Најновије

Избалансиран буџет са социјалном и развојном димензијом Посланичка група

Новица Тончев, народни посланик Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о буџету за 2019. Годину:

 

„Да је буџет развојни потврђује и податак да ће капиталне инвестиције бити 30% веће у односу на прошлогодишњи буџет и да се водило рачуна о великим инфраструктурним пројектима. Идуће године имаћемо око 100 милијарди намењених за субвенције, што подразумева више новца за привреду, железнице, путеве, туризам и пољопривреду“.

 

„Поштована председнице, поштовани министри и представници Владе Србије, поштоване колеге народни посланици, овом приликом, у име СПС и у своје име, желим да похвалим Предлог буџета за 2019. годину.

Пажљиво сам прочитао материјал и нема дилеме да је буџет избалансиран и да ће истовремено имати и социјалну и развојну димензију уз дефицит који је пет милијарди мањи него ове године.

Морам да похвалим повећање плата у јавном сектору за 33 милијарде динара, међу којима су плате лекара, професора, полиције и војске. Такође, похваљујем и планирано повећање пензија од 35 милијарди, што ће нашим најстаријим грађанима и те како побољшати животни стандард.

Да је буџет развојни потврђује и податак да ће капиталне инвестиције бити 30% веће у односу на прошлогодишњи буџет и да се водило рачуна о великим инфраструктурним пројектима. Идуће године имаћемооко 100 милијарди намењених за субвенције, што подразумева више новца за привреду, железнице, путеве, туризам и пољопривреду.

Сматрам да је важно да сви пољопривредници у Србији знају да ће идуће године буџет за пољопривреду бити за седам милијарди динара већи од овогодишњег.

Што се тиче трансферних средстава, морам да нагласим да је планирано, на пример, да општина Сурдулица из буџета Министарства финансија идуће године добије 238 милиона динара, што представља значајну подршку за финансирање текућих послова из делокруга локалне самоуправе.

Министре, знате да локална самоуправа даје плате свим запосленима у локалној самоуправи, као и да финансира предшколску установу, те Вас молим да у будућности повећате и овај трансфер за повећање плата.

Ми ћемо се, као општина, свакако трудити да део недостајућих средстава допунимо кроз изворне приходе и максимално ћемо искористити све законске могућности за убирање већих изворних прихода у буџет општине Сурдулица.

У том смислу замолио бих Вас да на нивоу Владе и Министарства финансија размотрите један предлог. Реч је о члану 98. Предлога закона о накнадама за коришћење јавних добара, који је такође на дневном реду ове седнице, а којим је предвиђено да приходи остварени за накнаде за воде припадају буџету Републике, а приходи од тих накнада територији АП Војводине, буџету Војводине.

Сматрам да би због инфраструктурног развоја општина широм Србије било корисно да овај однос поделе прихода буде пола-пола, тако да 50% прихода од накнаде за воде задржавају општине и градови, а 50% оде у буџет Републике. Реч је о значајним средствима, а ви сигурно имате податке и можете у динар да урадите пројекцију колико је то новца.

Ако би 50% тог прихода остварили директно општине и градови уз законску обавезу да инвестирамо у развој локалне инфраструктуре, то би за сваку општину био велики замајац. Молим Вас да о томе размислите, јер је то на неки начин и правично решење, а сваки динар изворних прихода много значи локалној самоуправи.

Навешћу пример. У општини Сурдулица постоји фабрика воде „Роса“, односно „Власинка“ која ради под компанијом „Кока кола“. По овом предлогу и табели коју сте дали, 1,23 динара на сваку флаширану воду иде у буџет Републике Србије. Сви шлепери икамиони пролазе кроз општину Сурдулица, а ми морамо из локалног буџета да финансирамо поправке истих. Молим Вас да,  ако можете, ову расподелу уредите другачије, како сам и предложио амандманом. Надам се, министре, да ћете га подржати.

Такође, желим да похвалим то што је Влада препознала значај пројектног финансирања кроз ИПА пројекте ЕУ и видим да је у Предлогу буџета наредне године обезбеђено буџетско суфинансирање конкретних пројеката у вредности од 4,3 милијарде динара, док ће из ИПА фондова бити обезбеђено 3,8 милијарди.

Пошто долазим из општине Сурдулица која максимално користи ИПА фондове пре граничне сарадње, морам да нагласим да смо реализовали пројекте у вредности од преко пет милиона евра који су побољшали услове живота грађана Сурдулице.

Моја идеја је да кроз ИПА фондове реализујемо највећи пројекат јужно од Ниша. То је пројекат изградње канализационог прстена око Власинског језера. Европска унија би обезбедила 50% средстава, али потребно је да Влада кроз буџет обезбеди остатак новца, а то је око четири милиона евра.

О томе сам разговарао са председником Вучићем и он је подржао овај пројекат. На овај начин би упослили најмање 1.000 људи у Пчињском округу и као крајњи резултат би добили здравију животну средину, развој туризма, риболова, бољи квалитет изворске воде и више страних инвестиција.

Зато хоћу да Вас замолим да, за почетак, Министарство финансија обезбеди новац за израду планских докумената, па да након тога цео пројекат ставимо у буџет уз подршку 50% новца из ИПА фондова.

Постоји овде на дневном реду једна ствар која ме забрињава. То је мера забране запошљавања у јавном сектору која ће на снази бити до краја идуће године. Ово не кажем због тога што имам намеру да запослим симпатизере моје странке, већ из објективних проблема који погађају локалне самоуправе, па и Сурдулицу. Због ове рецидивне мере долазимо у ситуацију да остајемо без инжењера или геодета, јер неће имати ко да нам уради преглед, да га овери или да изврши технички пријем. То блокира рад сваке општине, а да не говорим о лекарима које ако не запослимо директну штету трпе пацијенти, а то су наши суграђани.

Зато хоћу да Вас замолим да ову меру преиспитамо почетком идуће године или да се пронађе неки други начин, али да не блокирамо функционисање целог система.

На крају, морам да се осврнем на још један трошак који је планиран у буџету за правосуђе. Реч је о трошковима новчаних казни.Овде самвидео да ће сви основни и виши судови у Србији имати на располагању преко милијарду динара за новчане казне, што је близу десет милиона евра, не рачунајући остале судове и тужилаштва. Само у два случаја општина Сурдулица је морала да помогне и да плати штету једној школи од 20 милиона динара због осуде двојице професора који су неосновано отпуштени, па пресудом суда враћени на посао.

Тужитељка која је тада прогањала и без основа притварала, у намери да обезбеди члану ДС реизбор на функцији директора, данас је напредовала из Основног у Више јавно тужилаштво у Врању, а трошак од 20 милиона су морали да плате грађани Сурдулице.

Замолио бих Вас и министарку правде да нађете начин да сав овај расход пребацимо на лоше судије, лоше тужиоце које праве овакве трошкове, али не на грађане Србије који за то нису криви.

И на крају, желим још једанпут да Вам захвалим као члану Извршног одбора Фудбалског савеза Србије на Пројекту изградње националног стадиона, да Вам пожелим да овај буџет у идућој години спроведете како сте и планирали“.

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.