Intervju Ivice Dačića za “Politiku“: Nas nikada nisu pitali šta želimo s Kosovom Vesti

Jasno je da takse moraju biti ukinute da bi se nastavio dijalog

Razgovora sa predstavnicima međunarodne zajednice o tome šta bi Srbija želela kao konačan ishod u pregovorima s Prištinom nikada nije bilo, kaže u razgovoru za “Politiku“ ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, odgovarajući na pitanje da li je nekada u razgovorima s uticajnim zvaničnicima zapadnih država pokrenuto pitanje srpske pozicije.

“Nije se dođlo do tih tema. Kad god se otvarala neka mogućnost za polazak ka kompromisu, uvek su se desili neki incidenti. Nisu to samo sumnje, postoje i tvrdnje da neke evropske zemlje ne žele da se ovo brzo završi“, naglašava Ivica Dačić.

Vi ste ovih dana rekli da Velika Britanija i Nemačka nisu za podelu. Je li vam to rekao i Ričard Mur, politički direktor Forin ofisa, kada je bio pre nekoliko dana u Beogradu?

Pa da, ali oni se pravdaju da ne podržavaju Haradinaja, oni su protiv taksa. Imate i nemačku poziciju gde oni kažu da nisu za to da se ukinu takse i pokrene dijalog pre evropskih izbora.Đto bi neko iz Vašingtona dobio Nobelovu nagradu kad može iz Berlina? Govorim simbolično. Ovde se vodi geopolitička borba, ali ne više s Moskvom nego između zapadnih partnera. Reč je o višeslojnoj političkoj geografiji koja se oko nas prepliće.

Dakle, ništa do kraja ove godine?

To spada već u domen političke naučne fantastike.

Koja je procedura posle postizanja dogovora?

Ako se napravi neki dogovor on bi morao da dođe na sednicu Saveta bezbednosti, da doživi verifikaciju i da se na osnovu toga eventualno donesu odluke. Naravno, i odgovarajuće rezolucije.

Dakle, nova rezolucija UN se donosi na osnovu pravno obavezujućeg sporazuma?

Ne mora da znači. Nova rezolucija bi u stvari trebalo da sadrži ono što smo se dogovorili.

Pa to je taj pravno obavezujući sporazum?

Pitanje je šta oni pod njim podrazumevaju.

Kad se donese nova rezolucija Kosovo postaje članica UN?

To zavisi od dogovora, ako uopšte bude bilo kakvog dogovora. To sad niko ne može da kaže šta će tu biti jer smo veoma daleko od dogovora. I ako konačno rešenje ide i pred SB UN to ne znači da se menja format dosadašnjih razgovora.

Zar taj proces može da se završi, a da Kosovo ne bude članica UN?

Što se nas tiče, može. Ništa sada o tome ne treba separatno govoriti kada ne znamo perspektivu toga. Na kraju mora da se donese odgovarajući pravni okvir svega onoga što se dogovorimo. Kao što je, na kraju krajeva, i bombardovanje Srbije završeno Rezolucijom 12 44, a ta rezolucija je u stvari u sebi sadržala plan Ahtisari- Černomirdin.

Sad više nema dileme da moraju oko rešenja da se slože sve stalne članice Saveta bezbednosti?

Tako je, a one su do sada bar što se tiče Rusije i Kine, imale stav da će podržati sve ono što Srbija smatra da je u redu.

Prepreka za nastavak dijaloga su takse. Šta ako sutra budu ukinute, da li je platforma Prištine prepreka za nastavak dijaloga ili nije?

Mi smo sada došli u situaciju da oni svakoga dana pokušavaju da menjaju političku realnost, odnosno poziciju sa koje pregovaraju. Tome su služile i takse, tome služi ova platforma, tome služi i formiranje vojske, samo da se ne bi bavili time kada će da se formira Zajednica srpskih opština. Srbija je dobro postupila što je otklonila od sebe napade da nešto opstruira. Jasno je da takse moraju da budu ukinute da bi se nastavio dijalog. Međutim, sama činjenica da su doneli ovu platformu stavlja nas u jednu novu političku poziciju – da oni neće bilo kakav kompromis. U stvari, hoće dijalog koji bi bio monolog, odnosno ultimatum da mi moramo da prihvatimo sve ono što su oni tu stavili.

Nama platforma ne bi bila smetnja ako ukinu takse?

Platforma nas uopšte ne interesuje. To što su oni sebi postavili kao cilj nema nikakve veze sa dijalogom. Ne možeš da se setiš platforme usred briselskog procesa, kada si već imao razne dogovore.

Vi ste ovih dana pomenuli i platformu Srbije koju je svojevremeno predložio Tomislav Nikolić?

Mi smo nju usvojili u Skupštini. Ona je na neki način i dalje aktuelna. Mi nemamo potrebu da donosimo platformu jer znamo šta hoćemo, šta je ustavopravno definisano. Drugo, nije ovo tema od juče, mi već 20-30 godina predlažemo Albancima razne vrste autonomije. Ovde je problem što oni ne žele razgovore i autonomiju, oni žele separatizam.

Da li u ovoj fazi možemo da govorimo o nekim crvenim linijama Srbije?

Mi imamo dve potpuno suprotstavljene pozicije – jedna je da je Kosovo autonomija u okviru Srbije, druga je da je Kosovo nezavisna država u granicama koje su oni sami sebi predstavili kao međudržavne, a to su u stvari granice između pokrajine i centralne Srbije. I jedna i druga pozicija je za onu drugu stranu neprihvatljiva. Do kompromisa je teško doći na osnovu te dve pozicije. Zašto su Amerikanci iskoračili iz svoje pozicije? Zato što su shvatili da Srbija neće nikad da prihvati nezavisno Kosovo s tim jednostranim aktima, bez nekog kompromisa. A kojim kompromisom? Nikada oni nisu rekli ovo je najbolje rešenje. Oni i sami kažu dajte da vidimo šta su predlozi.

Kako komentarišete kritike da je i Zajednica srpskih opština po ustavu i zakonima Kosova?

Priština je išla na ustavni sud, osporavajući briselski sporazum baš što se tiče ZSO. Mi nikada nismo sa njima razgovarali s aspekta da nešto uskladimo s njihovim zakonima i ustavom. Postoje mnoge stvari koje će morati da se rešavaju na način međusobnog dogovora. Ostalo je da se napiše statut ZSO. To je bio deo dogovora da se konkretizuje šta su ovlašćenja, čime treba da se bavi ZSO i to je Priština opstruirala. Oni ne žele nikakvu autonomiju Srba, ne žele Republiku Srpsku.

Oni to doživljavaju kao RS, a ima i onih koji to shvataju kao opštinska ovlašćenja?

Istina je negde na sredini. Ona sigurno nema ta ovlašćenja kao što ima RS, odnosno ne bi imala, ali bi bila inicijalni oblik srpskog organizovanja na Kosovu. Mi nikada nismo imali bilo kakve srpske oblike organizovanja na Kosovu, imali smo opštine, pa smo postavljali rukovodioce. Ovde je reč o uspostavljanju neke vrste srpske vlasti na Kosovu. I zato je to jedan pionirski poduhvat. Nemaš uzor kako to treba da izgleda. To je kao građenje nove vlasti, jer takav oblik nije postojao. Na neki način to će biti srpska vlada. Oni se toliko opiru zato što misle da je to deo nekog rastakanja Kosova. Ali, dolazimo u jednu neobičnu situaciju. Mi sada pregovaramo, iscrpljujemo se u međusobnim preganjanjima oko toga, a to možda neće nikada biti sprovedeno. Na primer, zašto bismo razgovarali o ZSO u severnoj Mitrovici, možda se postigne neki dogovor da severna Mitrovica bude deo Srbije.

Danas je 17. mart i godišnjica pogroma Srba na KiM. Često se može čuti da se ne isključuju nove nasilne akcije Prištine. Vi ste rekli da to Srbija neće dozvoliti. Da li mi možemo to da sprečimo?

Rezolucijom 12 44 bezbednost je poverena međunarodnim snagama. Ukoliko zaista dođe do događaja koji bi ličili na 17. mart, koji bi značili napad na Srbe na KiM, i ako ne dođe do intervencije KFOR-a, što je njihova obaveza, Srbija je jasno upozorila da će morati da zaštiti svoj narod. Najveći je problem što u ovom periodu političkog bezumlja u Prištini nekome može da padne na pamet da bi možda to bio povoljan trenutak da se desi nešto kao “Oluja“. Suština je da se oteraju Srbi i mnogi misle da bi time rešili pitanje Kosova. Neće Srbe oterati razgraničenje, nego mogućnost da se ovaj proces što više produžava i ova agonija s Prištinom gde mi pregovaramo o nečemu što nema šanse da oni prihvate, niti mi da prihvatimo.

Izvor: Politika

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.