Најновије

Централним регистром становништва Србија се мења и унапређује Посланичка група

Мирјана Драгаш, народна посланица Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о Централном регистру становништва

Закон о Централном регистру уводи једну потпуно нову институцију, место од круцијалног значаја за државне послове као и за све грађане. То ће бити главни информациони стуб за све послове у државној управи, локалним самоуправама, разним фондовима, као и у разним државним и јавним службама.

 

Поштована господо министри и поштовани посланици,

данас бих се осврнула, пре свега на Предлог закона о Централном регистру становништва, јер га сматрам веома важним.

Закон о Централном регистру уводи једну потпуно нову институцију, место од круцијалног значаја за државне послове као и за све грађане. То ће бити главни информациони стуб за све послове у државној управи, локалним самоуправама, разним фондовима, као и у разним државним и јавним службама.

Данашњи подаци, како је већ речено у досадашњој расправи, воде се у 11 евиденција смештених у пет база. То су базе државне управе и локалне самоуправе, МУП-а, ПИО фонда, Пореске управе и Републичког геодетског завода.

Такође, данас се многе евиденције воде и папиролошки. На њима је ангажовано много људи.  Те евиденције су такође несређене. Због свега тога и данас се догађа грађанима да ради решавања појединих питања иду од шалтера до шалтера, од банке до банке, и дешава се још увек она чудесна реченица „фали ти још један папир“. То је, наравно, губљење времена и за грађане и за државу, губљење времена за привреду, за инвеститоре. Зато је овај систем неопходан и биће основно извориште и уточиште свих будућих важних података на једом месту.

Законом је предвиђено да овако сређеним и обједињеним подацима могу да приступају јасно овлашћени органи. Истичем овде – важност и осетљивост рада у овој служби, која мора бити врхунски обучена, професионална и одговорна, о чему је у досадашњој расправи било речи.

Исто тако сматрам да се већ на самом почетку мора обезбедити што мање могућих проблема и грешака. На пример, скептици би рекли – како се исправљају словне грешке? Они који раде са папирима, са словима и бројкама, знају да је слово или бројка чудо. Колико год да гледате у папир, слово може да нам измакне, тако да ако погрешимо једно слово то не буде иста особа, или исти идентитет.  Исто тако бројчане грешке.

Дакле, да ли је могуће да у том будућем  систему дође до пада, такозваног електронског система? Каква су реаговања у том случају? Каква су реаговања на могуће злоупотребе, провале хакера итд? Како се решава исправност, или јединственост матичног броја? Посветићу у овом тренутку само један невероватан случај који смо преко медија видели пре неколико месеци. Преминула особа имала је три матична броја. То у будућем Централном регистру, подразумева се, не сме да постоји и неће да постоји. Зато у овом период од годину дана који имамо до његове примене, ове ствари треба предвидети и систем применити и обезбедити да до ових случаја убудуће не долази.

Иначе, оно што сматрам посебно важним је да ће се у Централном регистру становништва наћи сређени не само подаци о домицилном српском становништву, односно становницима Србије, већ и подаци о странцима, избеглицама, расељеним лицима, тражиоцима азила, што је изузетно добро. Да ли је предвиђено да се у Централном регистру нађу и подаци о свима који су овде на привременом раду, а посебно онима који су из Србији отишли? Све је присутнија покретљивост становништва, кретање роба и радне снаге, Србија постаје све више отворено тржиште. У овом тренутку морамо бити предвидљиви на ту врсту флуктоације и миграције у сваком погледу, како изван земље, тако и унутар ње.

Дакле, Централни регистар је изузетно важна ствар, без које у будућем времену више не можемо функционисати ни као држава, ни као грађани. Зато га подржавамо. Но, морам питати још и ово –да ли је могуће у неком будућем времену направити нешто попут евиденције, или регистра свих оних грађана, становника државе Србије који живе у другим државама? Само ћу подсетити на податак да са једне стране, кажем оријентационо, у држави Србији има пет, шест милиона становника, али пет милиона наших грађана има који живе ван Србије.

Како доћи до тог податка и како све те људске ресурсе приближити држави Србији и, евентуално у будућем времену све те вредности и људски капитал инкорпорирати у развој наше државе Србије? Иначе, сам Централни регистар је услов за дигитализацију свих осталих сегмената друштва. Ова ефикасност је већ показала свој квалитет, на пример код матичних књига, а пре неки дан уведен је Јединствени информациони систем локалне пореске администрације.

Све ово треба да утиче на долазак нових инвеститора у Србију, на запошљавање, на нов привредни и потпуно уређени простор, и на много бољу позицију Србије у Светској банци и на другим значајним местима.

Подаци из Централног регистра утицаће  на безбедност становништва, на безбедност података, смањење трошкова, на ефикасност, трендове популационе политике и тако даље.

Дакле, Централним регистром Србија се мења и унапређује и то треба да је још интензивније у будућем времену и по условима живота и по условима рада и економском расту који се у Србији остварује.

Важно је да кажемо да и сами морамо да се мењамо, то је оно што је министар Ружић пре неког времена поменуо, морамо и сами да мењамо своје навике. Морамо да мењамо сами себе и да тиме поштујемо законе које усвајамо. Наравно, најтеже је да то урадимо код своје куће, јер чим одемо у друге земље одмах усвајамо нова правила, усвајамо нове законе, променимо понашање, однос према послу и однос према држави. То морамо да урадимо и у Србији да би она била уређена онако како би требало и какву је желимо.

Хвала.

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.