Најновије

Значај образовања за развој Србије немерљив је Посланичка група

На  Једанаестом ванредном заседању  Народне скупштине проф. др Жарко Обрадовић, овлашћени представаник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије,  о сету закона из области образовања и осталим тачкама са дневног реда.

„Значај образовања за развој сваке државе, па и Србије, немерљив је. Улагање у образовање је улагање у будућност. Улагање у образовање је улагање у све оно што Србији треба и данас и сутра. Није то само одговор на потребе развоја економије, јер потребно је да имамо квалификовану стручну радну снагу на различитим нивоима, са различитим степенима образовања, различитим компетенцијама, који могу да одговоре за потребе тржишта рада, него је улагање у образовање и улагање у очување националног идентитета, у  све оно што Србија треба да буде“.

 

Поштовани министри, поштовани потпредседниче Народне скупштине Републике Србије, поштоване колегинице и колеге,

дозволите ми да у име посланичке групе СПС кажем неколико речи о законима који су предмет разматрања Народне скупштине Републике Србије данас. Највише времена ћу наравно посветити питањима, законима из области образовања, али ће бити простора да се каже и о неким другим законима који су такође веома важни и од значаја су за развој Републике Србије .

Наиме, значај образовања за развој сваке државе, па и Србије, немерљив је. Улагање у образовање је улагање у будућност. Улагање у образовање је улагање у све оно што Србији треба и данас и сутра. Није то само одговор на потребе развоја економије, јер потребно је да имамо квалификовану стручну радну снагу на различитим нивоима, са различитим степенима образовања, различитим компетенцијама, који могу да одговоре за потребе тржишта рада, него је улагање у образовање и улагање у очување националног идентитета, у  све оно што Србија треба да буде.

Да би могли да се развијамо, мала смо држава у светским размерама, са малим бројем становника, али смо држава која је позната по квалитетном образовању, мислим да треба да наставимо тај тренд да деца, која расту, која уче, која похађају школе, а сутра и студенти, једноставно треба да стекну што квалитетније образовање, да науче да размишљају, оне информације и чињенице које добију да знају да користе, да не би сутра читали по интернету скраћена издања дела светски познатих писаца, него да се схвати да и наше поднебље има изузетно креативне ауторе и да у односу на број становника и простор који покривамо Србија има веома квалитетно образовање, али су и у другим областима веома добри резултати.

Наиме, желим да похвалим Министарство што брзо реагује на промене које се дешавају у образовном систему, на промене које прате тренд глобализације света, на оно што су захтеви образовања у свету или захтеви овде у Србији, али  брзо реагује и ако неко решење у пракси не покаже резултат за који се у почетку сматра да може бити остварен. Зато и данас расправљамо о ова четири закона: један системски – Закон о основама система образовања и васпитања, предшколским и основном образовању и о ученичком и студентском стандарду.

Мислим да је добро што Министарство овако брзо реагује, јер систем је огроман:  125 хиљада студената на високом образовању, 900 хиљада ђака, односно 126 хиљада запослених… То је огроман систем који једноставно заслужује да се брзо реагује, јер ствари се могу мењати, односно систем је такав да је потребно стално вршити иновације и водити рачуна о систему. Наравно, појединачни случајеви се често користе да се да оцена о систему, али то није систем у целини. То је само један мали део, процентуално 0,00 нешто посто. Наравно, и томе треба посветити пажњу, али направити систем је велика ствар.

Драго ми је што господин Шарчевић упорно инсистира да питања образовања имају одговарајући третман у друштву, али министар није једини који то треба да промовише. Мислим да ова Влада од почетка свог оснивања и ова владајућа коалиција на различитим нивоима, од председника државе, председника Владе и министара понаособ, упорно промовишу образовање да би се схватио значај образовања за будућност Србије.

У Закону о предшколском образовању увели сте могућност да се евиденције о деци, родитељима, старатељима, запосленима воде и електронски у оквиру јединственог образовног система, што је сасвим логично у односу на тенденције које постоје на свим нивоима. Такође, приметио сам да и јавне исправе могу бити на прописаном обрасцу или електронски.

Оно што је важно и што сте ви поменули је поновно враћање другог изборног страног језика, односно враћање бројчаног оцењивања тог језика. Мислим да је језичка компетентност страшно важна и део идентитета и личности сваког ђака, нашег образовног система и подстиче квалитет образовања.

Морам рећи да је сјајна ствар за нашу децу да имају два страна језика у основној школи: један од првог, други од петог разреда, да је јако добро што и тај аспект образовне, како бих рекао, мисије се испуњава унутар нашег система. Пре пар година био сам, не мало, изненађен када сам чуо да поједине земље, чланице ЕУ, немају два страна језика на нивоу основног образовања, али то говори о опредељењу сваке од држава. У сваком случају, мислим да су министар и Министарство добро поступили када су одличили да поново овај језик буде бројчано оцењен. Поменули сте разлоге, и то има свој смисао.

Када је реч о овом системском закону – Закону о основама система образовања и васпитања, како је и министар поменуо и у садржају овог закона, треба поменути неколико важних ствари. То је да Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања уводи четврту јединицу. То је Центар за образовне технологије и потреба је, наравно, условљена развојем квалитетног дигиталног образовања. Једноставно, та дигитална компонента треба да буде део планских докумената на националном нивоу. Тај центар има садржај свог рада, прецизно утврђен у овом закону, развој дигиталних вештина и компетенција, израда програма обуке у области квалитетног образовања, припрема извештаја и публикација. Једном речју, Центар има свој смисао као део унапређења квалитета образовног система Републике Србије.

Драго ми је што је дата могућност овим законом, изменама и допунама овог закона, да се оснивају ресурсни центри за пружање стручне помоћи деци, ученицима и одраслима са сметњама у развоју и инвалидитетом и њиховим породицама и другим образовним и васпитним установама. Једноставно, ово је додатна подршка ономе што је започето и у годинама пре у инклузивном образовању и добро је једноставно да се услови морају прописати стриктно. Видео сам да је у Предлогу закона решење да је поред Министарства просвете и науке као матичног, за испуњавање услова потребна и додатна подршка, помоћ и сагласност и Министарства локалне самоуправе, односно, условно речено, стручна помоћ локалне самоуправе, здравља и социјалне заштите и мислим да је то јако важна ствар и то говори нешто о нашем образовном систему.

Када сте, господине министре, говорили о установама од националног значаја, ви сте говорили о две, мислим да је то прави погодак. Реч је о две образовне установе које апсолутно залужују да добију да буду установе од националног значаја.

Математичка гиманзија, то је прича за себе, само онај ко мало више прати образовни систем и оно што Математичка гимназија ради може да схвати значај рада те Математичке гимназије и у којој мери Математичка гимназија промовише образовни систем Републике Србије у иностранству. Деца, представници Математичке гимназије на различитим нивоима и у областима математике, физике, информатике и једноставно у другим областима су тако квалитетна, да се многи питају како ми успевамо као мала земља да имамо тако квалитетну гимназију. Јер они су, то подаци говоре, освојили преко 500 различитих медаља на балканијадама, олимпијадама, различитим такмичењима провере знања у свету и они су један модел за друге.

Како успевају? Оно што је мене лично фасцинирало у неким временима пре је што постоји део рада Математичке гимназије који се не види у јавности, да сами ђаци унутар Математичке гимназије едукују своје млађе колеге, да праве збирке задатака за опет млађе колеге и развија се један такмичарски дух и развија се једна, да кажем, права борба за знање унутар те гимназије. Мислим да је ово прави погодак.

Наравно, не желим да изоставим ни гимназију „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, јер је такође реч о једној изузетној образовној институцији. Мислим да, једноставно, и једна и друга гимназија служе као пример. Наравно, нису једине, да се остали не би осетили запостављеним, има пуно квалитетних и сигурно ће у будућем периоду бити велики изазов пред вама да одредите које још образовне институције заслужују да добију ово звање, јер ове две гимназије јесу нешто што стварно јесте на понос Републици Србији.

Видео сам да, и мислим да је то добро, да сте додатно, створили додатне могућности за унапређење образовања деце у иностранству, да оно лице које испуњава све услове да може да изводи наставу, да може обављати тај посао и на предлог надлежног дипломатско-конзуларног представништва. Мислим да је то важно, јер наша популација је широм света и једноставно, понекад постоји потреба да се без претераног арбитрирања, бирократије, нађе решење које ће помоћи нашој деци у различитим деловима света, која се изјашњавају као део овог националног идентитета, да имају могућност учења нашег језика и свега онога што представља део нашег идентитета, културе и образовања.

Решили сте питање око статуса директора, радно-правни статус и мислим да је то добро, јер је изазивало у неким претходним временима одређене недоумице.

Када су компетенције запослених у школама за ученике са сметњама у развоју закон даје могућност за њихово унапређење и могућност да се у року од четири године морају завршити све предвиђене обавезе. Видео сам да сте у Закону о предшколском, односно у овом системском, али се односи на предшколско образовање и  васпитање, статус одређене категорије запослених који су за послени пре ступања на снагу одредаба Закона о предшколском образовању и васпитању да могу да наставе да раде тај посао без било каквих последица по њих.

На крају, везано за образовање, то је Закон о ђачком и студентском стандарду. Мислим да мало људи, убеђен сам у то, сем уколико немају своје рођаке, или су у ранијим годинама били у ђачком или студентском дому, схвата колико је велики значај ових установа. Јер, ту на једном месту, ђаци постају људи, ђаци постају квалитетни, ђаци постају компетентни. Рад свих тих установа и ђачког и ученичког стандарда је изузетно, изузетно важан. Њихов рад је уређен претходним законом, али наравно да постоји потреба да се закон унапреди. Нова решења и видим да сте та решења, исклесали до задње мере и то је добро, јер све те установе се не баве само смештајем, исхраном, него је у питању васпитни рад, као и могућност и стипендирања и кредитирања ученика и ђака.

Мислим да је добро што сте задржали она решења да се сви успешни, то је сјајна ствар, да успешни студенти, успешни ђаци једноставно имају награду за свој труд и за тај резултат који постижу, да су им на свим нивоима отворена врата и само је небо граница за њихове амбиције уколико желе унутар нашег образовног система, јер ако имате могућност да се учи у студентском или ђачком дому, добијете стипендију или кредит, добар сте студенти или ђак, упишете факултет, опет о државном трошку, јер преко 50% студената на државним факултетима се финансира од стране државе, онда имамо финансирање мастер студија, финансирање докторских студија и онда се тачно види вертикала од почетка до краја и види се шта за једну малу државу, као што је Србија, значи та вертикала. То значи да Србија даје могућност својој деци да заврше све нивое студија бесплатно, само је питање квалитета.

Добро је што ослобађање од отплате добијене стипендије и кредита за све оне ђаке и студенте који имају добар просек оцена. Видео сам и временски рок који је дат. Једном речју, мислим да је добро и мислим да је сјајна ствар што сте унутар овог закона увели и оне одредбе којима се фаворизују недостајућа занимања. То је добра ствар да она занимања која су потребна овој држави буду мотивациони фактор за ту децу, да једноставно изаберу тај недостајући профил занимања и да онда могу да наставе да раде и решење које је предвиђено овим законом, да се сваке године у односу на промене унутар тржишта, мења врста занимања која се тражи..

Добро је што се у свим овим установама, поред активности у области уметности, спортских, рекреативних активности, информисања, увели и активности у области неформалног образовања. То једноставно проширује круг ових активности и мислим да је овај закон на врло квалитетан начин уредио бројна питања која су била потреба образованог система,  али нису до сада била решена.

Дозволите ми да кажем још неколико речи везано за Споразум о седишту Сталног секретаријата у оквиру Уговора о транспортној заједници, потписан 30. јануара 2019. године у Београду. Значај транспортне заједнице Југоисточне Европе и формирање овог Сталног секретаријата у Београду је што постајемо регионални центар, што је од великог значаја за интеграцију саобраћајних тржишта јужно-источних европских партнера у саобраћајном простору, саобраћајног тржишта ЕУ.

Ако повежемо оснивање овог секретаријата овде у Београду са чињеницом да унутар процеса сарадње 16 плус један и сарадње коју имамо са Кином има велики број пројеката у области инфраструктуре, односно саобраћаја, то значи да Београд постаје велики, важан саобраћајни центар за цео овај простор, не само Балкана, него и Југоисточне Европе.

Долазим до задњег дела данашњег излагања, то је улога Београда у међународним односима. Наиме у овом дневном реду се налазе два закона везана за укидање виза за носиоце дипломатских, службених, специјалних пасоша са Уједињеним Арапским Емиратима и укидање виза за носиоце обичних пасоша између Србије и Грузије. Ови закони само су повод за нешто што желим да кажем, да је Србија задњих година, захваљујући великој дипломатској активности председника Вучића, Влади, министру иностраних послова и потпредседнику Владе, господину Дачићу, апсолутно променила свој положај у међународним околностима.

Сетите се, Београд је био домаћин процеса сарадње „16 плус 1“, сетите се Београд је био домаћин годишње Конференције ОЕБС-а. Ево, сада је наша председника потписала Споразум, Годишња конференција интерпарламентарне уније ће бити ове јесени у Београду, Скупштина Медитерана ће бити за неке две недеље овде у Београду. Једноставно, позиција Србије је радикално промењена у односу на неко време пре и то је потребно рећи, јер ови закони којима се укидају визе показују намеру Србије да што већи број земаља има могућност слободног путовања њихових грађана, узимајући у обзир апсолутно оне безбедоносне факторе.

На крају крајева, углед који полаже Србија показује и ово што се десило пре неки дан у Савету безбедности УН. Одржана је расправа о КиМ, наш министар Ивица Дачић је говорио сјајно, изнео је све оне ставове Републике Србије и десило се по први пут у задњих двадесет година Савета безбедности, да су у расправљању о косовском питању све земље чланице биле једногласне у осуди понашања и Приштине и промовисању објективно позитивне позиције и улоге Републике Србије.

То није чудно, Република Србија и министар иностраних послова, господин Дачић, су протеклих година имали велику активност. Ја сам из овогодишњег извештаја рада које је министарство дало, примера ради, видео само са господином Лавровим се срео прошле године седам пута. Ако узмете сву ону дипломатску активност коју он има током године, његова излагања у Генералној скупштини УН и сусрете са бројним државницима света и томе додате шта председник Вучић ради на овом државном плану, долазак Владимира Путина овде или планиран одлазак председника Вучића на самит у Кини, који је већ други пут, плус одржавање добрих односа са свим земљама које у Европи објективно имају своју тежину и са САД, онда се може схватити колико је битно промењена улога и позиција Републике Србије.

Мислим да је то потребно истаћи, јер та битна промењена улога Републике Србије у међународним односима, може резултирати решавањем питања која су од значаја за будући развој Републике Србије и то је нешто што може да радује, јер спорна питања треба покушати решити, оставити иза себе. Сет ових закона о којима расправљамо јесте усмерен правцу отварања и даљег развоја Републике Србије.

Посланичка група СПС ће гласати за предлоге закона о којима Скупштина данас расправља. Хвала.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.