Најновије

Залажемо се за друштво које ће заштитити невине и нејаке Посланичка група

Мирјана Драгаш, народна посланица Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Кривичног законика.

Казна доживотног затвора треба у потпуности да замени постојећу најтежу казну, и то за тешко убиство, силовање, обљубу над немоћним лицем и обљубу над дететом. Одакле право насилнику за извршено најбруталније насиље, оног ко слабијег мучи, иживљава се над њим и најзад га убије, да не буде адекватно кажњен, да очекује разумевање или самилост? Сврха кажњавања треба да буде остваривање праведности и сразмерности између учињеног дела и тежине казне.

 

Поштована председнице Народне скупштине, поштована госпођо министре, народни посланици,

изузетно важним сматрам Предлог закона о изменама и допунама Кривичног законика. Рекла бих неколико речи о том предлогу. О свим предлозима закона из овог сета говорио је представник посланичке групе СПС Неђо Јовановић, он је потврдио позитиван однос наше посланичке групе према предложеним законима у овом сету.

Међутим, када је реч о изменама и допунама Кривичног законика, осећам потребу да се на одређен начин прикључим дискусији и да кажем неки свој лични однос према овом великом, иначе друштвеном проблему и значају самог овог закона.

У нашем правосудном систему већ одавно нема смртне казне за најтежа кривична дела. Код оваквог решења ишло се једном логиком усклађивања нашег закона са распрострањеном европском регулативом, као и за хуманизовањем репресивних мера.

На одређен начин можемо разумети једну такву тенденцију, демократизацију и релаксацију самог правосудног система. Само мали број држава у Европи  задржао је смртну казну. Она је замењена дуготрајном временском казном, обично на 30 до 40 година, што је и код нас примењено.

Међутим, у животу се срећемо са разним кривичним делима која су екстремна по својој суровости, која доводе до смртног исхода на најбруталнији начин. Најпроблематичније је то када се насиље изврши над слабим и незаштићеним лицима која се сама од насилника никако нису могла одбранити. У питању су деца, малолетна лица, труднице, немоћна лица.

Истичем још једном, мада је то већ речено, да је Фондација „Тијана Јурић“ још 9. новембра 2017. године Народној скупштини поднела иницијативу за измене и допуне Кривичног закона, коју је до тада својим потписима подржало близу 160.000 људи. Ова бројност указује да су грађани у великој мери били незадовољни Кривичним законом, висином казне која се изриче за најтежа кривична дела извршена над немоћним лицима, а исходовала су смртни исход.

Мора се имати у виду да је још 2015. године при Министарству правде формирана стална професионална група која се бавила разматрањем увођења доживотне казне која би заменила сада најтежу важећу казну затвора од 30 до 40 година трајања.

Поводом овог предлога познато је да се у великој мери узбуркала стручна јавност, демократска јавност, појавила су се различита мишљења која су била против ове најтеже репресивне мере. Стручњаци су, као и многи други, видели нехуманост над извршитељима насиља и убицама деце, немоћних и слабијих од њих, али грађани су били згрожени извршењем најтежих кривичних дела, суровим убиствима нејаких, а нарочито ако су извршени у поврату.

Поставило се питање – како заштитити децу, како заштити труднице и слабе, односно насилнике одвратити од насиља? Најбољи одговор на ова питања су у ствари предложене промене. Казна доживотног затвора треба у потпуности да замени постојећу најтежу казну, и то за тешко убиство, силовање, обљубу над немоћним лицем и обљубу над дететом.

Ја се са тим слажем, јер одакле право насилнику за извршено најбруталније насиље, оног ко слабијег мучи, иживљава се над њим и најзад га убије, да не буде адекватно кажњен, да очекује разумевање или самилост. Сврха кажњавања треба да буде остваривање праведности и сразмерности између учињеног дела и тежине казне, али она мора да има и сврху одвраћања од извршења најтежих кривичних дела, при томе се и даље задржао обазрив, хумани однос. Међутим, став државе мора да буде јасан, прецизан и прилично упозоравајући. Став државе мора  да буде у складу са процесима који се догађају у друштву, као и на концу, са мишљењем јавности и грађана који су заплашени најтежим кривичним делима.

Имајући у виду тежину ове казне, као и њену изузетност, предвиђена су и нека њена ограничења, а то је да су у питању само најтежа кривична дела,. Такође, закон је предвидео да се доживотна казна  не мора изрицати лицима млађим од 21 године.

Наиме, овде се предвиђа да се починиоцу најтежег кривичног дела млађем од 21 године не мора изрећи ова кривична мера. Тежина кривичног дела је најгора, најсуровија, убијено лице није имало могућност за наду, није имало шансу ни на какав живот. У предлогу закона имало се у виду да однос према млађим лицима мора да буде блажи у уверењу да је реч о младој особи која може проћи ресоцијализацију и са надом да се може наћи на добром путу, живећи у слободи.

То могу да разумем. Могу да разумем и да млад човек може да се измени, да може да има будућност и зато му се пружа шанса. Али, питам се зашто шансу није имала жртва и да ли је то онда у складу са тежином извршеног недела?

Затим, када је реч о делима у односу на које се не може изрећи казна доживотног затвора, предлог закона је предвидео да она може да буде одређена за случајеве тешког злочина. Такође, предлог закона предвидео је и када постоји могућност за ублажавање казне или ослобађање, што указује на флексибилнији однос, један приступ да тамо где постоји могућност ублажавања, ова најтежа мера не буде примењена. То је, како је закон предвидео, прекорачење граница нужне одбране у покушају, битна смањена урачунљивост, добровољни одустанак итд. Наравно, предвиђен је различит условни отпуст код примене доживотне казне, који је нешто повећан у односу на раније предвиђену меру, не нешто драстично, али ипак јесте повећан и он је на неки начин и упозоравајући.

Уз нову меру доживотног затвора уведен је један нови институт, а то је могућност опозива, односно условног отпуста, и то се може сматрати на неки начин ублажавањем ове најтеже мере. Зашто ово наглашавам? По мом мишљењу, за сурове убице постоји и даље, условно речено, помиловање, могућност самилост или могућност разумевања, те условни отпуст после неких година проведених у затвору даје нову шансу. За убијене помиловања није било, није било ни милости. Какав мора бити човек који на најгори начин напада недужне и од себе слабије?

Зато бих рекла, подржавам предлог измена и допуна закона, залажем се у сваком случају за друштво које ће заштити невине и нејаке, а посебно децу. Деца  морају имати највиши облик правне заштите у сваком погледу. Када друштво показује појачане облике насиља или агресивности, преступници се морају оштро казнити, јер је то добра форма одвраћања од насиља, односно превенција, али истовремено и репресија која указује на нови правни оквир у држави. Ми свакако тежимо да наш систем што боље уредимо, да сузбијемо криминал и насиље и да живот овде учинимо што безбеднијим.

Овај предлог закона и предложени сет закона у овом пакету иду ка остварењу јачег правосудног система што обезбеђује већу сигурност грађана у држави и обезбеђује усклађеност наших закона са законима ЕУ, поштујући све појаве које се догађају у друштву и радећи у смислу заштите грађана и обезбеђења бољег живота. Зато подржавам ове мере које су предложене, као и све предложене правне законе из овог сета.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.