Zalažemo se za društvo koje će zaštititi nevine i nejake Poslanička grupa

Mirjana Dragaš, narodna poslanica Socijalističke partije Srbije o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Kazna doživotnog zatvora treba u potpunosti da zameni postojeću najtežu kaznu, i to za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad nemoćnim licem i obljubu nad detetom. Odakle pravo nasilniku za izvršeno najbrutalnije nasilje, onog ko slabijeg muči, iživljava se nad njim i najzad ga ubije, da ne bude adekvatno kažnjen, da očekuje razumevanje ili samilost? Svrha kažnjavanja treba da bude ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine kazne.

 

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana gospođo ministre, narodni poslanici,

izuzetno važnim smatram Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Rekla bih nekoliko reči o tom predlogu. O svim predlozima zakona iz ovog seta govorio je predstavnik poslaničke grupe SPS Neđo Jovanović, on je potvrdio pozitivan odnos naše poslaničke grupe prema predloženim zakonima u ovom setu.

Međutim, kada je reč o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, osećam potrebu da se na određen način priključim diskusiji i da kažem neki svoj lični odnos prema ovom velikom, inače društvenom problemu i značaju samog ovog zakona.

U našem pravosudnom sistemu već odavno nema smrtne kazne za najteža krivična dela. Kod ovakvog rešenja išlo se jednom logikom usklađivanja našeg zakona sa rasprostranjenom evropskom regulativom, kao i za humanizovanjem represivnih mera.

Na određen način možemo razumeti jednu takvu tendenciju, demokratizaciju i relaksaciju samog pravosudnog sistema. Samo mali broj država u Evropi  zadržao je smrtnu kaznu. Ona je zamenjena dugotrajnom vremenskom kaznom, obično na 30 do 40 godina, što je i kod nas primenjeno.

Međutim, u životu se srećemo sa raznim krivičnim delima koja su ekstremna po svojoj surovosti, koja dovode do smrtnog ishoda na najbrutalniji način. Najproblematičnije je to kada se nasilje izvrši nad slabim i nezaštićenim licima koja se sama od nasilnika nikako nisu mogla odbraniti. U pitanju su deca, maloletna lica, trudnice, nemoćna lica.

Ističem još jednom, mada je to već rečeno, da je Fondacija „Tijana Jurić“ još 9. novembra 2017. godine Narodnoj skupštini podnela inicijativu za izmene i dopune Krivičnog zakona, koju je do tada svojim potpisima podržalo blizu 160.000 ljudi. Ova brojnost ukazuje da su građani u velikoj meri bili nezadovoljni Krivičnim zakonom, visinom kazne koja se izriče za najteža krivična dela izvršena nad nemoćnim licima, a ishodovala su smrtni ishod.

Mora se imati u vidu da je još 2015. godine pri Ministarstvu pravde formirana stalna profesionalna grupa koja se bavila razmatranjem uvođenja doživotne kazne koja bi zamenila sada najtežu važeću kaznu zatvora od 30 do 40 godina trajanja.

Povodom ovog predloga poznato je da se u velikoj meri uzburkala stručna javnost, demokratska javnost, pojavila su se različita mišljenja koja su bila protiv ove najteže represivne mere. Stručnjaci su, kao i mnogi drugi, videli nehumanost nad izvršiteljima nasilja i ubicama dece, nemoćnih i slabijih od njih, ali građani su bili zgroženi izvršenjem najtežih krivičnih dela, surovim ubistvima nejakih, a naročito ako su izvršeni u povratu.

Postavilo se pitanje – kako zaštititi decu, kako zaštiti trudnice i slabe, odnosno nasilnike odvratiti od nasilja? Najbolji odgovor na ova pitanja su u stvari predložene promene. Kazna doživotnog zatvora treba u potpunosti da zameni postojeću najtežu kaznu, i to za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad nemoćnim licem i obljubu nad detetom.

Ja se sa tim slažem, jer odakle pravo nasilniku za izvršeno najbrutalnije nasilje, onog ko slabijeg muči, iživljava se nad njim i najzad ga ubije, da ne bude adekvatno kažnjen, da očekuje razumevanje ili samilost. Svrha kažnjavanja treba da bude ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine kazne, ali ona mora da ima i svrhu odvraćanja od izvršenja najtežih krivičnih dela, pri tome se i dalje zadržao obazriv, humani odnos. Međutim, stav države mora da bude jasan, precizan i prilično upozoravajući. Stav države mora  da bude u skladu sa procesima koji se događaju u društvu, kao i na koncu, sa mišljenjem javnosti i građana koji su zaplašeni najtežim krivičnim delima.

Imajući u vidu težinu ove kazne, kao i njenu izuzetnost, predviđena su i neka njena ograničenja, a to je da su u pitanju samo najteža krivična dela,. Takođe, zakon je predvideo da se doživotna kazna  ne mora izricati licima mlađim od 21 godine.

Naime, ovde se predviđa da se počiniocu najtežeg krivičnog dela mlađem od 21 godine ne mora izreći ova krivična mera. Težina krivičnog dela je najgora, najsurovija, ubijeno lice nije imalo mogućnost za nadu, nije imalo šansu ni na kakav život. U predlogu zakona imalo se u vidu da odnos prema mlađim licima mora da bude blaži u uverenju da je reč o mladoj osobi koja može proći resocijalizaciju i sa nadom da se može naći na dobrom putu, živeći u slobodi.

To mogu da razumem. Mogu da razumem i da mlad čovek može da se izmeni, da može da ima budućnost i zato mu se pruža šansa. Ali, pitam se zašto šansu nije imala žrtva i da li je to onda u skladu sa težinom izvršenog nedela?

Zatim, kada je reč o delima u odnosu na koje se ne može izreći kazna doživotnog zatvora, predlog zakona je predvideo da ona može da bude određena za slučajeve teškog zločina. Takođe, predlog zakona predvideo je i kada postoji mogućnost za ublažavanje kazne ili oslobađanje, što ukazuje na fleksibilniji odnos, jedan pristup da tamo gde postoji mogućnost ublažavanja, ova najteža mera ne bude primenjena. To je, kako je zakon predvideo, prekoračenje granica nužne odbrane u pokušaju, bitna smanjena uračunljivost, dobrovoljni odustanak itd. Naravno, predviđen je različit uslovni otpust kod primene doživotne kazne, koji je nešto povećan u odnosu na ranije predviđenu meru, ne nešto drastično, ali ipak jeste povećan i on je na neki način i upozoravajući.

Uz novu meru doživotnog zatvora uveden je jedan novi institut, a to je mogućnost opoziva, odnosno uslovnog otpusta, i to se može smatrati na neki način ublažavanjem ove najteže mere. Zašto ovo naglašavam? Po mom mišljenju, za surove ubice postoji i dalje, uslovno rečeno, pomilovanje, mogućnost samilost ili mogućnost razumevanja, te uslovni otpust posle nekih godina provedenih u zatvoru daje novu šansu. Za ubijene pomilovanja nije bilo, nije bilo ni milosti. Kakav mora biti čovek koji na najgori način napada nedužne i od sebe slabije?

Zato bih rekla, podržavam predlog izmena i dopuna zakona, zalažem se u svakom slučaju za društvo koje će zaštiti nevine i nejake, a posebno decu. Deca  moraju imati najviši oblik pravne zaštite u svakom pogledu. Kada društvo pokazuje pojačane oblike nasilja ili agresivnosti, prestupnici se moraju oštro kazniti, jer je to dobra forma odvraćanja od nasilja, odnosno prevencija, ali istovremeno i represija koja ukazuje na novi pravni okvir u državi. Mi svakako težimo da naš sistem što bolje uredimo, da suzbijemo kriminal i nasilje i da život ovde učinimo što bezbednijim.

Ovaj predlog zakona i predloženi set zakona u ovom paketu idu ka ostvarenju jačeg pravosudnog sistema što obezbeđuje veću sigurnost građana u državi i obezbeđuje usklađenost naših zakona sa zakonima EU, poštujući sve pojave koje se događaju u društvu i radeći u smislu zaštite građana i obezbeđenja boljeg života. Zato podržavam ove mere koje su predložene, kao i sve predložene pravne zakone iz ovog seta.

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.