Koliko budžet Srbije godišnje koštaju sve oslobađajuće presude i neosnovane optužnice… Poslanička grupa

Novica Tončev, narodni poslanik Socijalističke partije Srbije, na Četvrtoj sednici prvog redovnog zasedanja NS u  2019. godini, uputio je poslaničko pitanje Državnom veću tužilaca.

U skladu sa Ustavom Republike Srbije i zakonima koji se tiču rada pravosudnih institucija, sudije i tužioci ne bi smeli da budu članovi političkih stranaka i politički aktivni.

 

            Poštovane kolege,

nedavno sam ovde ukazao na ozbiljan problem u funkcionisanju pravosuđa u Pčinjskom regionu i postavio nekoliko konkretnih poslaničkih pitanja koja se odnose na rad Višeg javnog tužioca u Vranju Danijelu Trajković.

Svi znamo da po Ustavu Srbije i svim zakonima koje regulišu rad pravosudnih institucija, tužioci i sudije u svom radu ne bi smeli da imaju bilo kakve veze sa politikom i političkim strankama.

Međutim, u slučaju tužiteljke Danijele Trajković to pravilo ne važi. Ona je pre 2000. godine karijeru počela kao kadar JUL-a tako što je ažurno vodila zapisnike na sastanku Opštinskog odbora JUL-a u Surdulici, ali je stalni radni odnos u tužilaštvu u Surdulici zasnovala kao član Srpske radikalne stranke, da bi posle 5. oktobra utočište pronašla u stranci Vladana Batića, a potom je bila bliska Demokratskoj stranci, da bi danas promenila političku opciju zbog izbora na višu tužilačku funkciju.

Davne 1996. godine Danijela Trajković je kršila zakon punih pet godina tako što se kao radnik tužilaštva bespravno uselila u stan Fonda solidarnosti u Surdulici. Nije plaćala troškove kirije i fond PIO Vranje je podneo zahtev za prinudno iseljenje koje je tada i sprovedeno. Nakon toga se bespravno uselila u vojni stan odakle je izbačena, a sudski spor koji je vodila pravosnažno je izgubila. Gospođa Trajković 2010. godine rešava stambeno pitanje tako što kupuje stan u Beogradu, koji nije želela da uknjiži na svoje ime, već je kao kupac i vlasnik formalno u ugovoru o kupoprodaji naveden njen svekar. Ovo pouzdano znam jer je stan kupila od mog preduzeća i procedura kupoprodaje prolongirana po njenom zahtevu dok ne smisli na čije ime će formalno da uknjiži stan. Samo mogu da pretpostavim da je želela da prikrije poreklo novca jer stan od plate zamenika javnog tužioca sigurno nije mogla da kupi.

O tome kako je urađena fasada na njenoj porodičnoj kući u Surdulici, koji radnici su radili i da li je nešto platila najbolje je da sama objasni javnosti. U periodu od 2009 – 2013. godine obavljala je dužnost člana Crkvenog odbora, crkvene opštine Surdulica i sa te pozicije aktivno je učestvovala u usvajanju finansijskih planova i završnih računa crkvene opštine Surdulica, što uključuje i praćenje i verifikaciju sredstava dobijenih od donatora, a donatori su bili stanke u predmetima koje ona zastupala kao javni tužilac.

U februaru 2011. godine Danijela Trajković je kao član Nadzornog odbora registrovala i osnovala zajedno sa prijateljicama Udruženje građana koje se zvalo „Sigurna kuća“ u Surdulici. Ona je 14. septembra 2011. godine u predmetu KT 25/11 Višeg tužilaštva u Vranju donela rešenje kojim se jednom osumnjičenom građaninu nalaže da po osnovu oportuniteta uplati 100.000 dinara na račun „Sigurne kuće“. Osumnjičeni je postupio po nalogu tužiteljke, uplatio je novac, doneo uplatnicu tužilaštvu, pa je gospođa Trajković donela rešenje kojim je odbacila krivičnu prijavu MUP Vranje.

Ovo su samo neki pokazatelji iz biografije Danijele Trajković koja je kao osnovni javni tužilac u Vladičinom Hanu neosnovano proganjala ljude po političkoj osnovi.

Zbog svega ovoga, postavio sam određena poslanička pitanja, ali od Državnog veća tužilaca nisam dobio kompletne odgovore. Dobio sam neke statističke podatke koji pokazuju da je Danijela Trajković 2016. godine optužila 55 lica, da je oslobođeno 18. Zatim, 2017. godine 41 lice, oslobođeno 11, da dalje ne navodim. Dakle, ovo je izuzetno loša statistika rezultata rada Danijele Trajković kao tužioca. I to sa punim pravom mogu da vam kažem jer sam ja ovde glasao kao poslanik da ona bude izabrana za višeg javnog tužioca u Vranju. Iako sam tadašnjem ministru Selakoviću rekao da ću glasati sa velikom rezervom, evo, pokazalo se da sam bio u pravu.

Takođe postavio sam pitanje koliko je novca iz budžeta Srbije isplaćeno ljudima koji su oslobođeni od optužnica koje je podizala Danijela Trajković i dobio sam od Državnog veća tužilaca odgovor da se troškovi isplaćuju u skladu sa članom 265. Zakona o krivičnom postupku. Umem da čitam zakon i meni je poznato kako je ta stvar zakonom regulisana, ali je moje poslaničko pitanje, koliko je bilo precizno i jasno, i ponoviću ga još jednom. Koliko budžet Srbije godišnje koštaju sve oslobađajuće presude i neosnovane optužnice pravosnažno donete za vreme mandata Trajkovićeve u Hanu i Vranju za svaki predmet pojedinačno?

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.