Најновије

Безбедност хране једно од главних питања за осигурање и очување здравља становништва Посланичка група

Снежана Богосављевић Бошковић, овлашћена представница Посланичке групе Социјалистичке партије Србије, на Првој седници Првог редовног заседања Народне скупштине у 2019. години о предлозима закона о Централном регистру становништва, закона о безбедности хране и законима о туризму и угоститељству.

„Безбедност хране је тренутно међу најзначајнијм изазовима за потрошаче, произвођаче и дистрибутере у прехрамбеној индустрији. Данас, чини се више него раније, потрошачи су заинтересовани, а неретко и забринути за здравствену сигурност и порекло намирница које користе у исхрани, јер упозорења здравствених радника су јасна у смислу да једно од главних питања за осигурање и очување здравља становништва је питање обезбеђивања квалитетне, здраве, сигурне хране и правилне исхране“.

„Поштовани председавајући, поштовани министри са сарадницима, уважени народни посланици, у оквиру парламентарне дебате овог скупштинског заседања као овлашћени представник посланичке групе СПС осврнућу се на цео сет предлога закона који су на дневном реду.

Говорићу најпре о првом предложеном закону, а то је Предлог закона о Централном регистру становништва. Сматрам да је овај предлог закона изузетно важан јер, ради се о једном сасвим новом закону, закону који прописује правну регулативу за успостављање јединственог регистра централне и обједињене евиденције свих релевантних података о становништву.

Колико је важна намера недвосмислено говори податак да нпр. данас државни органи располажу релевантним подацима о становништву који се воде у чак 13 различитих службених евиденција и налазе се у различитим државним институцијама. Овакво стање онемогућава успостављање модерне, ефикасне и рационалне државне управе, а за наше грађане то практично значи непотребне и најчешће дуготрајне процедуре у остваривању њиховог права у прибављању потребних исправа и докумената.

Навешћу само један пример, за остваривање права на дечији додатак потребно је прибавити скоро 20 докумената од различитих служби и институција. Родитељи суочени са процедурама, роковима утврђеним процесним законодавством и нефлексибилном администрацијом неретко одустају од овог свог права.

Према томе, јасно је да је пракса наметнула потребу ажурирања и обједињавања евиденције о свим релевантним подацима о грађанима, као што су извод из регистра матичних књига, евиденција о држављанству, евиденција о пребивалишту, о матичним бројевима, личним картама, путним исправама итд. у једној свеобухватној бази, тј. Централном регистру.

Истина, напредак је већ начињен увођењем електронске управе, јер неке процедуре су убрзане, али сада са успостављањем Централног регистра отклониће се и остале препреке за једноставније, брже и ефикасније остваривање права наших грађана пред надлежним државним органима и институцијама. Дакле, успостављен Централни регистар биће од велике користи за наше грађане, али као главни информациони стуб јавне управе у многоме олакшаће рад и државних органа, јавних служби, локалних самоуправа, разних фондова и слично.

Оно што је важно, то је да овај закон прописује и сигурност за грађане у смислу да подаци који се тичу њих не могу бити злоупотребљени, јер приступ Централном регистру имаће искључиво овлашћена лица и биће строго контролисан. С тога, уверена сам да ће доношење овог закона и успостављање Централног регистра за наше друштво значити бржу, ефикаснију и рационалнију државну управу, јер наши грађани такву управу с правом траже и очекују.

Други предлог закона на који желим да се осврнем је Предлог закона о изменама и допунама Закона о безбедности хране. Овај закон је важан јер прописује правне претпоставке потребне за унапређење система контроле безбедности у процесу производње, промета и продаје хране и хране за животиње.

Безбедност хране је тренутно међу најзначајнијм изазовима за потрошаче, произвођаче и дистрибутере у прехрамбеној индустрији. Данас, чини се више него раније, потрошачи су заинтересовани, а неретко и забринути за здравствену сигурност и порекло намирница које користе у исхрани, јер упозорења здравствених радника су јасна у смислу да једно од главних питања за осигурање и очување здравља становништва је питање обезбеђивања квалитетне, здраве, сигурне хране и правилне исхране.

Произвођачи и дистрибутери свесни су свог дела одговорности и великих изазова за осигуравање безбедности хране, јер велики су и потенцијални ризици контаминације хране на сваком кораку у ланцу од сировине до потрошача. Навешћу само неке од њих, нпр. ризик од оболевања животиња, од загађења животне средине, од неадекватних третмана у примарној производњи, од нестручне примене агро-техничких мера, нехигијенског руковања храном, неадекватних услова транспорта, складиштења и чувања.

Питања безбедности хране посебан су изазов у условима нагле експанзије трговине пољопривредним и прехрамбеним производима, као и експанзије туристичког сектора, јер они са собом носе и додатан ризик од повећаног уноса хемијских контаминената путем хране и њиховог штетног дејства на здравље човека. Отуда, јасно је да је безбедност хране глобалан изазов, да је у фокусу пажње савременог човека и непресушан извор интересовања научника и експерата свесних великих здравствених, економских и правних питања које ово питање може да изазове.

Иако је одговорност за безбедност хране проширена и подељена, међу учесницима, односно субјектима у ланцу производње, промета и продаје хране, при чему је сваки одговоран за свој део ланца, како би коначан исход био сигуран и здравствено безбедан производа који се нуди потрошачу, ипак на врху пирамиде су надзор и контроле које спроводе надлежне инспекцијске службе у складу са важећим законом.

Оно што је важно то је да у протеклих 10 година безбедност хране у Србији контролисана је на основу или по основу Закона о безбедности хране из 2009. године, као и правилника који су донесени на бази овог закона. Овај закон помињем из разлога што је њим у домаће законодавство пренет правни оквир, односно одређене директиве ЕУ, као гарант свеобухватности контрола у интегрисаном ланцу производње хране са циљем поштовања високих стандарда здравствене безбедности.

Примена овог закона и с њим у вези посвећеност инспекцијских служби, ветеринарске, пољопривредне, фитосанитарне и санитарне инспекције, допринеле су да систем контроле безбедности хране и хране за животиње Републике Србије буде познат и признат у европским и светским оквирима. Ово говорим због случајева повремене појаве појединих производа сумњивог квалитета који се нађу на нашем тржишту, а о којима иначе јавност бива обавештена. Неретко, доводи се у питање цео систем надзора и контроле. То је разумљиво, јер обично овакве информације бивају пласиране тако да изазивају страх, забринутост и сумњу потрошача у постојање система и професионалан однос у спровођењу закона.

Подсетићу вас да јаја са салмонелом, замрзнуто месо сумњивог квалитета или пак, најновије, откривено месо из Пољске заражено салмонелом и ешерихијом коли нису новина ни на тржиштима других европских земаља. Ове појаве значе и за тамошњу јавност забринутост и страх. Ипак, грађани треба да знају да откривени овакви случајеви значе и да функционише систем надзора и контроле на националном нивоу, као и да с тим у вези постоји координација међу држава региона и шире. Координација и сарадња међу државама по питањима контроле безбедности хране и хране за животиње изузетно је важна посебно у обавештавању и узбуњивању у случајевима појаве инцидентних ситуација или пак појаве здравствено небезбедних производа за које се претпоставља да се могу проширити и на друга тржишта.

Уз све позитивне ефекте 10-годишње примене Закона о безбедности хране уочени су извесни недостаци и потреба надоградње одређених законских решења у складу са најновијим научним и стручним сазнањима.

Отуда сматрам да су предложене измене и допуне закона важне и потребне, као и да унапређење и осавремењавање система контроле безбедности хране и хране за животиње мора бити наша стална тежња.

Изменама и допунама закона прецизира се надлежност појединих инспекција, пре свега ветеринарске и санитарне, у поступку надзора и контроле. Новина је у томе што се предлаже да контрола хране у малопродајним објектима буде у надлежности санитарне инспекције Министарства здравља, с тим што би контрола хране животињског порекла у објектима регистрованим од стране Министарства пољопривреде, као што су нпр. кланице, и надаље била у надлежности ветеринарске инспекције.

За потребе лабораторијских испитивања у области безбедности хране и хране за животиње у поступку службених контрола предлог је да и надаље буду надлежне овлашћене референтне лабораторије које су акредитоване и налазе се на листи регистрованих лабораторија за ове потребе.

Изменама и допунама закона прецизира се и улога и надлежност националне референтне лабораторије, као што је рецимо сарадња са националним референтним лабораторијама других земаља, затим прописивање јединствених критеријума и метода у спровођењу стандарда за рад овлашћених лабораторија и слично.

Важан део закона односи се и на храну за животиње, са аспекта прописивања услова за производњу адитива и суплемената намењених за исхрану животиња. Ово је значајно из разлога што квалитетна и безбедна храна за животиње важна је претпоставка квалитетних и здравствено безбедних анималних производа за човека, као што су млеко, месо и јаја.

Уз Закон о безбедности хране, као кровни закон, важни су и пратећи закони који се тичу здравља биља, исхране биља, као и средстава за заштиту биља. Важност ових закона произилази из чињенице да глобализација трговине, климатске промене, сталан раст међународног промета биља са собом носе и све веће ризике од уношења и ширења штетних организама који могу угрозити наше пољопривредне културе и шумске екосистеме.

Велики број штетних организама може довести чак у питање и опстанак неке биљне врсте, па би и потенцијалне економске последице могле бити огромне. Отуда спречавање уношења и ширења штетних организама од стратешког је значаја за Републику Србију. У том смислу, трговина биљем мора бити условљена законском регулативом којом се гарантује примена међународних стандарда о фитосанитарним мерама, а што сматрам да је на адекватан начин и прописано предложеним законима.

Када се ради о средствима за заштиту биља, процедуре за њихову регистрацију и објављивање на листи одобрених за практичну употребу, прва је и најважнија мера за достизање високог нивоа заштите здравља људи и животиња, као и заштите животне средине.

С обзиром да се ради о потенцијално веома опасним, тј. отровним растворима и једињењима, потребно је да се пољопривредни произвођачи стриктно придржавају упутства о примени, као и да поштују прописану каренцу. Огромна одговорност је и на нашим фитосанитарним инспекторима којима је поверен надзор и контрола, јер изузетно је значајно да наши грађани, наши потрошачи пољопривредних и прехрамбених производа буду сигурни да воће и поврће које конзумирају је здравствено безбедно и да не садржи остатке пестицида и других средстава за заштиту биља.

На дневном реду данашње седнице су и два нова закона из области туризма и услуга, и то Закон о туризму и Закон о угоститељству. Предложеним законима пре свега се усклађује домаће законодавство са правним тековинама ЕУ у овој области. Србија је земља са огромним туристичким потенцијалима у свим сегментима континенталног туризма. Наше планине, наше реке, језера, бање, наш главни град Београд, наша села наши су драгоцени туристички ресурси. Они из године у годину постају све занимљивије и све посећеније туристичке дестинације од стране бројних како домаћих тако и иностраних туриста.

Србија у туризму последњих година бележи добре резултате и позитивне трендове, како по броју туриста, тако и по оствареном девизном приливу. На пример, 2017. године девизни прилив од туризма био је већи од милијарду и 200 милиона евра. Већ наредне 2018. године, према прелиминарним проценама, овај прилив је повећан за око 15%. Туризам је област која несумњиво пружа велике могућности за развој и економски напредак нашег друштва. Потенцијали су велики, али потребна су и додатне улагања како би наше туристичке дестинације биле што атрактивније и што привлачније за туристе.

Важно је и да наши стандарди у туристичком и угоститељском пословању буду усаглашени са међународним стандардима. Важно је и да се осигура добра сарадња и боља координација међу свим субјектима у овом сектору, почев од креатора туристичке понуде, преко носиоца исте, тј. угоститеља, па све до оних субјеката који се баве промоцијом и продајом туристичких производа. Та координација подразумева и вертикалну и хоризонталну усклађеност, јер само на тај начин се може осигурати квалитетна туристичка понуда која ће бити у исто време и атрактивна и привлачна, али и ценовно допадљива на пробраном светском туристичком тржишту.

Верујем да ће усвојени закони допринети унапређењу туристичке понуде наше земље, у складу са амбициозним, али и достижним циљевима прописаним Стратегијом развоја туризма Републике Србије.

Полазећи од свега наведеног, а посебно имајући у виду и ценећи важност туризма за развој и економски просперитет нашег друштва, значај модерне, ефикасне и рационалне државне управе, као и захтеви и очекивања наших грађана да на нашем тржишту буде искључиво здравствено безбедна храна, посланичка група СПС ће подржати све предложене законе из обједињеног претреса овог скупштинског заседања“.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.