Intervju Ivice Dačića za ruski portal “Izvestija“: Da je Putin tada bio predsednik, nas ne bi smeli da bombarduju Vesti

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u intervjuu za ruske Vesti govorio je o pritiscima sa zapada, NATO agresiji i kosovskom pitanju… on je govorio o pritisku sa Zapada zbog odbijanja Beograda da uvede antiratske sankcije, završetka izgradnje srpskog ogranka „Turskog toka“ 2020. godine, razloga za obustavu pregovora sa Kosovom koji su mogli da spreče NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. godine. Najavio je da će Sporazum o stvaranju zone slobodne trgovine između Evropske ekonomske unije i Srbije biće potpisan na jesen.

Ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade Srbije je u intervjuu takođe govorio i o pritisku sa Zapada zbog odbijanja Beograda da uvede antiratske sankcije, završetka izgradnje srpskog ogranka turskog toka 2020. godine, razloga za obustavu pregovora sa Kosovom koji su mogli da spreče NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. godine.

 Danas su Moskva i Beograd saveznici. Srbija se smatra najbližim kandidatom za ulazak u Evropsku uniju, a Zapad uvodi nove sankcije protiv Ruske Federacije. Koja je verovatnoća da će se Beograd ipak pridružiti antiruskim sankcijama ako je to uslov za pridruživanje EU?

– Ove godine slavimo 140 godina od otvaranja prve ambasade Srbije u carskoj Rusiji, a prošle godine obeležili smo 180 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Kao što vidite, naše zemlje su vezane dugom istorijom, a prijateljstvo Rusije i Srbije već je tradicija. Sada su naši odnosi na nivou strateškog partnerstva. Zato Srbija nikada nije uvela i neće nametati sankcije ili bilo kakve restriktivne mere protiv Ruske Federacije, uprkos činjenici da je pod velikim pritiskom. Srbija pokušava da postane članica Evropske unije, ali to ne znači da treba zaboraviti na tradicionalne odnose sa prijateljima kao što je Rusija. Moramo braniti naše nacionalne i državne interese, a Moskva nam u tome svakako pomaže. Pored toga, to nam pomaže da održimo teritorijalni integritet u kosovskom pitanju. Blago rečeno, bilo bi veoma pogrešno nametati sankcije nakon zapadnih zemalja.

Nedavno je kosovski lider Hašim Tači rekao da bi sporazum o normalizaciji odnosa sa Beogradom mogao biti potpisan već 2019. godine. Istovremeno, nema vidljivog pomaka. Kakve je ustupke Srbija spremna da učini u ovom pitanju?

– Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost, bez saglasnosti Beograda. Kosovo nije imalo pravo na to, jer nije bilo predmet federacije bivše Jugoslavije i nakon raspada Jugoslavije nisu postojali. Iz iskustva SSSR-a, znate da se Sovjetski Savez raspao u federalne republike koje su bile deo njega. Kosovo je bilo deo Srbije, i to je ostalo. Neke zapadne zemlje podržale su poziciju Kosova, ohrabrile separatizam albanske manjine u pokušaju da proglase nezavisnost. Istovremeno, Kosovo je mesto gde je nastala srpska država, prva srpska prestonica, srpska patrijaršija, pravoslavni srpski manastiri koji su zaštićeni od strane UNESKO-a. Vekovima su Srbi proterivani sa tih prostora, uključujući i vreme otomanske ere. Trenutni etnički sastav pokrajine Kosovo i Metohija rezultat je dugogodišnjeg etničkog čišćenja. Prošlo je 11 godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti, Kosovo nije uspelo da se postavi kao nezavisna država. Oni nisu postali članovi UN-a, OEBS-a, Saveta Evrope. Pet zemalja EU ih ne priznaje.

Da li se razmatra scenario razmene teritorija između Beograda i Prištine, o čemu je mnogo pisano u medijima?

– Od samog početka smo rekli da je nemoguće rešiti problem Kosova bez sporazuma između Beograda i Prištine. Međutim, Priština veruje da sporazum između nas podrazumeva samo naše priznanje Kosova. Apsolutno se ne slažemo s tim i nikada to nećemo učiniti. Ako žele kompromis, spremni smo za razgovor. Jedan od scenarija znači ono što ste spomenuli (razmena teritorija). To se još nije dogodilo, jer je Kosovo nametnulo carine na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, nakon čega je Srbija zaustavila dijalog. Kažu da će se dijalog nastaviti samo ako Srbija prizna njihovu nezavisnost. To se neće desiti. Sada čekamo da ukinu carine, onda možemo nastaviti pregovore. Mi stalno informišemo Rusiju o tome šta se dešava, postoje konsultacije između naših predsednika. Vladimir Putin i Aleksandar Vučić sastali su se 26. aprila u Pekingu na forumu i razgovarali o ovom pitanju. 29. aprila, predsednik Vučić je bio u Berlinu na poziv Angele Merkel i Emanuela Makrona. Pošto je dijalog sada zaustavljen, zaključenje sporazuma pre kraja godine moguće je samo ako Priština pokaže da želi kompromis.

Makedonija je nedavno promenila ime i uskoro bi trebalo da se pridruži NATO-u. Sada savez planira da preuzme Bosnu i Hercegovinu. Zar ne mislite da oko Srba nastaje prsten koji ih prisiljava da krenu ka severnoatlantskim integracijama?

– Mislim da Bosna i Hercegovina nikada neće postati članica NATO-a, jer je to nemoguće bez saglasnosti Republike Srpske – Srba koji tamo žive. NATO treba da uzme u obzir stavove Srbije i srpskog naroda, a mi se zalažemo za vojnu neutralnost i ne ulazimo u bilo kakve saveze. Činjenica da su zemlje članice NATO-a oko nas neće promeniti ni položaj Bosne i Hercegovine ni položaj Srba. Želimo korektne odnose sa Severnoatlantskim savezom, posebno pošto je misija NATO-a na Kosovu, koja bi, u skladu sa Briselskim sporazumom, trebalo da obezbedi mir. Ali nećemo postati član saveza, s obzirom na negativno prethodno iskustvo koje imamo.

Pre 20 godina počela je invazija na Jugoslaviju zemalja NATO-a. Koliko su sada sveža sećanja na to?

– Ove godine se sećamo 20. godišnjice početka NATO agresije. To nazivamo upravo agresijom, jer Savet bezbednosti UN nije donelo odluku. Ti je bio presedan. Prvi put u modernoj istoriji, vojna organizacija je napala suverenu zemlju bez odluke Saveta bezbednosti. NATO bombe su ubile mnogo civila. Bombardovali su bolnice, stambene zgrade, mostove, vozove, poginulo je mnogo dece. Ovi zločini se ne mogu zaboraviti. Naš narod ovo smatra zločinom protiv Jugoslavije – Srbije i Crne Gore, uprkos činjenici da je u Srbiji bilo više akcija. I šteta je što niko nije odgovarao za to. Rekli su da ti događaji nisu odgovornost međunarodnih sudova. Posledice se još uvek osećaju, ali moramo živeti s tim i sarađivati sa zemljama koje su nas bombardovale.

Kako to utiče na odnose Beograda sa zapadnim partnerima?

– Mi sarađujemo sa NATO, ali nikada nećemo zaboraviti šta se dogodilo. Posebno ne smemo zaboraviti da je ishod njihovih postupaka bio proglašenje nezavisnosti Kosova. To sugeriše da je postojala sprega između američke i britanske administracije. Iako su druge evropske zemlje na to reagovale pogrešno, na primer, Nemačka i Francuska. Srbi su bili veoma srećni kada je Donald Tramp pobedio na izborima. Srbi mrze porodicu Klinton zbog bombardovanja. Kada je počelo bombardovanje, Klinton, Madlen Olbrajt (bivši američki državni sekretar) i Toni Bler (bivši premijer Velike Britanije) lažno su opravdali početak agresije zločinima srpskih snaga i srpske policije, koji nisu dokazani.

Kosovo nije postiglo puno svetsko priznanje. Ipak, ono je već postalo član različitih međunarodnih sportskih organizacija. Da li Beograd pokušava da utiče na ovu situaciju?

– Više puta smo razgovarali o ovoj temi sa međunarodnim sportskim organizacijama, koje, kada prihvataju Kosovo, ne poštuju sva pravila koja su zapisana u njihovim poveljama. Statut UEFA navodi da samo države mogu postati članice ove organizacije, a Kosovo je postalo član UEFA, uprkos činjenici da to nije država. Želimo ista pravila za Kosovo kao i za druge države. Veoma smo zahvalni Rusiji i drugim zemljama koje nam pomažu u međunarodnim organizacijama da Kosovo ne postane njihov član, kako bi se poštovala povelja međunarodnih organizacija. Mi to ne odobravamo. Oni nemaju svoje “državne” simbole – himnu, zastavu, itd. U Evropskoj uniji, naziv „Kosovo“ je obeležen zvezdicom, a u sportskim federacijama on se jednostavno pojavljuje kao Kosovo, kao i Ruska Federacija, Srbija i bilo koja druga država. Ovo izaziva turbulencije i probleme sa zemljama koje nisu priznale Kosovo. To je i za nas veliki problem, jer ne znamo kako da se ponašamo kada se na sportskim događajima moramo sastati sa Kosovom, jer ih na taj način zapravo prepoznajemo kao zemlju, ali to ne bi trebalo da se dešava.

Sud u Hagu nedavno je osudio Radovana Karadžića na doživotnu zatvorsku kaznu. Mogu li se presude međunarodnih sudova koje se odnose na te događaje smatrati pravičnom? Ako pogledate njihove odluke, stiče se utisak da su za jugoslovenske događaje krivi samo Srbi.

– Obično nam govore da nema potrebe da komentarišemo odluke ovih sudova. Ja čak ne govorim ni o sadašnjem sudu u Hagu, već o Haškom tribunalu, koji je stvoren da bi sudio Srbima za zločine u bivšoj Jugoslaviji. Praktično niko osim Srba nije osuđen. Vrlo malo Hrvata i Muslimana je odgovaralo, Albancima nisu ni sudili. Čini mi se da predmeti u ovom sudu ne odražavaju sadašnju raspodelu odgovornosti za te događaje. Mi ne poričemo da se dogodilo toliko zločina, ali ne bi samo Srbi trebali biti odgovorni za njih.

Srbija pregovara o stvaranju zone slobodne trgovine. Kada će biti potpisan sporazum o slobodnoj trgovini?

– Pregovori o sporazumu o slobodnoj trgovini su skoro gotovi. Sporazum bi trebalo da bude potpisan na jesenjem sastanku premijera zemalja članica EAEU. Već smo imali neke sporazume o slobodnoj trgovini sa nekim članovima EEU, tako da je sve što smo morali da uradimo bilo da se složimo na nivou cele unije.

Da li postoje planovi za blisku saradnju sa organizacijom – na primer, da postanete posmatrač, kao što je Moldavija?

– Imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom oko 20 godina i većina robe je izuzeta od plaćanja carine. Želimo FTA sa EEU, ali naše učešće u nekom drugom obliku nije uzeto u obzir. To nije u našem interesu, jer smo geografski malo dalje od ovog regiona. Zainteresovani smo da razvijamo temu FTA u budućnosti. Zamislite, iako mi ne težimo članstvu, sama činjenica da želimo slobodnu trgovinu sa EAEU već je negativno zapažena u Briselu. Ali u ovom slučaju nas ne zanimaju njihove kritike. Inače, imamo veoma dobre trgovinske i ekonomske odnose sa Rusijom, prošle godine je promet iznosio oko 3 milijarde dolara, ali smatramo da to nije dovoljno i da ga treba povećati.

Kako Brisel i Vašington reaguju na planove Beograda da se priključi „Turskom toku“? A kakvi su izgledi za saradnju u Srbiji i Rusiji u energetskom sektoru? 

– Mi već sarađujemo u energetskom sektoru – imamo dogovor. GazpromnjeFt je, zajedno sa našom državom, vlasnik najveće srpske kompanije za preradu nafte. Ulažu se veoma velike investicije u modernizaciju ovog preduzeća. Naš veliki problem je nedostatak nafte i gasa. 80% gasa moramo da uvozimo. Nismo u mogućnosti da ga uvezemo iz drugih zemalja i jedina ruta je iz Rusije preko Ukrajine i Mađarske. Imajući u vidu trenutne probleme u Ukrajini, ako se ovaj pravac zatvori, Srbija će ostati bez gasa. Stoga je Južni tok za nas bio veoma važan, a zaustavili su ga EU i SAD, uprkos činjenici da u to vreme nisu blokirali Severni tok. „Turski tok“ se sada sprovodi, izgradnja dela gasovoda koji će prolaziti kroz Srbiju treba da se završi sledeće godine, ali pre nego što se ovaj posao završi u Bugarskoj. Naravno, mi osećamo pritisak zbog toga iz zapadnih zemalja, ali niko drugi nam ne nudi gas. Samo prazne reči. Dakle, učešće u “Turskom toku” je naš nacionalni interes. Ovde govorimo o vitalnom pitanju.

SAD ne nude kupovinu tečnog gasa?

– Sjedinjene Države su ponudile nešto, ali prvo, nema infrastrukture za to. Ponudili su nešto preko Hrvatske i ostrva Krka, ali sve je na nivou planova – nema same infrastrukture. Drugo, cena. To je mnogo skuplje od gasa kroz „Turski tok“. Sve ideje Sjedinjenih Država postoje samo na papiru, u stvari to je neostvarivo. Građanima ne možemo reći: uživaćete na papiru.

Od kraja decembra 2018. godine opozicioni protesti u Srbiji nisu prestali. Da li je to unutrašnja priča ili iza nje postoje spoljne sile?

– Mislim da postoji spoljni uticaj onih koji žele da političku situaciju u Srbiji predstave kao nestabilnu. Oni stvaraju sliku da je sadašnja vlada u Srbiji nestabilna i na taj način pokušava da utiče na vođstvo, tako da ona nije toliko odlučujuća u principu za nas. Veoma je interesantno da se u zemljama našeg regiona, koji slede savete Zapada, nikada ne dešavaju protesti, a gde liderstvo štiti nacionalne interese, postoje nemiri.
Verujem da je ovaj plan nemoguće sprovesti. Oni će propasti, jer stranka Aleksandra Vučića i moje, kao i druge partije koje su deo naše koalicije, imaju apsolutnu većinu i podršku stanovništva. Oni zaista ne mogu destabilizovati situaciju. Oni imaju priliku samo da izazovu incidente i stvore izgled nestabilnosti.

Da li Beograd razume šta da radi sa ovim protestima?

– Ne verujemo da ne bi trebalo biti protesta ili demonstracija. Svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje, ali niko nema pravo da napadne zgradu Nacionalne televizije, da misli da je moguće preuzeti vlast sa ulice, da će Vučić podneti ostavku na ovaj način. Potrebno je jasno razumeti razliku između demonstracija i kršenja javnog reda. Sve se može rešiti samo redovnim izborima.

Izvor: Izvestija

foto: Novosti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.