Никола Шаиновић за Курир открио тајну последњег папира из Рамбујеа Вести

Некадашњи председник Владе Србије Никола Шаиновић открио је како су Американци изабрали ОВК уместо Ибрахима Ругове, шта се све догађало иза затворених врата у Рамбујеу и када је Југославија добила прве претње бомбардовањем.

Фаза добрих односа се дешава 1997. Ми смо тада гарант Дејтона, а Америка је заинтересована за спровођење Дејтона. Ми крећемо, знајући да нас чека косовски расплет, у политичку офанзиву према Балкану и заједно са Грчком правимо на Криту конференцију балканских земаља којој не присуствује ниједна страна сила. Само балкански народи.

То је била шанса да избије мир. Али Америка је имала свој план. Када је конференција на Криту избила у први план одједном су западни партнери ућутали а појављује се ОВК.

Руговин покрет је наравно покрет био за независно Косово само што Ругова није био за насилан пут. Он није био за оружје. Американцима се очигледно журило да заврше балканску кризу.

Ја сам у Хагу слушао једног од команданата ОВК који је рекао да је њих окупила албанска обавештајна служба, да су њих шесторица били језгро будућег генералштаба ОВК и да су послати да на Косову дигну устанак у оним деловима где су они појединачно имали своја упоришта.

Разлика између Харадинаја и Овк на једној страни и Ругове на другој је разлика за цео један калашњиков.

Испало је да је онај ко је пројектовао ОВК узео баш њих за политичко језгро. И то су Тачи, Харадинај, Лимај…

Споразум Милошевић-Ругова је одјекнуо као бомба. Било је проблема и на нашој и на албанској страни да се споразум спроведе. После Крита смо кренули у његово спровођење. Ругова је имао свој тим, ми смо формирали свој тим. И 1997. већ постоји оквирни пројекат а 1998. се ушло у физичку реализацију.

Договорено је било да се реорганизује настава у основним, средњим школама и на факултетима.

Од 1981. је очигледно да ми немамо кредибилног албанског саговорника чији политички став је да Косово остане у Србији. Сви они говоре видећемо… Поготово деведесетих такав партнер не постоји.
Југословенском кризом је управљала велика сила и додавала је кораке. Ми 1991. смо имали отворену претњу. У јавности се прича да је Милошевић покварио односе тиме што је тада одбио да прими Цимермана. То није тачно. Иначе Цимермана је примио Владислав Јовановић. Цимерман је отворено рекао Јовановићу – Ако направите било какво дејство према Косову, следи вам бомбардовање. Пазите то је 1991.

Ми читаво време док трају ратови у Крајини и Босни, ми гледамо да помогнемо Србима тамо а истовремено знамо да нам иза леђа кува сукоб.

Ми смо знали да је Косово следеће. Милошевић је мислио да ће рат почети на Косову. Ругова је имао своју владу у избеглиштву која је имала систем прикупљања новца од Албанаца у Европи. Они су месечно прикупљали од њих 20 милиона тадашњих марака.

До те мере су Американци променили страну да су припадници Букошијеве владе постали жртве.

Ми смо Тачија знали са потернице. Он је био на потерници због убиства три полицајца и није уопоште доминантан међу припадницима ОВК.

Мадлен Олбрајт нам је све време понављала – Ако југословенска делегација не прихвати оно што вам нудимо, бићете бомбардовани.

Ми смо се у Рамбујеу сагласили за сваки вид аутономије Косова. Нама је била црвена линија – суверенитет државе и положај српског народа. Из тог замка у Рамбујеу нисмо смели да излазимо. Ја сам једном само успео да изађем на једну ноћ уз дозволу. Ми смо хтели да договор буде по угледу на Дејтон. До које мере је то ишло у тим преговорима ми једне ноћи долазимо на идеју да направимо један паралелни систем до судова, здравства, образовања…

Албанци то нису прихватили али нису ни одбили.

У зору су Американци направили контранапад и дошли са новим папиром о војном присуству. Било је очигледно да ако Албанци почну да прихватају неку нашу идеју да ће одмах доћи рез и да ће се прећи на причу о војном присуству.

Те ноћи када је наш ужи део делегације дошао до овог решења о паралелним системима, онда се један од политичких представника Срба са Косова уплашио да ми то попуштамо и да продајемо Косово па је то јавио у Београд. Е онда је дошло мало до оштрих речи. Ујутру су дошли Милутиновић и Минић и видели су о чему се ради. Али то јутро је цела прича нестала са стола као што рекох.

Албанци су одбили споразум рекавши да неће никакве приче о самоуправи већ само желе потписивање независности Косова. После паузе од 15 дана ми одлазимо у Париз а Американци нам тамо саопштавају да треба да се прича о о војном присуству као делу споразума из Рамбујеа. Упитали смо о чему се ради кад никаквог споразума нема јер Албанци ништа нису прихватили. Американци су нам рекли да са нама не може да се договара. А кад смо ми хтели нешто да мењамо Американци су нам говорили да може да се мења само ако је нешто до граматике у тексту.

На крају у тим преговорима долази последња страна папира.

Прво што је важно – споразум треба да потпишу НАТО и СРЈ а предмет споразума је територија СРЈ. НАТО се ставља на располагање теwриторија, море, медијски спектар, луке, аеродроми. А најгори део – Припадници НАТО снага могу да носе оружје и могу да лише слободе кога желе и одведу пред одговарајућег службеника. Чак не пише – пред судију…

То је понуђено да ни једна влада то не прихвати.

Заблуда је била да се све то дешавало само због Милошевића. Још једна заблуда је била да ако се договоримо са НАТО да ће све бити у реду.

Када је Милутиновић понудио да СРЈ уђе у НАТО само да бисмо избегли бомбардовање. Ми смо хтели да цела Србија уђе у НАТО под условом да Косово остане у Србији. О томе нису ни хтели да причају.

У време кад Америка мења страну са Ругове на ОВК ми и даље спроводимо шатл дипломатију.

Малден Олбрајт је јавно рекла да је она одабрала Тачија уместо Ругове. То што се догађало у Рамбујеу је формална смена на албанској страни и да се сада прелази на оружану опцију.

Холбрук је рекао представницима ОВК рекао да ће Америка толико притиснути Милошевића да ће на крају морати да промени Устав и Косово ће за три године бити независно. Он им је пред тај летњи сукоб дао гориво за напред. Једино што су Албанци требало да промене је да скину слику Енвера Хоџе са зида, да више немају поздрав песницом и да почну да говоре како се боре за демократско Косово.

Од тог дана су нова фирма иза које стоје Американци.

Извор и фото: Курир

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.