Најновије

Интервју Ивице Дачића за портал Еспресо: Срби, Албанци, ЕУ и УН мораће да седну и договоре се Вести

Први потпредседник Владе Србије и шеф српске дипломатије Ивица Дачић у новогодишњем интервјуу за Еспресо открива шта ће се у 2019. години дешавати по питању решавања судбине Косова и Метохије, да ли ће бити новог Дејтона и хоће ли Срби, Албанци, Американци и Руси сести заједно за преговарачки сто.

У првом делу новогодишњег интервјуа шеф српске дипломатије Ивица Дачић говори о ситуацији на Косову, сумира претходну годину по том питању и открива нам шта је то што Србију чека у 2019. години.

Сам крај године донео нам је ескалацију проблема на Косову и Метохији који ће се сигурно прелити и у 2019. годину шта очекујете да ће се по том питању дешавати у наредном периоду?

– То је само кулминација онога што се дешавало свих ових година везано за одбијање Приштинске стране да имплементира све оно што је договорено бриселским споразумом. Дуги низ година, практично најважнија ствар која је њиме договорена а то је ЗСО, она није конституисана. Председник Вучић броји дане, ја не знам тачно који је дан, али знам да је прошло пет година. Ми стално подсећамо да је то био најважнији део Бриселског договора и да без тог дела Србија никада не би ни потписала споразум. С друге стране кулминација тих безумних потеза уследила је подизањем такси на 100 одсто што је једна јасна порука да они желе потпуни прекид трговине са Србијом. Из онога што можете чути од њих да ће те таксе бити укинуте онда када Србија призна независност Косова то нам говори да је то метод једног притиска и то не само притиска на Србију, него и на онај део међународне заједнице који по њиховом мишљењу који не испуњава баш све што они желе. То је пре свега ЕУ, која им није омогућила визну либерализацију. Ту је наравно и доношење одлуке о формирању Војске Косова која је потпуно супротна и крши Резолуцију 1244, јер су према тој резолуцији једине оружане снаге које могу да постоје на КиМ Кфор. Све поменуто је довело до парализе дијалога јер Србија не може да прихвати да ми наставимо дијалог као да се ништа није десило, јер тиме Приштина тиме покушава да створи неку нову реалност одакле се креће у дијалог. Што значи да није више реалност та да постоји слободна трговина, него је реалност да постоје таксе од 100 одсто. Затим долазе предлози и да ми престанемо са лобирањем код разних земаља да повуку признање Косова. То су незамисливе ствари, јер ми имамо ситуацију да од када је почео Бриселски дијалог да је 26 земаља признало независност Косова, од када је потписан Бриселски споразум 19 земаља је признало ту независност. Како тада то никоме ништа није сметало, како се онда Србија није осетила прозваном и пониженом и како то да нисмо предузимали овакве мере као што је то учинила Приштина? Међутим, то је све политичка реалност с којом се ми суочавамо.

Да ли улазимо у фазу у којој је договор на видику?

– То су нереалне приче које се сада понављају да ми сада улазимо у неку финалну фазу договора. Још није ни донета одлука да се поново покрене дијалог а камоли да смо близу неког решења. Оно на основу чега се ти закључци изводе јесте писмо које је председник САД Доналд Трамп упутио и председнику Вучићу и Тачију. У њему се изражава спремност Америке да она буде домаћин те церемоније која би била потписивање самога споразума. Морам да кажем да никада није била идеја да се о самом споразуму разговара у неком промењеном формату. Тако да нема најава да ће се Америка укључити у дијалог, ако би до тога ипак дошло ми би смо тражили и да се и Русија укључи у дијалог, а то је Москва и прихватила. Понављам, за сада дијалог остаје у формату у ком је предвиђен, а то је ЕУ, односно висока представница Федерика Могерини, председник Александар Вучић и Хашим Тачи као председник привремених институција у Приштини.

Када смо код тих реалних и нереалних прича, шта је са причом да ће за Косово бити потребан нови Дејтон?

– Ми нисмо против тога да велике силе гарантују имплементацију тог договора који постигнемо, али понављам још увек смо далеко од тога. Дејтон је био организован тек када су се стране приближиле постизању договора и у Дејтону се разговарало али се није оспоравала суштина – како ће се доћи до договора. То је био један крај процеса договараја. Мислим да смо веома, веома далеко од тога. То ће на крају крајева морати да се деси, да после ЕУ и Савет безбедности Уједињених нација да своју реч.

Стиче се утисак да се намерно Русија ставља у други план када су у питању преговори са Приштином, због чега?

– Генерално мислим да такве намере долазе из Приштине. То је пре свега због чињенице да је Русија на нашој страни. Русија свакако мора да буде део неког проширеног формата и не само она него и све сталне чланице Савета безбедности УН, укључујући и Кину. С друге стране имамо ситуацију да су чак и САД заинтересоване да чују став Русије, мене је лично Болтон питао шта мисли Москва? Он је такође, када је био у посети Русији њих питао какав имају став по питању Косова. Ми са руском страном, као са нашим пријатељима и савезницима држимо веома висок ниво комуникације и информишемо их о свему што се дешава и о нашим плановима и предлозима. И председник Путин и министар Лавров су апсолутно упознати са свим што се дешава у процесу дијалога. Уосталом посета председника Русије Владимира Путина Београду која ће се догодити 17. јануара је још једна прилика да се све ово о чему говорим види и да се на најбољи могући начин представи свима. Ја опет понављам да нема најава да може доћи до проширења формата преговора, али ако до тога дође наш захтев биће да у томе мора да учествује Русија.

Рекли сте да када број земаља које су признале независност Косова буде испод 100, да ћете моћи да идете у пензију, када ћете по том мерилу моћи да одете у пензију?

– Ускоро (смех). Знате, веома велико питање је колико је земаља признало Косово. Ја сам кренуо од оне тврдње, коју је изнела Приштина да постоји 116 земаља које су признале Косово. Међутим на самом том њиховом списку постоји велики број држава које је Приштина сама ставила и ако оне никада нису донеле одлуку о признању Косова. С друге стране 12 земаља је и формално повукло одлуку о признању јер је њихов прилаз да они поштују дијалог и да ће поштовати резултате тог дијалога. Такође један број земаља као што сте видели, например Перу, нека власт је некада признала Косово, међутим Перу још од 2015. године и Унеска никада није гласао за Косово. та држава је сада као нестална чланица у Савету безбедности изнео став да је формирање Војске Косова кршење Резолуције 1244. Значи да је велико питање где сада сврстати Перу? Или Египат који јесте формално, сад да ли јесте или није, али налази се на листи землаја које су признале Косово. Тамо је председник Морси у последњем дану своје владавине рекао портпаролу министарства спољних послова да да такву изјаву, али Морси је након тога смењен и ухапшен и нема никаквог писаног трага о признању: Према речима самог министра Шукрија који је недавно посетио Београд то је једна ситуација замрзнутог признања. Затим имамо Оман, чији је министар у разговору са мном рекао: „Ми никада нисмо признали Косово“, а налази се на списку. Тако да је сада велико питање колико има земаља које су заиста признале Косово. Ајде да идемо логиком да знамо колико земаља није признало Косово ја зато кажем да смо ми на граници да ће у наредних неколико недеља тај број да падне испод сто. Зашто је то важно? Ја слушам изјаве неких наших аналитичара који са ниподаштавањем говоре о земљама које су повукле признање. Знате, ако саберемо тих 12 земаља које су повукле признање то је негде око 55 милиона становника, реч је о милион квадратних километара површине, а то је 12 пута више од Србије. То је и 12 гласова од 193 колико има скупштина УН. Видели смо и у Интерполу да смо постигли велики напредак у односу на гласање када је било у Унеску. Тада су 92 земље гласале за пријем Косова, а сада је гласало свега 76. Ми смо број земаља које су гласали против пријема Косова подигли са 50 на 56. Подсетићу и на чињеницу да је потребно две трећине да предлог прође, значи њима је било потребно 112 гласова, а они су имали 76, значи 36 гласова мање. То је бројка која не може да се надомести тим ситним лобирањем на лицу места као што су они покушали. Ипак то је нама јасан показатељ колико је добро то што смо радили. Ту треба рећи и да неке земље као што су Индија и Шри Ланка нису учествовали на конференцији Интерпола, а то су сигурни гласови против Косова. Такође ту није било и неких мањих земаља које нису уплатиле високе котизације, реч је о вишестотина хиљада долара и нису могле да учествују у гласању. То су например Комори, Јужни Судан итд. Генерално, мислим да смо могли да имамо још десетак гласова против Косова.

Да ли сте због свега тога и били мирни пре гласања у Интерполу?

– Ја сам знао да ми имамо ситуацију под контролом и председнику Вучићу сам вече пре гласања рекао да ће 56 земаља гласати против пријема Косова што је већ у старту знак да тај предлог не може овде. То је нешто што потпуно мења политичку слику јер је сада јасно да Косово нема довољан број гласова. Све док нисмо кренули у ову акцију Приштина и све ове велике силе су говориле да Косово има подршку од 116 земаља, да ће Косово проћи на свим гласањима, међутим видело се да то није баш тако. То је и велико охрабрење за друге земље које се размишљају о свом понашању у наредном периоду и треће то је нешто што показује Косову да они не могу да ураде ништа без договора са Србијом.

Како коментаришете приче Беџета Пацолија о лобирању, новцу, мисицама, које Србија користи против Косова, као и да је Звезда довела Бена како би Комори повукли признање њихове независности?

– Он је у проблему. Више се нико и не сећа када је нека држава последњи пут признала Косово. То је био Барбадос пре годину дана. Овде је реч и о измишљању разних прича, због чега то раде? Говоре о великим парама којима ми располажемо, слушај те да је реч заиста о неким великим парама које ми имамо, ја сам у шали то рекао онда би они сами повукли сопствену одлуку о независности. То су глупости, а да не причамо о томе шта они раде. јавна је тајна да су давали по 5.000 долара за глас на Интерполу. Недавно ми је јавио пријатељ из Лесота да је приватни авион Беџета Пацолија дошао у Лесото с људима који су донели милион долара да Лесото промени своју одлуку и да поново призна независно Косово.

И приликом гласања у Унеску Албанци су по ходницима делили све и свашта?

– Јесте. Да томе додам и још да велике силе врше бруталне притиске. Они тако кажу ми вама помажемо а ви нећете да гласате како ми кажемо. Имао сам прилику да прочитам демарш који је Стејт департмент послао поводом мог доласка на Карибе и где они то једноставно кажу: „Америка је ваш највећи подржавалац, спонзор а ви хоћете да промените одлуку о Косову“. Пацоли је причао да је то лаж, да ниједна земља није повукла признање Косова, а чекајте одакле је сад то постао светски проблем? Што значи да је тачно. Када је реч о Соломонским острвима ја нисам хтео додатно да уземирујем јавност, јер се то дешавало у оним данима када је Приштина увела таксу од 100 одсто. Тада сам рекао председнику Вучићу да сам добио протесну ноту од Соломонских острва али да ја то нећу да објављујем у том тренутку, али да су они послали ноту и Косову. Те да постоји могућност да то буде објављено с њихове стране, а тако се и десило јер је неко из косовског министарства спољних послова то дао Кохи и она је то објавила. То је доказ да се те ствари више не могу сакрити. Пацоли је мени више пута отворено рекао: „Што ми квариш посао?“ Дакле то је све посао за њега. Они су то дакле завршавали, али је проблем што су то радили са људима пре 10 година и ти људи више нису на власти у тим земљама. То је једноставно све на стакленим ногама и тога су они свесни. Зато су они и повукли ове мере и потезе, да ми престанемо да радимо на томе, а да они изборе независност и наше признање јер су свесни да време не ради за њих.

И овај рођендан ћете провести ван куће, је л то због Косова?

– Бразил по уставу инаугурацију новог председника обавља баш првог јануара. Пошто обично мени западне да ја идем на те инаугурације, био сам тако и пре пет година на инаугурацији бившег председника, тако ћу бити и сада. ја морам да кажем да са великом радошћу прихватам све те обавезе зато што знам да ћу тамо имати прилику да разговарам са људима који су значајни. Латинска Америка је веома значајна за нас, она је постала мета утицаја неких великих сила. Ми имамо промене које се дешавају у Латинској Америци које се дешавају променом председника. Тако смо имали промену да је например Парагвај сада гласао за Косово и ако је био против Косова и ако није признао његову независност. Уругвај се није појавио на гласању, имате Еквадор који је у Унеску гласао против Косова, а који је сада био уздржан. такође у Бразилу, дошао је нови председник који је под веома великим утицајем америчке администрације и битно нам је да имамо контакте с њима и да будемо тамо што више присутни.

Да завршимо овај косовски циклус питања, када примате стране амбасадоре, државнике у својој канцеларији покажете ли им слику Призрена која стоји на зиду Ваше канцеларије?

– Призрен је први српски главни град у време Цара Душана, ја сам у њему рођен. Ја то свима и кажем, да је то некада био први српски главни град, а да сада има свега 20 Срба који тамо живе. Кажем им и да када говоре о етничком чишћењу да добро размисле шта говоре јер ако је српски народ тај којег више нема на Косову онда је ваљда јасно да смо ми највеће жртве и геноцида и етничког чишћења. Они на то немају шта да кажу, али и питање је колико их све то уопште и занима и да ли они уопште хоће да имају нека рационална објашњења.

Извор и фото: Еспресо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.