Најновије

Интервју Ђорђа Милићевића за Блиц: И у болници сам пратио политику Вести

Пре четири месеца имао је тешку саобраћајку. Успео је да животно угрожен из смрсканог аутомобила извуче бесвесног возача и заустави помоћ. Лекари су му давали мале шансе.Пре четири месеца имао је тешку саобраћајкy.

Две операције од по 8 и 6 сати и три интервенције су иза њега, тренутно је на кућном опоравку у Ваљеву.

 

Шта Вам је прво пролазило кроз главу када сте тешко повређени изашли из возила и сами зауставили возача на путу?

– Најпре сам помислио, да морам наћи начин да помогнем свом пријатељу који је у том тренутку био непокретан и није био при свести. Нисам био свестан тежине повреда које сам задобио. У таквим, можда најтежим тренуцима у животу слика породице Вам је увек пред оцима. Ћерка којој нисам још увек помогао да одабере прави пут и нисам због природе посла посветио довољно времена, супруге према којој нисам смео да будем себичан и читав терет оставим њој и брата за којег сам веома везан.

Све је, срећом, на крају одлично прошло. Шта ћете другачије убудуће?

– Дефинитивно ћу успорити са начином живота и променићу неке лоше навике на које ми је првенствено моја супруга годинама уназад указивала – настојаћу да мање путујем на релацији Београд- Ваљево, поготово када седнице трају дуже од предвиђеног времена. Саобраћајна несрећа која ме је задесила, натерала ме је да схватим да не могу 7 дана у недељи да радим преко 14 сати и да проведем у путу и више од 3 сата! Није природно, организам се умори и онда дође до последица. На моју велику жалост, мени је требало овако нешто да се догоди да бих схватио да такав стил и начин живота не могу довека. Супруга ми је често понављала да након целодневног рада останем у Београду, да преноћим, да се одморим па да се вратим кући, али је нисам слушао. Од сада ћу више прихватати њене сугестије, жене су ипак, колико год ми мушкарци хтели или не хтели да признамо, на крају приче – у праву! ( смех )

Када се враћате у Скупштину?

– Да се ја питам, вратио бих се већ сутра, али ипак морам да сачекам дозволу лекара који верује да ћу се ускоро вратити нормалном току живота.

Да ли сте наставили да пратите политику или сте се скроз искључили?

– То је професија коју сам одабрао и којом се бавим већ скоро 20 година. Моји пријатељи, партијски другари, колеге из Скупштине – сви они чине саставни део мог живота и самим тим сам додатно имао потребу и уложио напор па и током болничког опоравка да испратим све што се дешава на политичкој сцени.

Променила се политичка сцена. Актуелни су протести опозиције, како гледате на њих и најављени бојкот избора?

– Остаци ДОС-а су коначно схватили да то што су се удружили не значи да ће политички преживети, па су одустали од громогласних захтева за ванредним парламентарним изборима. Сада су осмислили нову политичку флоскулу, наводни бојкот и то због процедура које је управо дефинисала већина која данас представља некакав Савез за Србију. Када је реч о протестима, хајде да најпре дефинишемо ко је организатор протеста: грађани, како Ви кажете, опозиција или неко трећи?  Ово питање постављам пре свега јер ви кажете да је то опозиција, а мени се чини да бледа копија ДОС-а само покушава да представи како има некакву подршку, али ако је тако чему онда страх од избора.

Из чега сте црпели снагу током опоравка?

– Ја сам, пре свега отац и супруг, иако сам због посла којим се бавим најмање имао времена за породицу, али су они увек били и биће мој стуб стабилности, успеха и напретка – ПОРОДИЦА ЈЕ МОЈА СНАГА! Они су ти који су ме бодрили, подржавали и веровали у мој опоравак!

 

Скупштина је такође празнија, посланичке клупе опозиције су празне.

– Увек сам говорио да опструкција није савезник демократије. Парламент је глас народа, заправо место где говоримо о алтернативама како да дођемо до најквалитетнијих законских решења која ће бити у најбољем интересу грађана. Важно је изнаћи равнотежу између поштовања права позиције и опозиције, али не кроз снагу силе већ кроз снагу аргумената и уз поштовање Пословника. Мислим да увек можемо да се окупимо око онога што је неспорно и ваљда нам је заједничко – простеритет Србије. Политизовану дебату превести у аргументовану расправу јер нико нема намеру да спречи демократско сучељавање  мишљења. Дајте да коначно чујемо да ли постоји неки други пут а да то није списак жеља.

Извор и фото: Блиц

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.