кључне мере. Прва је смањење парафискалних намета кроз доношење новог закона о накнадама који ће јавне приходе смањити за две милијарде динара. Друга мера је укидање социјалних доприноса за осигурање у случају незапослености на терет послодавца, тих 0,75% БДП коштаће државу око девет милијарди динара. Можемо да кажемо, тај укупно фискални терет биће смањен за 100 милиона евра, што је одличан почетак са којим треба наставити.

Расходи републичког буџета показују јасан смер успеха који се не мења. Расходи за запослене су номинално повећани за преко 8%, а реално око 6%. Ово је наравно, последица повећања зарада у јавном сектору, што је нешто већи раст него што је био раст БДП, али опет тешко је очувати јавни сектор као успешан сервис привреде, а да нам запослени буду 13. прасе. Највећи раст бележе расходи за субвенције које су номинално повећане за 12% у односу на 2018. годину са 89 на преко 100 милијарди динара, тј. са 750 на 840 милиона евра. Повећани су готово сви расходи за субвенције, за сада нам субвенције доносе резултате, то можемо да видимо, посебно оне за стране директне инвестиције и улагања, за све оне намене издвојене рекордних 125 милиона евра.

Најпозитивнија мера у новом буџету је значајно повећање капиталних расхода за 128 милијарди динара, тј. 1,8 милијарди евра на 165,5 милијарди динара. Јавне инвестиције у Србији су годинама испод нивоа упоредивих земаља у источној и централној Европи, а стање инфраструктуре нам није на завидном нивоу, с тога нећемо одустати од даљег развоја инфраструктуре.

Министар ће имати  прилику и његови сарадници да виде један мој амандман који не очекујем да ће бити прихваћен, али сам само хтео да скренем пажњу на једну капиталну инвестицију која је започета давних година. То је акумулација Селова код Куршумлије, једно од десетак незавршених у Републици Србији. Она је преко 95% завршена и можемо да кажемо да је једна од најважнијих ресурса и да завршетком ове бране се решава дугорочно снабдевање водом Топличког округа и града Ниша.

Веома је важно што ће се на тај начин решити проблем поплава који готово сваке године уништавају усев у овом најсиромашнијем пољопривредном оријентисаном делу Србије. Надам се да ћемо у перспективи наћи негде места и простора да покренемо поново тај пројекат и да га завршимо до краја, који је врло битан и стратешки важан за тај крај.

Наравно, много лепих очекивања имамо, то сам већ и рекао, уравнотежене финансије, можемо размишљати о развојној ставки за даље. Смеши нам се перспектива већих смањена пореских стопа и проширење пореске основице.

Истичем да смо завршили са незахвалном улогом коју смо имали у данима који су далеко иза нас. Време је да се ствара, а не да се спашава. Ја бих као социјалиста рекао да ова Влада има строгу забрану за нерационално трошење, да смо заиста у плавом океану где постоји мир, да имамо прилику да будемо део породице успешних нација, а да неко међустање у којем смо се налазили, где нисмо знали ни шта хоћемо, ни где нећемо, више није на дневном реду.

Даме и господо, уважене колегинице и колеге, на самом крају ћу рећи да СПС подржава овај предлог закона и све предлоге закона који су на дневном реду, наравно, најзначајнији је буџет, јер он нас недвосмислено води у правцу који је наш дугорочни циљ, свих нас који седимо у овој сали и циљ свих оних који виде Србију као уређену и просперитетну европску државу. Хвала.  

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.