Милетић Михајловић, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је о предлозима закона о потврђивању међународних уговора који се односе на зајмове и кредите, са посебним освртом на Предлог закона о потврђивању Финансијског уговора Партнерство за локални развој између Републике Србије и Европске инвестиционе банке.

„Данас су присутне велике разлике у погледу развијености различитих делова Србије. Посебно је важно да држава обрати пажњу на мање развијена подручја и средства кредита и зајмова уложи у развој истих.“

„Поштовани председавајући, господине министре, даме и господо народни посланици, данас, ево од почетка заседања, разговарамо и разматрамо тачке дневног реда које имамо, а реч је о споразумима, заправо о предлозима закона о потврђивању споразума о кредитима и о зајмовима који се односе на инфраструктурне пројекте, било да је реч о железници или ауто-путевима, о финансијским уговорима који подржавају локални развој и пројекте у јединицама локалне самоуправе, у области трговине и саобраћаја, у области пореске администрације, за унапређивање услуга електронске управе и дефинитивно имамо и споразум који се односи на унапређење инфраструктуре у области здравствене заштите.

Наравно, није увек овако пријемчиво и популарно то да се зајмимо, да узимамо кредите, повећавамо дуг, и тако даље. Често се у народу каже да дуг није добар друг. Без обзира на ту народну изреку, мислим да је неопходно да учинимо такве кораке узимања кредита од међународних институција, јер заправо тиме стварамо неопходне претпоставке за бржи друштвено-економски развој наше земље, а без тих зајмова, без тих кредита, не би могли да достигнемо одговарајући ниво који чини претпоставку за даљи напредак, и у области економије и у другим друштвеним сферама.

Наравно да морамо водити рачуна да не дође до презадуживања, али, са друге стране, тим средствима предузимамо крупније кораке у друштвено-економском развоју наше земље.

Ја ћу посебно коментарисати овај Предлог закона о потврђивању Финансијског уговора Партнерство за локални развој између Републике Србије и Европске инвестиционе банке.

Похвалио бих закључење таквог уговора о кредиту од Европске инвестиционе банке, у циљу реализације пројекта Партнерство за програм локалног развоја.

Заправо, овим кредитом утичемо на повећање инфраструктурног капацитета, стандарда и квалитета живота грађана, затим у циљу подршке локалном економском развоју добро су дошла таква средства која ће Европске инвестиционе банка исплатити у висини од 22 милиона евра. Седамдесет пет процената тих средстава исплаћује банка, а осам милиона евра која ће бити допуна да би се заокружило на 30 милиона, је из буџета Републике Србије, буџета локалних самоуправа и од донаторства.

Сматрам да би оваквих кредита и зајмова у циљу развоја, нарочито оних делова Србије који нису развијени, требало да буде и више и не само више него да ти зајмови буду и у већим износима.

Ми данас, а то је наша бољка, имамо велике разлике у развијености појединих делова Србије.  На једној страни имамо, наравно, развијен Београд, што је добро. Постоје и неки други делови Србије који су прилично развијени, а постоје и делови Србије који су јако неразвијени, који су захваћени процесом депопулације и о томе морамо водити рачуна. Зато су ови кредити заиста добродошли.

Области које се финансирају овим кредитом су поправка и побољшање јавних објеката, затим реконструкција и изградња локалних тржница, унапређење капацитета за управљање у општинској управи, обнова јавних простора и локалних садржаја као што су спортски терени и паркови, пешачке стазе, изградња или замена расвета итд.

Све је то потребно у оним срединама које су неразвијене, у неразвијеним општинама, где су често ти објекти који су у свакодневној употреби, а преко потребни грађанима, у приличној мери девастирани.

У реализацији овог пројекта „Партнерство за програм локалног развоја“ учествује Министарство за државну управу и локалну самоуправу, што је сасвим логично, узимајући у обзир надлежности овог министарства у односу на јединице локалне самоуправе. Важан партнер у реализацији је и Мисија УН која спроводи програм УН за развој у Републици Србији, скраћено УНДП, која заправо има ту имплементациону улогу, даје административно-техничку подршку и, наравно, оперативно сагледава сам ток реализације ових пројеката, а опет у сарадњи са Министарством државне управе и локалне самоуправе.

Ми данас у Србији имамо различите категорије јединица локалне самоуправе, мислим на општине и на градове који су различито развијени, о чему сам малопре и говорио, али постоје четири категорије. Трећа и четврта категорија јединица локалних самоуправа су оне које су мање развијене. Сврха овог зајма јесте управо да се средства од 30 милиона искористе управо у овим општинама, у овим локалним самоуправама, што је и одлука Владе.

Узимајући у обзир да од тих 90, сигурно ће 40 општина моћи да реализује пројекте за које буду конкурисали и зато и кажем да је потребно да у будућности имамо још таквих кредита, још таквих зајмова и у неким већим износима. Ми морамо као држава учинити напор да колико је могуће уједначимо развијеност,побољшамо квалитет живота икапацитет производње, што би подстакло људе из тих средина које су на великом удару депопулације данас да ту и остану.

Дакле, очекујем из ових разлога да ће и општина Петровац на Млави добити ова средства за један преко потребан пројекат, а то је рестаурација фасаде општинске зграде која је споменик културе и која је подигнута на самом почетку прошлог века. Градња је трајала од 1900. до 1908. године. Зграда је, рекао сам, споменик културе. У данашњем друштвеном систему, то је било среско начелство, значи среска зграда, а данас је то зграда општине која је прилично запуштена. Унутрашњост зграде је прилично урађена напорима локалне самоуправе у овом и прошлом мандату општинске власти. Узимајући у обзир да област финансирања јесте и рестаурација таквих објекатаи то да Петровац спада у неразвијене општине, надамо се и очекујемо да ће то бити реализовано и да ће добити та средства.

Када говоримо о другим споразумима о који су на дневном реду, а односе се на кредите и зајмове који се односе на финансирање путне инфраструктуре, железнице итд, рекао бих оно што се може запазити када се погледа и анализира мапа државе Србије са путном мрежом и са аутопутевима који су изграђени, деловима аутопутева који су изграђени, и који су у плану за изградњу у наредном периоду. Коридор 10, који заправо иде централном линијом Републике Србије, од севера ка југу, и на такав начин, условно речено, дели Србију на источни и западни део територије. У западном делу ради се на изградњи појединих делова аутопута, ту је и Коридор 11, постоје и други планови о препречавању и спајању аутопута Коридора 10 и 11, затим деонице које ће ићи за БиХ. У источном делу територије Републике Србије за сада није у у плану изградња ниједног пута, изузимајући део који је већ изграђен, а иде према Бугарској на самом југу и издваја се од Коридора 10 на истоку према Бугарској.

Узимајући у обзир питање неједнаке неразвијености територија и делова Републике Србије и сама та претња да они делови који су неразвијени све више осиромашују, све више буду напуштени од стране становништва, требало би размишљати у правцу тога да се та мрежа значајних путних саобраћајница побољша и увећа и у овом делу Србије.

Наравно, када говорим о овоме, ја не чиним никакву критику у том правцу у односу на све активности и на све пројекте који се данас на овом пољу предузимају, а просто је и немогуће истовремено све завршити. Али, када говоримо о овим значајним саобраћајницама, па и о аутопутевима који би могли да се појаве и на територији источне Србије у појединим деловима, апелујем да о томе водимо рачуна и да идемо у том правцу у будућим плановима, па макар то било и за 20 година.

Свакако да ћемо подржати ове споразуме, о чему је и говорила колегиница Пауновић, која је била овлашћени представник СПС за ову тачку дневног реда. Без задуживања на овакав начин, са инвестирањем преко потребних пројеката, ми заправо стварамо значајне претпоставке за даљи напредак целокупног друштвено-економског поретка и система наше земље.“