Најновије

Успостављање јединственог Централног регистра становништва омогућиће даљу модернизацију, једноставније процедуре и ефикаснији рад јавне управе Посланичка група

Марјана Мараш, народна посланица Социјалистичке партије о Предлогу закона о Централном регистру становништва.

„Доношењем Закона о Централном регистру становништва заокружује се правни основ за дигитализацију јавне управе пред којом грађани свакодневно остварују своја права и испуњавају своје законске обавезе.“

 

Поштовани председавајући,

уважени министри са сарадницима,

даме и господо народни посланици,

 

у свом излагању осврнућу се на Предлог закона о Централном регистру становништва који је из надлежности Министарства државне управе и локалну самоуправе.

Јединствени Централни регистар представљаће јединствену, централизовану и поуздану државну базу података, која ће садржати тачне и ажурне податке о становништву Републике Србије у електронском облику.

Први пут се из 13 евиденција, шест база институција, попут Министарства унутрашњих послова, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Централног регистра обавезног социјалног осигурања, Републичког геодетског завода, локалне пореске администрације и Комесаријата за избеглице и миграције смешта у јединствени регистар.

Ради се о подацима који се односе на становништво, а налазе се у више различитих база података које се воде на различите начине од стране различитих органа што отежава и успорава размену тих података.

Рад управе се директно тиче свакодневног живота становништва, те је константно под лупом јавности, што изискује даљу модернизацију, једноставније процедуре, ефикаснији рад, што ће омогућити управо успостављање јединственог Централног регистра.

Грађани више неће морати да иду од шалтера до шалтера и прикупљају своја документа да би завршили поступак и остварили своја права, већ ће један орган по службеној дужности то моћи да учини за њих тако што ће приступити централном регистру становништва и то без  непотребних трошкова и губитка времена.

Такође, обрада података о становништву Републике Србије у оквиру Централног регистра становништва омогућиће и допринеће ефикаснијем вођењу управних и других поступака органа на свим нивоима власти.

Зато за нас из локалних самоуправа овај закон, као и низ претходних из надлежности Министарства државне управе и локалне самоуправе којима је уведена електронска управа и модернизован њен рад, значи поједностављење поступака, ефикаснију управу и задовољније грађане.

Општинска управа Врбас посебну пажњу посвећује унапређењу ИТ и увођењу е-управе. Наша општина је једна од 60 локалних самоуправа у Србији које су учествовале у процени стања електронске управе у периоду од октобра до децембра 2018. године, у оквиру Пројекта „Swiss PRO“ који је подржала Влада Швајцарске, спроводи UNOPS у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина и Министарством државне управе и локалне самоуправе.

Циљ ове активности је успостављање потпуног и функционалног система електронске управе на локалном нивоу у складу са важећим законима и стратешким оквирима Републике Србије.

У нашој општини посебна пажња је у претходном периоду посвећена стварању предуслова за успостављање електронске управе и то обезбеђењем одговарајуће организације послова и радних задатака за електронску управу, обезбеђењем кадрова који су стручни, имају искуство, квалификације за примену процедура, прописа и обухваћени су континуираном едукацијом у области коришћења информационих и комуникационих технологија. У том смислу, више од четвртине запослених у општинској управи, њих око 40, обухваћено је континуираном едукацијом, а има интересовања и код осталих запослених.

Заживели су програми е-бебе, програми у раду Матице, друштвених делатности, е-шалтер и е-катастра који подразумева коришћење базе података катастра и које наша локална самоуправа користи за послове озакоњења својине локалне самоуправе и експропријације и конверзије.

Циљ електронске управе је да се на једноставан начин изврши провера докумената које су грађани до сада морали сами да прибављају, као и размену података између два органа у циљу што брже комуникације. Корист од успостављања регистра имаће не само грађани, већ и државни органи пред којима се грађани појављују као корисници услуга.

Закон о Централном регистру становништва треба да постане један од информационих стубова јавне управе. Успостављањем Централног регистра становништва као електронске базе података, органи у вођењу поступка више неће морати да размењују јавне исправе, тј. документа, већ ће овлашћено лице из надлежног органа, по службеној дужности, сада само прибављати потребне податке електронским путем, чиме се убрзава поступак и истовремено се значајно смањују трошкови и растерећује управа.

Наиме, приликом вођења различитих поступака органу је ради одлучивања потребно да утврди све чињенице и околности, тако да су странке морале да достављају различиту документацију, односно јавне исправе у којима су садржани подаци из службених евиденција. Те податке ће по новом закону бити дужни да прибављају органи по службеној дужности у складу са одредбама Закона о општем управном поступку.

Такође, различити органи међусобно неће морати да размењују документа, већ ће овлашћено лице из надлежног органа само прибављати потребне податке електронским путем, без укључивања других органа управе у процес. Тиме се убрзава поступак и истовремено значајно смањују трошкови, олакшава комуникација привреде и грађана са администрацијом.

Државни органи и службе и то овлашћена лица ће моћи да по службеној дужности прибављају податке за услуге које пружају грађанима, а свака промена у њеној евиденцији биће аутоматски ажурирана у централном регистру становништва.

Регистар ће водити Министарство државне управе и локалне самоуправе, а закон таксативно и набраја лица чији ће се подаци налазити у бази података централног регистра становништва. Министарство ће такође вршити и надзор над применом овог закона, чија примена се предвиђа од 1. септембра 2020. године. Истовремено закон решава и веома битан проблем, а то је безбедност личних података, као и података о личности који се налазе у централном регистру становништва на тај начин што се прописује да надлежни министар утврђује листу пријемних органа, а пријемни органи овлашћују лица која имају право непосредног преузимања података из Централног регистра и воде евиденцију о њима.

На крају, желим да похвалим рад Министарства државне управе и локалне самоуправе и министра Бранка Ружића који од почетка мандата, не само предлагањем више важних закона из области државне управе и локалне самоуправе, већ и сталним присуством на терену доприноси унапређењу рада локалних самоуправа.

Показатељ бољег стања у том сектору је и то да је у претходној години издато 30% мање папирних извода у односу на претходну годину, што значи да су грађани мање стајали у редовима, пред шалтерима, нису плаћали таксе на папирне изводе, јер је држава то чинила за њих.

Још један доказ да држава има партнерски однос са грађанима је предстојећи и пробни попис становништва који ће се обавити у 260 пописних округа у 51 општини, а од 1. до 7. априла у Новом Саду, Нишу и Београду одређеним пописним окрузима грађани ће моћи и сами да се попишу путем интернета.

Из свих ових разлога, посланичка група СПС у дану за гласање подржаће закон о којем сам говорила и остале законе из јединственог и заједничког претреса.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.