Intervju Đorđa Milićevića za Espreso: Vešala se nismo plašili ni 5. oktobra, ne bojimo se ni sada Vesti

Potpredsednik Skupštine Srbije i šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u parlamentu Đorđe Milićević u prvom video intervjuu nakon saobraćajne nesreće za Espreso kaže da jedva čeka svoj povratak u Skupštinu Srbije i da ga već pomalo izdaje strpljenje.

I dalje je pod nadzorom lekara, i dalje rane nisu dovoljno srasle, ali Đorđe je borac, redovno prati sva dešavanja na političkoj sceni Srbije i iz svog stana gde nas je ugostio daje direktive poslanicima SPS u parlamentu.

Hajde da krenemo od tog nesrećnog događaja koji se dogodio pre 4 meseca, kako teče oporavak?

– Moram da priznam da nakon četiri meseca, nekako i nerado govorim o onome što se desilo. Iza mene i moje porodice je jedan sigurno najteži period i trenutak u životu. Na svu sreću imao sam iza sebe taj stub – porodicu, ali i drugi značajan stub, a to su moje kolege, prijatelji koji su svo vreme bili moja podrška i naravno lekarski tim koji me je kroz ovo vodio. Danas, oporavak ide, kako to lekari kažu pravim i dobrim tokom. Sada je stvar samo u jednom, a to je strpljenje. Meni je strpljenje pomalo na izmaku, nisam navikao toliko da pauziram, nisam navikao da ne radim. Znate, pola svog života sam u politici, o 1996. godine sam u politici i navikao sam da mi dan bude dinamičan, navikao sam na obaveze, navikao sam na odgovornost…

Na Skupštinu?

– Na Skupštinu svakako, ali to pomalo ovaj lekarski tim ne shvata, ali moraću da ih poslušam. Šalu na stranu, ono što je najvažnije je da oporavak ide u dobrom pravcu. Pitanje je vremena, a ja se nadam da će to biti što pre da se vratim u Skupštinu, a ja bih rekao i u jedan normalan tok svog života i svih onih dešavanja koje sam imao pre ovih nesrećnih događaja.

Otkrili ste nam pre razgovora da ste sve vreme oporavka pratili politička dešavanja i rad Skupštine, kako izgleda politika sa ove druge strane?

– Hajde da kažemo da izgleda nešto lakše i jednostavnije u odnosu na to kada ste u plenumu i sali, ali uvek imate te emocije i taj jak doživljaj ako ste u politici zarad opšteg, a ne ličnog interesa.

Da li ste u tim momentima poželeli da pozovete nekoga i da mu kažete: „Zašto si to rekao“?

– Zvao sam.

Jeste?

– Da, jesam. Čim sam dobio telefon zvao sam ih.

Ko je najviše stradao?

– Ne, niko nije stradao. To bih pre nazvao konsultacijama poslaničke grupe SPS.

Znači Neđo Jovanović je izvukao deblji kraj?

– Neđo Jovanović je jako konkretno i ozbiljno svo ovo vreme obavljao ulogu koju je imao u poslaničkom klubu SPS i ja sam mu veoma zahvalan na tome.

Da li ste, dok ste silom prilika bili sa strane i Vi kao i većina ljudi malo razočarani radom Skupštine i pojedinih poslanika?

– Nisam razočaran. To su čak i dva pitanja. Prvo pitanje je vezano za sam rad Narodne skupštine, a drugo bi se svodilo na ono što se danas dešava u Skupštini i to pre svega zahvaljujući jednom delu opozicije koja bojkotuje rad parlamenta. To su ostaci DOS-a i bleda kopija onoga što smo imali 2000. godine. Kada je reč o samom parlamentu, kada je reč o njegovom radu, bez obzira koliko pokušavali da parlament predstave u najgorem mogućem svetlu javnosti, ja sam mnogo puta do sada rekao, a ponoviću to i danas: „Parlament je, u to sam u potpunosti ubeđen simbol demokratičnosti i trasparentnosti u radu. Parlament na najbolji mogući način daje odgovore na pitanja koja se pred njim postavljaju i radi u najboljem interesu građana Srbije!“ S druge strane, kada je reč o ovom drugom pitanju shvatajući da je nemoguće dobiti jeftine političke poene kroz opstrukciju rada parlamenta, što smo, a to je bilo vidljivo imali od samog konstituisanja Skupštine. Podsetiću vas samo na neke detalje kao što su verbalno sukobljavanje, unošenje kamena, čupanje mikrofona…

Psovke i vređanja?

– Između ostalog i to. Shvatili su da na taj način nije moguće doći do jeftinih političkih poena. S druge strane shvatajući da kroz demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja ne mogu, anemični su da pokažu svoju snagu predstavnici tog dela opozicije su se opredelili za ono što smo malopre rekli. ja to ne bih nazvao bojkotom, ja bih to nazvao monolog u skupštinskom holu. Ali to je njihovo pravo. Apsolutno niko nikada nije želeo da spreči demokratsko suočeljavanje mišljenja u parlamentu. Znate, snaga sile nikada ne može da bude jača od snage argumenata i u tome je suština. Nije poslanik jak onoliko koliko je fizički snažan i onoliko koliko može glasno da govori, da verbalno izazove sukob, da lupa u poslaničke klupe, već koliko je spreman da argumentovano nastupa. kao predsedavajući uvek sam pokušavao da iznađem ravnotežu između poštovanja prava poslanika vlasti s jedne i opozicije s druge strane. Nikada nisam imao dvostruke aršine, uvek sam nekako, možda je to zabluda i kada pogledam šta se danas dešava verovatno i jeste, ali sam smatrao da valjda možemo da krenemo od onoga što nam je zajedničko, bar ja smatram, a to je prosperitet Srbije. Pa da onda raspravu sa terena politikanstva prevedemo na teren demokratske rasprave i suočaljavanja mišljenja.

U neke ozbiljen tokove?

– Naravno. Ne vidim da je takva volja postojala s druge strane. Smetao je poslovnik o radu? Mi kao stranka uvek smo pokazivali spremnost da razgovaramo o izradi novog poslovnika, ali ovaj i ovakav poslovnik nije definisala ova vladajuća koalicija, već upravo ona većina koja danas sedi u tom takozvanom Savezu za Srbiju. Smatrali su da su nezamenljivi, nepromenljivi i da će večito biti na vlasti. Nisu se rukovodili onom Pašićevom: „Kada ste na vlasti donosite zakone koji će vam koristiti i onda kada budete u opoziciji!“Nisu se time rukovodilim, ali nema veze mi smo spremni da o tome razgovaramo, jer smatramo da postoje mnoga otvorena pitanja koje treba da  reši poslovnik o radu. Za naš poslanički klub na primer ključno je pitanje kako nametnuti obavezu da obavlja svoju funkciju?

Postoji li uopšte neka vrsta sankcija za poslanike koji bojkotuju rad Skupštine?

– Na žalost ne. Zato i kažem da je jako važno da što pre povedemo razgovore na tu temu, rekao sam šta je za nas ključno pitanje, a to je kako nametnuti onima koji su dobili mandat od građana da rade svoj posao poslanika. Skupštinske klupe su nam prazne. Nema idealnog poslovnika o radu i ja to vrlo dobro znam, ali hajde da pokušamo da se bavimo ključnim pitanjima. Predsednica Skupštine Maja Gojković nametnula je neka od pitanja koja se tiču poslaničkih mandata. Jer vi ste videli u ovom sazivu, da je haos. Ja više ne znam ko pripada kom poslaničkom klubu, ko je samostalan…

To se menja iz dana u dan?

– Apsolutno ste u pravu. Samo bih želeo da kažem još jednu rečenicu o tome kako urediti poslovnik? Da se prisetimo poslovnika iz 2000. godine. Ja nerado govorim o prošlosti, ali prisetiću vas na poslovnik iz 2000. godine, taj crveni poslovnik kako su ga nazivali, poslovnik Slobodana Miloševića kog su hteli što pre samo da sklone jer navodno nije valjao. Ali taj poslovnik je u svakom trenutku zahtevao da u sali bude 126 narodnih poslanika. Taj poslovnik  je predvideo da onog trenutka kada prikažete povredu poslovnika istog momenta se o njoj izjašnjavaju poslanici. To je samo jedan segment.

Taj poslovnik su mnogi kritikovali da nije demokratski?

– Da, nije demokratski jer je nametao obavezu poslanicima da rade, pre svega obavezu poslanicima većine. Suština u tome je da u ovoj raspravi koja se vodi danas ja svo vreme gledam samo kritiku zarad kritike. Nemate apsolutno nikakav predlog, nikakvo rešenje, znate samo jedno: „Protiv ste!“ To je bila suština bavljenja ovog dela opozicije koji danas vodi monolog u skupštinskom holu. Mnogo puta sam i kao presedavajući i kao šef poslaničke grupe ih pitao: „Postoji li neki drugi put i pravac kojim Srbija može i treba da ide?“ Ali ono što je činjenično i što je jasno, a to je da reformski kurs Vlade nema alternativu.

Maja Gojković je pričala da poslanici koji bojkotuju rad parlamenta, uredno podižu svoje plate, dnevnice za put u inostranstvo, kako to komentarišete?

– Predsednica parlamenta je potpuno upravu kada kaže nešto tako, a to su činjenice. Plate uzimaju, dnevnica nema ali se uzimaju putni troškovi i nažalost shodno aktuelnom poslovniku o radu nemate mogućnost da to drugačije uredite. Malopre sam rekao da je i predsednica parlamenta takođe iznela neke predloge… Znate, kada govorimo o komunikaciji u parlamentu, mržnja i nasilje ne doprinose, mržnja i nasilje ne grade i loše utiču na građane i stvaraju jedan vid depolitizacije, a nama je potrebno masovno učešće građana u procesima koji dolaze. Znate koja je po meni ključna reč kojom treba svi da se rukovodimo? Pristojnost.

Nje nedostaje u Skupštini, morate priznati?

– Priznajem. Treba da iz javnog diskursa izbacimo sve ono što je negativno kako bi imali normalnu komunikaciju i pristojan dijalog, da imamo normalan prag kulture koji apsolutno niko od nas ne bi smeo da pređe. Ova vladajuća većina je pokazala delima, a ne rečima da joj je stalo i da uvažava princip pristojnosti, kao i princip odgovornosti. Jer znate šta je za mene lično pristojnost kada govorimo o politici, kada govorimo o Narodnoj skupštini? Pošteno i čestito obavljati posao za koji ste dobili poverenje i mandat od građana, ali sa druge strane snositi i konsekvence za greške koje učinite. Ova Vlada nikada nije ništa želela da prikrije i nikada nije vodila politiku pod maskama. Mislim na vladajuću većinu kada to kažem. Znači ne jedna priča u Vašingtonu i Briselu, a druga pred građanima Srbije kada je najteže i to je veliki pomak na političkoj sceni Srbije i pokazatelj da želimo da napravimo još jedan iskorak da postanemo pristojno društvo. Znate u Srbiji godinama unazad svi su za nešto bili krivi, a niko nikad nije odgovarao.

Kada smo kod te pristojnosti na političkoj sceni, postoji li neko iz opozicije s kim se najbolje slažete?

– Ja bih na to pitanje odgovorio sa dve potpuno jasne i precizne rečenice. Kao predsedavajući nemam dvostruke aršine tokom sednice uvek sam tražio ravnotežu između poštovanja prava pozicije s jedne i opozicije s druge strane, ma koliko to nekome u datom trenutku smetalo. Drugo kao šef poslaničke grupe uvek sam spreman na argumentovanu raspravu i na argumentovano suočeljavanje mišljenja sa predstavnicima opozicije. Vidite, parlament je mesto gde govorimo o alternativama i kako da dođemo do kvalitetnih zakonskih rešenja koji će biti u najboljem interesu građana Srbije.

A s kim se najbolje slažete iz redova opozicije, ima li neki poslanik da ste i lični prijatelj?

– Ne bih nikoga posebno izdvajao. Pokušavam i svo vreme pokušavam da sa svima izgradim korektne odnose.

Kako komentarišete proteste koji se danima dešavaju širom Srbije?

– Srbija je demokratska država, svako ima pravo da protestuje i sve dok su oni mirni i dok ne ugrožavaju pravo drugih i funkcionisanje države. kada su u pitanju aktuelni prostesi, ne vidim da oni nude bilo kakva konkretna rešenja i predloge. Ne vidim da daju odgovre na ključna i najvažnija pitanja u Srbiji. Ako su odgovori na ključna pitanja danas u Srbiji poziv na vešanje i pretnje vešanjem, to je nešto što smo gledali i 5. oktobra, nismo se plašili ni tada ne plašimo se ni sada. Ako su odgovori na ključna pitanja i pretnje i maltretiranje žena, prozivanje studenata na ulicama onda treba da postavimo pitanje govorimo li mi o nekim ozbiljnim političkim protestima ili govorimo o nečemu što se može u pravom smislu te reči okarakterisati kao nasilno i siledžijsko ponašanje. Demokratija se nikada ne može ostvariti na ulici. Ona se ostvaruje samo na jedan jedini način, a to je na izborima i nikako drugačije. Onaj deo opozicije, ostaci DOS-a  koji pokušava da ove proteste predstavi kao svoju podršku, njih na izborima nema. Njih građani neprepoznaju. Ne samo da ih nema u biračkim kutijama u nekim sredinama ih nema ni na glasačkim listićima, što dovoljno govori o njima. Do pre samo nekoliko meseci, gromoglasni su bili u zahtevima za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Sada žele da ih bojkotuju?

– Ali zašto? Zato što smatraju da tako udruženi mogu politički da prežive na političkoj sceni. Da se razumemo, nisu se oni udružili da bi predstavljali ozbiljnu alternativu Vladi Srbije i njenom reformskom kursu, to je apsolutno nemoguće i nerealno. Udružili su se da bi preživeli, danas kada shvataju da je i to mnogo teško, osmišljavaju nove političke floskule. Jedna od njih je i bojkot. Bojkot čega? Izbora? Kako da dođete na vlast ako nećete da učestvujete na izborima?

Traže promenu zakona?

– Zbog čega bojkotuju? Zbog izbornih pravila i izbornih procedura? Pa ko je ta pravila definisao? Upravo većina koja danas sedi u tom i takvom SZS. Druga politička floskula je prazan papir bez ikakve težine i suštine. Najbleđa kopija onoga što smo videli 5. oktobra 2000. godine. Nekakav ugovor ili sporazum sa građanima. To je nešto što su građani što pre hteli da zaborave jer oni koji su tada preuzeli odgovornost nisu pokazali sposobnost i spremnost da realizuju ono što je stajalo u tom sporazumu. Ovo danas je najbleđa kopija. U Srbiji je sada najvažnija stabilnost, u momentu kada se donose odluke koje su od najvažnijeg nacionalnog interesa.

Pričate o rešenju za Kosovo i Metohiju?

– Naravno. Ovakvi protesti apsolutno neće doprineti tome. Znate to što idete pred međunarodnu organizaciju i tužakate svoju državu. Najpre preko lokalnih samouprava, ako se sećate tri lokalne samouprave se pojavljuju pred Savetom Evrope i na najgori mogući način pričaju o svojoj državi. Ja ću vam reći samo jedan detalj… Kada kažu da je to karikatura demokratskog režima u Srbiji i da je to diktatorski režim jer su navodno u neravnopravnom položaju naspram ostalih opština. Oni sebe nazivaju opozicionim opštinama i gradovima.

Da li pričamo o tužbi Zelenovića?

– Da, pričamo o jednom političkom procesu, nije to tužba Zelenovića to je papir i dokument koji su tri lokalne opštine uputile Savetu Evrope i pri tome meni neko sad hoće da kaže da je to broba za interes građana. Ne, ovo je politička borba, a najveći teret pada na građane. Samo jedan cilj ove borbe je taj da ovi lokalni moćnici, ja ih neću nazvati opozicioni jer tako ne delim opštine i gradove sačuvaju svoje političke fotelje. Znate šta je bio povod? To što je neko od poslanika rekao da će se sakupljati potpisi da se pokrene inicijativa za raspisivanje lokalnih izbora u ovim opštinama. To je bio povod. Oni bi trebalo da znaju šta kaže Zakon o lokalnoj samoupravi, koji su to razlozi koji dovode do raspisivanja izbora u lokalnim opštinama. Dakle nije to tema, cilj je bio loše govoriti o Srbiji. Ne shvataju da će to kratkoročno doneti neki politički poen, ali da to šteti državi, a i govore neistine. Ja sam onda iskoristio svoje pravo kao poslanik i pozvao ih da ovaj teret političke borbe ne snose građani već da u ove tri opštine idemo na lokalne izbore. Ako oni smatraju da su u pravu i da je tačno sve što oni govore, pa sve to građani vide, je l tako? Građani bi to onda potvrdili i na pravi način regaovali na nekim izborima.

Kakav ste odgovor dobili?

– Jedne je obuzeo strah, druge nervoza. jedan od tih moćnika mi se obratio saopštenjem i rekao da radim protiv interesa vladajuće koalicije i protiv interesa svoje stranke jer moja stranka tamo ima 0.2 odsto. Znate šta? Odavno sam shvatio i definisao neke svoje prioritete u politici i ako ste u njoj zarad opšteg, a ne ličnog interesa i ako u ovoj političkoj borbi trpe građani, pa neka moja stranka ima i nula odsto glasova. Apsolutno je nebito, ali neka građani potvrde da ste upravu, ako jeste čemu onda strah od izbora? Poslednjih meseci smo videli da su Đilas i Jeremić posetili Brisel, bilo bi interesantno da nam kažu kakav su stav zauzeli po pitanju evropskog puta Srbije, kada je jasno da u tom i takvom savezu ima stranaka koje su izričito protiv nastavka evropskog puta Srbije.

Da li su to Dveri?

– Da ih ne imenujem. Ono što je svima jasno je to da vlast koja ima ovakvu opoziciju ne treba da brine i da gubi vreme na opoziciju. Treba da nastavi kao i do sada da odgovorno, ozbiljno i posvećeno obavlja posao za koji je preuzela odgovornost, a građani će to na izborima znati da vrednuju.

Kako vidite danas stanje na Kosovu i kako mislite da će se ta situacija rešiti?

– Nije lak period koji je pred Srbijom, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, moram da kažem da ne vidim izlaz u ovom trenutku. Možda je za neke političke opcije pitanje Kosova gotova stvar, možda je za neke političke opcije prihvatljivo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, za nas nije i nikada neće biti. Čuli ste i potpuno jasan i precizan odgovor predsednika države na ultimatume koji su postavljeni, a on je: „Ne!“ Za nas ovo nije dnevnopolitičko pitanje na kom se ubiraju poeni već je pitanje koje se tiče budućnosti rekao bih svakog građanina Srbije. Jasno je da predsednik i Vlada pokazuju spremnost da preuzmu odgovornost za svoje odluke, da se bore da sačuvaju stabilnost, da pobeđujemo u miru, da na najbolji mogući način zaštitimo nacionalne i državne interese, kako? Kroz razgovor i spremnost za razgovor, dakle dijalog nema alternativu. Razmišljamo, razgovaramo da bi imali budućnost. Znate, ne možete zabijati glavu u pesak.

Kako doći do razgovora kada druga strana to ne želi?

– Na nama je da vodimo mudru i racionalnu politiku kao što to čini i radi državno rukovodstvo i da pokažemo spremnost za nastavak dijaloga. Mislim da je državno rukovodstvo jasno stavilo svima do znanja pod kojim uslovima je moguće nastaviti dijalog. Da je bilo malo više odgovornosti u periodu koji je iza nas, jer nije ovo pitanje od juče, nego su se svi sklanjali od njegovog rešavanja jer su znali da može politički da im šteti, danas ne bi imali toliko propuštenih šansi. Ne možete zabijati glavu u pesak. Ne možete izaći s parolom Kosovo je Srbija i da smatrate da ste time rešili pitanje Kosova i Metohije. Građani od nas očekuju ozbiljan i odgovoran odnos, ako bi pustili da prođe vreme ovo pitanje bi postalo sve teže i na kraju ne bi imali o čemu da razgovaramo.

Predsednik Srbije i šef srpske diplomatije izašli su sa predlogom o razgraničenju, neko to zove i podela Kosova, da li je za Vas to prihvatljivo?

– Lično smatram da je to preduslov za stabilne i trajne odsnose.

Podela Kosova?

– Da, razgraničenje. Gledajte, a koji smo drugi predlog imali. Da li je predsednik poveo javnu raspravu po pitanju Kosova i Metohije.

Iz koje nismo ništa dobili?

– To je hrabar i odlučan potez. Želeći da dođe do rešenja koje će biti prihvatljivo i kompromisno za obe strane. Da li je neko izašao sa nekim predlogom? Ne. Imali smo kritike zarad kritike. Svodili smo pitanje od nacionalnog interesa na dnevnopolitički nivo da bi došli do nekih poena. I onda kada čujete predlog onda imate kritike opet od strabne opozicije. Dajte onda da čujemo šta je rešenje?

Očigledno ga nema?

– Ja verujem da je pred nama izuzetno težak period, Srbija, ono što je jako važno, vodi mudru i racionalnu politiku želeći da sačuva pre svega mir i stabilnost. Mi smo spremni za razgovor, ali stavovi su potpuno jasni i precizni. Ukoliko druga strana ne želi kompromis i dalje se ponaša ultimativno, mi ćemo nastaviti sa našim spoljnopolitičkim aktivnostima i na kraju doći do toga da samo Albanija prihvata Kosovo. Nemam ništa protiv.

Koja bi bila Vaša životna poruka za kraj ovog intervjua posle svega što ste preživeli?

– Čuvajte porodicu. Posvetite daleko više pažnje svojoj porodici jer ona je stub i oslonac svega. Onda kada je najteže, najvažnije je da imate svoju porodicu iza sebe, a onda naravno i prijatelje i kolege.

 

Izvor: Espreso

foto: Stefan Kojić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.