Најновије

Интервју Ђорђа Милићевића за Еспресо: Вешала се нисмо плашили ни 5. октобра, не бојимо се ни сада Вести

Потпредседник Скупштине Србије и шеф посланичке групе Социјалистичке партије Србије у парламенту Ђорђе Милићевић у првом видео интервјуу након саобраћајне несреће за Еспресо каже да једва чека свој повратак у Скупштину Србије и да га већ помало издаје стрпљење.

И даље је под надзором лекара, и даље ране нису довољно срасле, али Ђорђе је борац, редовно прати сва дешавања на политичкој сцени Србије и из свог стана где нас је угостио даје директиве посланицима СПС у парламенту.

Хајде да кренемо од тог несрећног догађаја који се догодио пре 4 месеца, како тече опоравак?

– Морам да признам да након четири месеца, некако и нерадо говорим о ономе што се десило. Иза мене и моје породице је један сигурно најтежи период и тренутак у животу. На сву срећу имао сам иза себе тај стуб – породицу, али и други значајан стуб, а то су моје колеге, пријатељи који су сво време били моја подршка и наравно лекарски тим који ме је кроз ово водио. Данас, опоравак иде, како то лекари кажу правим и добрим током. Сада је ствар само у једном, а то је стрпљење. Мени је стрпљење помало на измаку, нисам навикао толико да паузирам, нисам навикао да не радим. Знате, пола свог живота сам у политици, о 1996. године сам у политици и навикао сам да ми дан буде динамичан, навикао сам на обавезе, навикао сам на одговорност…

На Скупштину?

– На Скупштину свакако, али то помало овај лекарски тим не схвата, али мораћу да их послушам. Шалу на страну, оно што је најважније је да опоравак иде у добром правцу. Питање је времена, а ја се надам да ће то бити што пре да се вратим у Скупштину, а ја бих рекао и у један нормалан ток свог живота и свих оних дешавања које сам имао пре ових несрећних догађаја.

Открили сте нам пре разговора да сте све време опоравка пратили политичка дешавања и рад Скупштине, како изгледа политика са ове друге стране?

– Хајде да кажемо да изгледа нешто лакше и једноставније у односу на то када сте у пленуму и сали, али увек имате те емоције и тај јак доживљај ако сте у политици зарад општег, а не личног интереса.

Да ли сте у тим моментима пожелели да позовете некога и да му кажете: „Зашто си то рекао“?

– Звао сам.

Јесте?

– Да, јесам. Чим сам добио телефон звао сам их.

Ко је највише страдао?

– Не, нико није страдао. То бих пре назвао консултацијама посланичке групе СПС.

Значи Неђо Јовановић је извукао дебљи крај?

– Неђо Јовановић је јако конкретно и озбиљно сво ово време обављао улогу коју је имао у посланичком клубу СПС и ја сам му веома захвалан на томе.

Да ли сте, док сте силом прилика били са стране и Ви као и већина људи мало разочарани радом Скупштине и појединих посланика?

– Нисам разочаран. То су чак и два питања. Прво питање је везано за сам рад Народне скупштине, а друго би се сводило на оно што се данас дешава у Скупштини и то пре свега захваљујући једном делу опозиције која бојкотује рад парламента. То су остаци ДОС-а и бледа копија онога што смо имали 2000. године. Када је реч о самом парламенту, када је реч о његовом раду, без обзира колико покушавали да парламент представе у најгорем могућем светлу јавности, ја сам много пута до сада рекао, а поновићу то и данас: „Парламент је, у то сам у потпуности убеђен симбол демократичности и траспарентности у раду. Парламент на најбољи могући начин даје одговоре на питања која се пред њим постављају и ради у најбољем интересу грађана Србије!“ С друге стране, када је реч о овом другом питању схватајући да је немогуће добити јефтине политичке поене кроз опструкцију рада парламента, што смо, а то је било видљиво имали од самог конституисања Скупштине. Подсетићу вас само на неке детаље као што су вербално сукобљавање, уношење камена, чупање микрофона…

Псовке и вређања?

– Између осталог и то. Схватили су да на тај начин није могуће доћи до јефтиних политичких поена. С друге стране схватајући да кроз демократску расправу и демократско сучељавање мишљења не могу, анемични су да покажу своју снагу представници тог дела опозиције су се определили за оно што смо малопре рекли. ја то не бих назвао бојкотом, ја бих то назвао монолог у скупштинском холу. Али то је њихово право. Апсолутно нико никада није желео да спречи демократско суочељавање мишљења у парламенту. Знате, снага силе никада не може да буде јача од снаге аргумената и у томе је суштина. Није посланик јак онолико колико је физички снажан и онолико колико може гласно да говори, да вербално изазове сукоб, да лупа у посланичке клупе, већ колико је спреман да аргументовано наступа. као председавајући увек сам покушавао да изнађем равнотежу између поштовања права посланика власти с једне и опозиције с друге стране. Никада нисам имао двоструке аршине, увек сам некако, можда је то заблуда и када погледам шта се данас дешава вероватно и јесте, али сам сматрао да ваљда можемо да кренемо од онога што нам је заједничко, бар ја сматрам, а то је просперитет Србије. Па да онда расправу са терена политиканства преведемо на терен демократске расправе и суочаљавања мишљења.

У неке озбиљен токове?

– Наравно. Не видим да је таква воља постојала с друге стране. Сметао је пословник о раду? Ми као странка увек смо показивали спремност да разговарамо о изради новог пословника, али овај и овакав пословник није дефинисала ова владајућа коалиција, већ управо она већина која данас седи у том такозваном Савезу за Србију. Сматрали су да су незаменљиви, непроменљиви и да ће вечито бити на власти. Нису се руководили оном Пашићевом: „Када сте на власти доносите законе који ће вам користити и онда када будете у опозицији!“Нису се тиме руководилим, али нема везе ми смо спремни да о томе разговарамо, јер сматрамо да постоје многа отворена питања које треба да  реши пословник о раду. За наш посланички клуб на пример кључно је питање како наметнути обавезу да обавља своју функцију?

Постоји ли уопште нека врста санкција за посланике који бојкотују рад Скупштине?

– На жалост не. Зато и кажем да је јако важно да што пре поведемо разговоре на ту тему, рекао сам шта је за нас кључно питање, а то је како наметнути онима који су добили мандат од грађана да раде свој посао посланика. Скупштинске клупе су нам празне. Нема идеалног пословника о раду и ја то врло добро знам, али хајде да покушамо да се бавимо кључним питањима. Председница Скупштине Маја Гојковић наметнула је нека од питања која се тичу посланичких мандата. Јер ви сте видели у овом сазиву, да је хаос. Ја више не знам ко припада ком посланичком клубу, ко је самосталан…

То се мења из дана у дан?

– Апсолутно сте у праву. Само бих желео да кажем још једну реченицу о томе како уредити пословник? Да се присетимо пословника из 2000. године. Ја нерадо говорим о прошлости, али присетићу вас на пословник из 2000. године, тај црвени пословник како су га називали, пословник Слободана Милошевића ког су хтели што пре само да склоне јер наводно није ваљао. Али тај пословник је у сваком тренутку захтевао да у сали буде 126 народних посланика. Тај пословник  је предвидео да оног тренутка када прикажете повреду пословника истог момента се о њој изјашњавају посланици. То је само један сегмент.

Тај пословник су многи критиковали да није демократски?

– Да, није демократски јер је наметао обавезу посланицима да раде, пре свега обавезу посланицима већине. Суштина у томе је да у овој расправи која се води данас ја сво време гледам само критику зарад критике. Немате апсолутно никакав предлог, никакво решење, знате само једно: „Против сте!“ То је била суштина бављења овог дела опозиције који данас води монолог у скупштинском холу. Много пута сам и као преседавајући и као шеф посланичке групе их питао: „Постоји ли неки други пут и правац којим Србија може и треба да иде?“ Али оно што је чињенично и што је јасно, а то је да реформски курс Владе нема алтернативу.

Маја Гојковић је причала да посланици који бојкотују рад парламента, уредно подижу своје плате, дневнице за пут у иностранство, како то коментаришете?

– Председница парламента је потпуно управу када каже нешто тако, а то су чињенице. Плате узимају, дневница нема али се узимају путни трошкови и нажалост сходно актуелном пословнику о раду немате могућност да то другачије уредите. Малопре сам рекао да је и председница парламента такође изнела неке предлоге… Знате, када говоримо о комуникацији у парламенту, мржња и насиље не доприносе, мржња и насиље не граде и лоше утичу на грађане и стварају један вид деполитизације, а нама је потребно масовно учешће грађана у процесима који долазе. Знате која је по мени кључна реч којом треба сви да се руководимо? Пристојност.

Ње недостаје у Скупштини, морате признати?

– Признајем. Треба да из јавног дискурса избацимо све оно што је негативно како би имали нормалну комуникацију и пристојан дијалог, да имамо нормалан праг културе који апсолутно нико од нас не би смео да пређе. Ова владајућа већина је показала делима, а не речима да јој је стало и да уважава принцип пристојности, као и принцип одговорности. Јер знате шта је за мене лично пристојност када говоримо о политици, када говоримо о Народној скупштини? Поштено и честито обављати посао за који сте добили поверење и мандат од грађана, али са друге стране сносити и консеквенце за грешке које учините. Ова Влада никада није ништа желела да прикрије и никада није водила политику под маскама. Мислим на владајућу већину када то кажем. Значи не једна прича у Вашингтону и Бриселу, а друга пред грађанима Србије када је најтеже и то је велики помак на политичкој сцени Србије и показатељ да желимо да направимо још један искорак да постанемо пристојно друштво. Знате у Србији годинама уназад сви су за нешто били криви, а нико никад није одговарао.

Када смо код те пристојности на политичкој сцени, постоји ли неко из опозиције с ким се најбоље слажете?

– Ја бих на то питање одговорио са две потпуно јасне и прецизне реченице. Као председавајући немам двоструке аршине током седнице увек сам тражио равнотежу између поштовања права позиције с једне и опозиције с друге стране, ма колико то некоме у датом тренутку сметало. Друго као шеф посланичке групе увек сам спреман на аргументовану расправу и на аргументовано суочељавање мишљења са представницима опозиције. Видите, парламент је место где говоримо о алтернативама и како да дођемо до квалитетних законских решења који ће бити у најбољем интересу грађана Србије.

А с ким се најбоље слажете из редова опозиције, има ли неки посланик да сте и лични пријатељ?

– Не бих никога посебно издвајао. Покушавам и сво време покушавам да са свима изградим коректне односе.

Како коментаришете протесте који се данима дешавају широм Србије?

– Србија је демократска држава, свако има право да протестује и све док су они мирни и док не угрожавају право других и функционисање државе. када су у питању актуелни простеси, не видим да они нуде било каква конкретна решења и предлоге. Не видим да дају одговре на кључна и најважнија питања у Србији. Ако су одговори на кључна питања данас у Србији позив на вешање и претње вешањем, то је нешто што смо гледали и 5. октобра, нисмо се плашили ни тада не плашимо се ни сада. Ако су одговори на кључна питања и претње и малтретирање жена, прозивање студената на улицама онда треба да поставимо питање говоримо ли ми о неким озбиљним политичким протестима или говоримо о нечему што се може у правом смислу те речи окарактерисати као насилно и силеџијско понашање. Демократија се никада не може остварити на улици. Она се остварује само на један једини начин, а то је на изборима и никако другачије. Онај део опозиције, остаци ДОС-а  који покушава да ове протесте представи као своју подршку, њих на изборима нема. Њих грађани непрепознају. Не само да их нема у бирачким кутијама у неким срединама их нема ни на гласачким листићима, што довољно говори о њима. До пре само неколико месеци, громогласни су били у захтевима за расписивање ванредних парламентарних избора.

Сада желе да их бојкотују?

– Али зашто? Зато што сматрају да тако удружени могу политички да преживе на политичкој сцени. Да се разумемо, нису се они удружили да би представљали озбиљну алтернативу Влади Србије и њеном реформском курсу, то је апсолутно немогуће и нереално. Удружили су се да би преживели, данас када схватају да је и то много тешко, осмишљавају нове политичке флоскуле. Једна од њих је и бојкот. Бојкот чега? Избора? Како да дођете на власт ако нећете да учествујете на изборима?

Траже промену закона?

– Због чега бојкотују? Због изборних правила и изборних процедура? Па ко је та правила дефинисао? Управо већина која данас седи у том и таквом СЗС. Друга политичка флоскула је празан папир без икакве тежине и суштине. Најблеђа копија онога што смо видели 5. октобра 2000. године. Некакав уговор или споразум са грађанима. То је нешто што су грађани што пре хтели да забораве јер они који су тада преузели одговорност нису показали способност и спремност да реализују оно што је стајало у том споразуму. Ово данас је најблеђа копија. У Србији је сада најважнија стабилност, у моменту када се доносе одлуке које су од најважнијег националног интереса.

Причате о решењу за Косово и Метохију?

– Наравно. Овакви протести апсолутно неће допринети томе. Знате то што идете пред међународну организацију и тужакате своју државу. Најпре преко локалних самоуправа, ако се сећате три локалне самоуправе се појављују пред Саветом Европе и на најгори могући начин причају о својој држави. Ја ћу вам рећи само један детаљ… Када кажу да је то карикатура демократског режима у Србији и да је то диктаторски режим јер су наводно у неравноправном положају наспрам осталих општина. Они себе називају опозиционим општинама и градовима.

Да ли причамо о тужби Зеленовића?

– Да, причамо о једном политичком процесу, није то тужба Зеленовића то је папир и документ који су три локалне општине упутиле Савету Европе и при томе мени неко сад хоће да каже да је то броба за интерес грађана. Не, ово је политичка борба, а највећи терет пада на грађане. Само један циљ ове борбе је тај да ови локални моћници, ја их нећу назвати опозициони јер тако не делим општине и градове сачувају своје политичке фотеље. Знате шта је био повод? То што је неко од посланика рекао да ће се сакупљати потписи да се покрене иницијатива за расписивање локалних избора у овим општинама. То је био повод. Они би требало да знају шта каже Закон о локалној самоуправи, који су то разлози који доводе до расписивања избора у локалним општинама. Дакле није то тема, циљ је био лоше говорити о Србији. Не схватају да ће то краткорочно донети неки политички поен, али да то штети држави, а и говоре неистине. Ја сам онда искористио своје право као посланик и позвао их да овај терет политичке борбе не сносе грађани већ да у ове три општине идемо на локалне изборе. Ако они сматрају да су у праву и да је тачно све што они говоре, па све то грађани виде, је л тако? Грађани би то онда потврдили и на прави начин регаовали на неким изборима.

Какав сте одговор добили?

– Једне је обузео страх, друге нервоза. један од тих моћника ми се обратио саопштењем и рекао да радим против интереса владајуће коалиције и против интереса своје странке јер моја странка тамо има 0.2 одсто. Знате шта? Одавно сам схватио и дефинисао неке своје приоритете у политици и ако сте у њој зарад општег, а не личног интереса и ако у овој политичкој борби трпе грађани, па нека моја странка има и нула одсто гласова. Апсолутно је небито, али нека грађани потврде да сте управу, ако јесте чему онда страх од избора? Последњих месеци смо видели да су Ђилас и Јеремић посетили Брисел, било би интересантно да нам кажу какав су став заузели по питању европског пута Србије, када је јасно да у том и таквом савезу има странака које су изричито против наставка европског пута Србије.

Да ли су то Двери?

– Да их не именујем. Оно што је свима јасно је то да власт која има овакву опозицију не треба да брине и да губи време на опозицију. Треба да настави као и до сада да одговорно, озбиљно и посвећено обавља посао за који је преузела одговорност, а грађани ће то на изборима знати да вреднују.

Како видите данас стање на Косову и како мислите да ће се та ситуација решити?

– Није лак период који је пред Србијом, када је у питању Косово и Метохија, морам да кажем да не видим излаз у овом тренутку. Можда је за неке политичке опције питање Косова готова ствар, можда је за неке политичке опције прихватљиво једнострано проглашење независности Косова, за нас није и никада неће бити. Чули сте и потпуно јасан и прецизан одговор председника државе на ултиматуме који су постављени, а он је: „Не!“ За нас ово није дневнополитичко питање на ком се убирају поени већ је питање које се тиче будућности рекао бих сваког грађанина Србије. Јасно је да председник и Влада показују спремност да преузму одговорност за своје одлуке, да се боре да сачувају стабилност, да побеђујемо у миру, да на најбољи могући начин заштитимо националне и државне интересе, како? Кроз разговор и спремност за разговор, дакле дијалог нема алтернативу. Размишљамо, разговарамо да би имали будућност. Знате, не можете забијати главу у песак.

Како доћи до разговора када друга страна то не жели?

– На нама је да водимо мудру и рационалну политику као што то чини и ради државно руководство и да покажемо спремност за наставак дијалога. Мислим да је државно руководство јасно ставило свима до знања под којим условима је могуће наставити дијалог. Да је било мало више одговорности у периоду који је иза нас, јер није ово питање од јуче, него су се сви склањали од његовог решавања јер су знали да може политички да им штети, данас не би имали толико пропуштених шанси. Не можете забијати главу у песак. Не можете изаћи с паролом Косово је Србија и да сматрате да сте тиме решили питање Косова и Метохије. Грађани од нас очекују озбиљан и одговоран однос, ако би пустили да прође време ово питање би постало све теже и на крају не би имали о чему да разговарамо.

Председник Србије и шеф српске дипломатије изашли су са предлогом о разграничењу, неко то зове и подела Косова, да ли је за Вас то прихватљиво?

– Лично сматрам да је то предуслов за стабилне и трајне одсносе.

Подела Косова?

– Да, разграничење. Гледајте, а који смо други предлог имали. Да ли је председник повео јавну расправу по питању Косова и Метохије.

Из које нисмо ништа добили?

– То је храбар и одлучан потез. Желећи да дође до решења које ће бити прихватљиво и компромисно за обе стране. Да ли је неко изашао са неким предлогом? Не. Имали смо критике зарад критике. Сводили смо питање од националног интереса на дневнополитички ниво да би дошли до неких поена. И онда када чујете предлог онда имате критике опет од страбне опозиције. Дајте онда да чујемо шта је решење?

Очигледно га нема?

– Ја верујем да је пред нама изузетно тежак период, Србија, оно што је јако важно, води мудру и рационалну политику желећи да сачува пре свега мир и стабилност. Ми смо спремни за разговор, али ставови су потпуно јасни и прецизни. Уколико друга страна не жели компромис и даље се понаша ултимативно, ми ћемо наставити са нашим спољнополитичким активностима и на крају доћи до тога да само Албанија прихвата Косово. Немам ништа против.

Која би била Ваша животна порука за крај овог интервјуа после свега што сте преживели?

– Чувајте породицу. Посветите далеко више пажње својој породици јер она је стуб и ослонац свега. Онда када је најтеже, најважније је да имате своју породицу иза себе, а онда наравно и пријатеље и колеге.

 

Извор: Еспресо

фото: Стефан Којић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.