Uspostavljanje jedinstvenog Centralnog registra stanovništva omogućiće dalju modernizaciju, jednostavnije procedure i efikasniji rad javne uprave Poslanička grupa

Marjana Maraš, narodna poslanica Socijalističke partije o Predlogu zakona o Centralnom registru stanovništva.

„Donošenjem Zakona o Centralnom registru stanovništva zaokružuje se pravni osnov za digitalizaciju javne uprave pred kojom građani svakodnevno ostvaruju svoja prava i ispunjavaju svoje zakonske obaveze.“

 

Poštovani predsedavajući,

uvaženi ministri sa saradnicima,

dame i gospodo narodni poslanici,

 

u svom izlaganju osvrnuću se na Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva koji je iz nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalnu samouprave.

Jedinstveni Centralni registar predstavljaće jedinstvenu, centralizovanu i pouzdanu državnu bazu podataka, koja će sadržati tačne i ažurne podatke o stanovništvu Republike Srbije u elektronskom obliku.

Prvi put se iz 13 evidencija, šest baza institucija, poput Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Republičkog geodetskog zavoda, lokalne poreske administracije i Komesarijata za izbeglice i migracije smešta u jedinstveni registar.

Radi se o podacima koji se odnose na stanovništvo, a nalaze se u više različitih baza podataka koje se vode na različite načine od strane različitih organa što otežava i usporava razmenu tih podataka.

Rad uprave se direktno tiče svakodnevnog života stanovništva, te je konstantno pod lupom javnosti, što iziskuje dalju modernizaciju, jednostavnije procedure, efikasniji rad, što će omogućiti upravo uspostavljanje jedinstvenog Centralnog registra.

Građani više neće morati da idu od šaltera do šaltera i prikupljaju svoja dokumenta da bi završili postupak i ostvarili svoja prava, već će jedan organ po službenoj dužnosti to moći da učini za njih tako što će pristupiti centralnom registru stanovništva i to bez  nepotrebnih troškova i gubitka vremena.

Takođe, obrada podataka o stanovništvu Republike Srbije u okviru Centralnog registra stanovništva omogućiće i doprineće efikasnijem vođenju upravnih i drugih postupaka organa na svim nivoima vlasti.

Zato za nas iz lokalnih samouprava ovaj zakon, kao i niz prethodnih iz nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave kojima je uvedena elektronska uprava i modernizovan njen rad, znači pojednostavljenje postupaka, efikasniju upravu i zadovoljnije građane.

Opštinska uprava Vrbas posebnu pažnju posvećuje unapređenju IT i uvođenju e-uprave. Naša opština je jedna od 60 lokalnih samouprava u Srbiji koje su učestvovale u proceni stanja elektronske uprave u periodu od oktobra do decembra 2018. godine, u okviru Projekta „Swiss PRO“ koji je podržala Vlada Švajcarske, sprovodi UNOPS u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave.

Cilj ove aktivnosti je uspostavljanje potpunog i funkcionalnog sistema elektronske uprave na lokalnom nivou u skladu sa važećim zakonima i strateškim okvirima Republike Srbije.

U našoj opštini posebna pažnja je u prethodnom periodu posvećena stvaranju preduslova za uspostavljanje elektronske uprave i to obezbeđenjem odgovarajuće organizacije poslova i radnih zadataka za elektronsku upravu, obezbeđenjem kadrova koji su stručni, imaju iskustvo, kvalifikacije za primenu procedura, propisa i obuhvaćeni su kontinuiranom edukacijom u oblasti korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija. U tom smislu, više od četvrtine zaposlenih u opštinskoj upravi, njih oko 40, obuhvaćeno je kontinuiranom edukacijom, a ima interesovanja i kod ostalih zaposlenih.

Zaživeli su programi e-bebe, programi u radu Matice, društvenih delatnosti, e-šalter i e-katastra koji podrazumeva korišćenje baze podataka katastra i koje naša lokalna samouprava koristi za poslove ozakonjenja svojine lokalne samouprave i eksproprijacije i konverzije.

Cilj elektronske uprave je da se na jednostavan način izvrši provera dokumenata koje su građani do sada morali sami da pribavljaju, kao i razmenu podataka između dva organa u cilju što brže komunikacije. Korist od uspostavljanja registra imaće ne samo građani, već i državni organi pred kojima se građani pojavljuju kao korisnici usluga.

Zakon o Centralnom registru stanovništva treba da postane jedan od informacionih stubova javne uprave. Uspostavljanjem Centralnog registra stanovništva kao elektronske baze podataka, organi u vođenju postupka više neće morati da razmenjuju javne isprave, tj. dokumenta, već će ovlašćeno lice iz nadležnog organa, po službenoj dužnosti, sada samo pribavljati potrebne podatke elektronskim putem, čime se ubrzava postupak i istovremeno se značajno smanjuju troškovi i rasterećuje uprava.

Naime, prilikom vođenja različitih postupaka organu je radi odlučivanja potrebno da utvrdi sve činjenice i okolnosti, tako da su stranke morale da dostavljaju različitu dokumentaciju, odnosno javne isprave u kojima su sadržani podaci iz službenih evidencija. Te podatke će po novom zakonu biti dužni da pribavljaju organi po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

Takođe, različiti organi međusobno neće morati da razmenjuju dokumenta, već će ovlašćeno lice iz nadležnog organa samo pribavljati potrebne podatke elektronskim putem, bez uključivanja drugih organa uprave u proces. Time se ubrzava postupak i istovremeno značajno smanjuju troškovi, olakšava komunikacija privrede i građana sa administracijom.

Državni organi i službe i to ovlašćena lica će moći da po službenoj dužnosti pribavljaju podatke za usluge koje pružaju građanima, a svaka promena u njenoj evidenciji biće automatski ažurirana u centralnom registru stanovništva.

Registar će voditi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a zakon taksativno i nabraja lica čiji će se podaci nalaziti u bazi podataka centralnog registra stanovništva. Ministarstvo će takođe vršiti i nadzor nad primenom ovog zakona, čija primena se predviđa od 1. septembra 2020. godine. Istovremeno zakon rešava i veoma bitan problem, a to je bezbednost ličnih podataka, kao i podataka o ličnosti koji se nalaze u centralnom registru stanovništva na taj način što se propisuje da nadležni ministar utvrđuje listu prijemnih organa, a prijemni organi ovlašćuju lica koja imaju pravo neposrednog preuzimanja podataka iz Centralnog registra i vode evidenciju o njima.

Na kraju, želim da pohvalim rad Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i ministra Branka Ružića koji od početka mandata, ne samo predlaganjem više važnih zakona iz oblasti državne uprave i lokalne samouprave, već i stalnim prisustvom na terenu doprinosi unapređenju rada lokalnih samouprava.

Pokazatelj boljeg stanja u tom sektoru je i to da je u prethodnoj godini izdato 30% manje papirnih izvoda u odnosu na prethodnu godinu, što znači da su građani manje stajali u redovima, pred šalterima, nisu plaćali takse na papirne izvode, jer je država to činila za njih.

Još jedan dokaz da država ima partnerski odnos sa građanima je predstojeći i probni popis stanovništva koji će se obaviti u 260 popisnih okruga u 51 opštini, a od 1. do 7. aprila u Novom Sadu, Nišu i Beogradu određenim popisnim okruzima građani će moći i sami da se popišu putem interneta.

Iz svih ovih razloga, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće zakon o kojem sam govorila i ostale zakone iz jedinstvenog i zajedničkog pretresa.

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.