Најновије

Интервју Ивице Дачића за „Блиц“: Разграничење предуслов за стабилне односе Вести

„Видим да неки западни политичари и дипломате најављују потписивање договора између Београда и Приштине у 2019. као готову ствар, само не знам на основу чега то тврде. Нико не може да предвиди када ћемо имати споразум, ево година је већ одмакла, али суштинских разговора још увек нема“, каже у разговору за „Блиц“ српски шеф дипломатије.

На путу из Америке са њим разговарамо о томе ко би потписао тај договор, шта мисли о протестима опозиције, али и о дешавањима у УН.

Први пут су и САД и Русија биле на страни Србије у СБ УН?

– На седници у Њујорку пре неколико дана потврдило се да смо осујетили покушај да Kосово и Метохија престане да буде тема за СБ УН. Тада смо утврдили и динамику расправа о Kосову за наредне две године, што значи да више неће бити покушаја да се ово, за нас најзначајније питање на мала врата избаци из УН. За разлику од Приштине и једног броја западних земаља, ми веома озбиљно схватамо расправе о Kосову јер то тело је и даље најпозваније да се бави Kосовом у међународним оквирима. Са друге стране, Савет безбедности је место где Србија може да добије подршку за своје ставове од огромног броја држава, као што је сада био случај са захтевом да се укину тарифе за робу из Србије. Да Kосово није тема на Савету безбедности, питање тарифа било би потпуно скрајнуто са светске сцене, а наше захтеве би мало ко узео у обзир.

Зашто је важно да се ова тема задржи и даље на агенди Савета безбедности?

– Зато што то јесте посао СБ УН, ево већ скоро 20 година откако је донета резолуција 1244. Савет безбедности је тада преузео обавезу да се бави овим питањем и у међувремену није донео ниједну одлуку која каже да је посао завршен. Све док не буде донето дефинитивно решење око којег ћемо се сагласити, Kосово ће бити тема пред Саветом безбедности. Ми инсистирамо на томе јер инсистирамо да решења буду донета у оквиру међународног права и постојећих међународних институција, а не неким пречицама и у ходницима. Само оно решење које буде оверено пред важним међународним институцијама као што су УН може да буде дугорочно и поштовано од свих страна, а то је наш важан интерес.

Тачи је рекао да би поновно исцртавање граница, чиме би делови Србије са већинским албанским становништвом ушли у састав Kосова, могло да оконча дуготрајне тензије између Београда и Приштине и да им омогући напредак ка чланству у ЕУ. Шта ви кажете на то?

– Тачи је због унутрашњих политичких проблема принуђен да говори оно што би његови волели да чују, не бих се ја много обазирао на овакве његове жеље. Једино што може да оконча тензије између Срба и Албанаца јесте њихов међусобни, свеобухватни компромис, никаква парцијална и издвојена решења. Дакле, решење којим ћемо се наћи на пола пута и којим нећемо бити пресрећни ни ми ни они, али нећемо бити ни осрамоћени. На томе радимо и председник Вучић и ја и цела Влада јер желимо да решимо проблем, а не да га још сто година држимо испод тепиха.

Шта ви у овом моменту видите као решење питања односа Београда и Приштине?

– Ја одавно говорим о потреби разграничења између Срба и Албанаца као једном од предуслова за трајно стабилне односе. Али то није чаробни штапић, нити је у томе цело решење. Срби на Kосову и Метохији морају да имају дугорочне гаранције за безбедност и просперитет, да уживају пуна грађанска и политичка права, што одавно није случај. Наша историјска и културна баштина мора бити максимално заштићена, а државна имовина и имовина наших грађана враћена свуда где је узурпирана. О свему томе морамо да постигнемо споразум са Албанцима и да за то добијемо гаранције од најважнијих држава света.

Да ли очекујете да ће питање односа са Приштином бити решено у 2019. години?

– Видим да неки западни политичари и дипломате то већ најављују као готову ствар, само не знам на основу чега то тврде. Нико не може да предвиди када ћемо имати споразум, ево година је већ одмакла, али суштинских разговора још увек нема. Не журимо, боље је да на крају имамо квалитетно решење које ће истрпети ток времена и које ће сви поштовати, него да задовољимо нечији календар обавеза.

Ако дође до таквог развоја ситуације, ко ће ставити потпис на договор између Београда и Приштине? Ви, премијерка Србије Ана Брнабић или председник?

– Далеко смо од потписа, али то заиста неће бити важно. Неће то бити ничија лична одлука него нечија дужност као представника Републике Србије, који за то има демократски легитимитет. Србија је демократска држава у којој се поштују процедуре. Ја нисам потписао Бриселски споразум у приватном својству, већ као председник Владе која је донела одлуку да тај споразум буде прихваћен, јер обавезе које се њиме прихватају нису моје личне обавезе, већ државе Србије. Тако ће бити и са неким будућим споразумом.

Питање Kосова повезује се и с одржавањем избора у Србији. Хоће ли их бити ове године?

– Да само ја одлучујем, избори би били одржани у редовном року, дакле, идуће године. Али пошто имамо коалицију и важне одлуке доносимо договором, онда је могућ и другачији исход. Главни параметар при доношењу одлуке о изборима биће да ли се њиховим одржавањем угрожава било који сегмент наше државне политике – преговори о Kосову, економски развој, привлачење инвестиција, придруживање Европској унији… Има аргумената и за и против избора, па ћемо добро извагати. Говорим у име СПС, али сигуран сам да тако мисле и напредњаци, можемо на изборе већ сутра јер на њих имамо с чиме да изађемо.

Борис Тадић је рекао и да ће, парафразирам, власт бити тешко сменити, осим ако се не направи договор са неким из актуелне власти. Сви су помислили на СПС, што сте ви демантовали. То значи да сте спремни да, ако дође до такве ситуације, одете у опозицију?

– То планирање стварно звучи као да неко из Друге српске лиге мисли да може на јесен да уђе у Лигу шампиона само кад би довео два-три играча из Реала и Јувентуса. Ето, толико је реално. Нити било коме из Реала и Јувентуса пада на памет да игра у Другој српској лиги, нити би Тадићу и његовима помогло да доведу свих 11 играча из Лиге шампиона. Они немају ни игру, ни тренера, ни стадион, ни публику, немају политику нити знају шта желе, а камоли како то да остваре.

Да ли вам је Вучић опростио коначно то што онда нисте формирали власт са њим?

– Нисмо ми у емотивној заједници па да се љутимо или да опраштамо један другоме, ми смо у рационалном политичком савезу у којем имамо интересе, а главни око којег смо се окупили је тај да учинимо нешто добро за Србију. Да смо на другачијим основама поставили нашу коалицију, она сигурно не би трајала скоро седам година, већ би се распала одавно, као што је био случај са многим политичким савезима у прошлости. Kоалиција СНС и СПС доноси корист за Србију и за све наше грађане, земља напредује, решава своје историјске проблеме, као што је Kосово, на пример, и то је добрим делом последица оваквих односа међу коалиционим партнерима, који су стратешки и дугорочни.

Kако гледате на актуелне протесте опозиције?

– Kад бих знао шта су њихови захтеви и циљеви и кога представљају, вероватно бих мало озбиљније и аналитичније о њима размишљао. А и они сами већ три месеца постављају иста питања, али не налазе одговор. Ја не могу и не желим да им помогнем, одрасли су људи, па нека се снађу сами. Али ако су одговори да прете вешалима и робијом, малтретирањем жена и псовањем студената насред улице, онда више не причамо о политичким протестима него о најобичнијем силеџијском понашању. Још горе од тога је када почну да релативизују све те инциденте, да их тумаче као шалу, перформанс или младалачко блесављење. То можда може једном да се деси, али Ђиласови, Јеремићеви и Обрадовићеви демонстранти сваке суботе направе понеки тежак инцидент, некоме прете, псују га или му спремају вешала… Далеко је то од окупљања, како сами кажу, пристојне Србије.

Kако вам се чини Споразум са народом, који је потписала опозиција?

– Ни бучнијег наслова ни празнијег текста. Шта ћемо с оним народом који не дели ту политику, а он је у огромној већини? Је л‘ то значи да за Ђиласа и Јеремића постоји неки други, резервни народ којем се обраћају? Видели смо ово исто пре скоро 20 година, када је ДОС нудио народу некакав уговор и шта је од њега испунио? Нису били способни да спроведу оно што су сами понудили, нису били искрени, преварили су људе којима су се обраћали, а тако ће бити и сада.

Водите ли евиденцију колико сте километара прешли до сада?

– Са тренутним путовањем, то је 1.077.025 километара. Доста, али ја то доживљавам као обавезу једног министра спољних послова, а не као привилегију. Резултат на спољнополитичком плану не може да дође ако се седи у Београду. На пример, посетио сам сваку од 13 држава које су до сада повукле признање Kосова јер сам сигуран да се то не би догодило да сам седео у Београду и звао телефоном или писао писма.

Извор: Блиц, фото: РАС Србија

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.