Најновије

Већа улога стечајних поверилаца приликом именовања стечајних управника Посланичка група

Неђо Јовановић, народни посланик Социјалистичке партије Србије, на Четвртој седници Другог редовног заседања о Предлогу закона о изменама и допунама закона о стечајуи Предлогу закона о буџету:

Предлог закона о изменама и допунама Закона о стечају је јако добро осмишљен и оно што је у афирмативно јесте већа улога стечајних поверилаца приликом именовања стечајног управника“.

“Уважени министри са сарадницима, поштоване колеге народни посланици, имајући у виду да је на данашњој расправи једна од најважнијих тачака дневног реда у току једне целе календарске године, ја се заиста нећу изјашњавати о нечему о чему су се крајње компетентно и високостручно, референтно изјаснили моји уважени сарадници, колеге, другови, а то су овлашћени представник Душан Бајатовић и уважени колега Раденковић.

Једино питање које желим да поставим Вама, уважени министре Мали – имајући у виду да се ради о изузетно добром и устројеном буџету, само једна, да је назовем, професија није довољно препознатљива у овом буџету када је у питању раст зарада. Раст зарада у јавном сектору је јако добро осмишљен и оно што се чини као развојни део буџета јесте, не само инвестициони препород, не само привредни препород, већ и оно што се везује за бољи стандард становништва кроз раст зарада.

Поставља се  питање – шта је са правосуђем, шта је са тужиоцима и судијама, шта је са онима који ће у сваком случају имати прилику да поставе негде питање? Моје колеге у посланичкој групи и ја лично не би желели да се то питање афирмише, да се сматра да је та бранша запостављена, да ли су растом зарада обухваћени и носиоци правосудних функција.

Следеће питање које се појављује и као тачка дневног реда јесте Закон о стечају. Уважени министре, Предлог закона о изменама и допунама Закона о стечају је јако добро осмишљен и оно што је у овом закону афирмативно јесте већа улога стечајних поверилаца приликом именовања стечајног управника.

Међутим, ја бих у име Социјалистичке партије Србије изнео низ сугестија за које се, уважени министре, надам да ћете их прихватити. Нису предложени амандманима, али су крајње добронамерне сугестије.

Ради се о следећем. У члану 5. kојим се допуњује члан 35. предвиђено је да на првој седници скупштине поверилаца стечајни повериоци, чија се потраживања сматрају вероватним за више од 50% укупних потраживања, имају право да учествују у именовању, односно постављењу стечајног управника.

Овде се уствари ради о првом поверилачком рочишту. Зашто? Зато што се на првом поверилачком рочишту бира скупштина поверилаца. Поставља се питање – да ли ће тих 50% на првом поверилачком рочишту, као вероватна потраживања, бити истовремено на испитном рочишту утврђена потраживања 50%? Да ли се на тај начин дискриминишу одређени стечајни повериоци који ће имати привилегију да на првом поверилачком рочишту учествују у постављењу стечајног управника, а после тога ће их бити несумњиво, значајно мање?

Друго, што је овде јако важно, јесте чињеница да не би смели да честим изменама и променама стечајних поверилаца утичемо на одуговлачење стечајног поступка. На крају крајева, улазимо у један ризик да се повреди право странке на суђењу у разумном року.

Што се тиче предујма за трошкове стечајног поступка, уважени министре, ја бих Вас замолио да имате у виду једну чињеницу, коју нико овде не може довести у сумњу, а то је да трошкови значајно превазилазе износе који су специфицирани или дефинисани у члану 59. став 2. предложеног закона. Ту су предложена рангирања на микро, мала, средња и велика правна лица и видимо да су трошкови сведени на износе од 50, 200, 600 и милион динара. Педесет хиљада динара, уважени министре, је сума која неће бити довољна и бојим се да ће на тај начин стечајни управник и сви органи стечајног поступка доћи у један проблем. Тај проблем се везује за измирење основнихо бавеза.

Ако имамо у виду да ће 30 хиљада динара бити плаћено само за оглашавање, од 50 хиљада динара остаје само 20 хиљада динара. Треба заменити катанце на бравама, платити административне трошкове, много што шта. Шта можемо да урадимо са 20 хиљада динара? Замолио бих вас да ове износе повећамо за 100% и да то буде одборски амандман, обзиром да ми амандмане у том правцу нисмо подносили.

На самом крају, обзиром да су ово крајње добронамерне сугестије, драго ми је што је колегиница Вазура овде и може да чује моје сугестије, као добронамерне, јер наша сарадња је увек била крајње коректна. Молим Вас да их имате у виду, а посланичка група СПС ће у сваком случају комплетан сет закона у дану за гласање подржати“.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.