Интервју Дејана Раденковића за Еспресо у шетњи Приштином Интервју

„Ја сам у свом граду, овде сам се родио, живео, заљубио се и овде увек радо долазим, неки моји пријатељи су још увек ту“, овим речима нас је посланик у Скупштини Србије Дејан Раденковић повео у шетњу Приштином.

Затекли смо функционера СПС и народног посланика у Приштини у цркви Светог Николе како пали свећу и на наше питање да ли би нашу екипу прошетао својим родним градом, као из топа нам је одговорио: „Врло радо!“

И прича је могла да крене…

Паркирали смо се код стадиона ФК Приштина и некадашње хале „Боро и Рамиз“, садашње Адем Јашари и избили, поред „NEWBОRNА“ на садашњи булевар Медлин Олбрајт.

„Приштина се много изградила, променила, чак и ми који често долазимо овде изненадимо се којом се то брзином гради“, каже нам Раденковић и додаје:

– Ми смо излазили у Бахус, Енигму, Авалон, Седмицу, Галерију…тих кафица више нема, а у њима су стасавале генерације. Пицерије Долће вита и Бела Виста…најбољи бурек у Босни, а сендвичи у Типику…то су била места где смо се окупљли, радовали…

Кренули смо шетњу центром Приштине, од чувене слике Ибрахима Ругове која гледа све са шеталишта.

„Овде сам често долазио, шетао овом улицом, а овде су се окупљали сви виђенији и важни људи у Приштини“, каже нам Раденковић и показује на чувени хотел Гранд у Приштини.

Наставили смо даље, идемо ка чувеној католичкој катедрали, преко пута ње тражимо фризера код којег се Раденковић шишао.

„Видите све је ново, нови локали, а ту је био најбољи фризер, не могу да га нађем“, каже нам функционер СПС.

Место где је радио – зграда главне поште сада је паркинг, отишли смо до тог места. Ту је Раденковић провео бомбардовање.

Долазимо у Улици Мајке Терезе до, како нам уз осмех каже „кључног места“. То је некадашња зграда Покрајинског комитета, данас је ту смештено министарство тзв Владе Косова. Наравно застали смо и сликали се.

„Ово вам је чувена зграда „Лепа Брена“, у њој је некада био смештен ЕПС“, показује нам он на лепу зграду која се налази у булевару Била Клинтона.

Затим смо одлучили да одемо до Економског факултета који је студирао и на ком је дипломирао Раденковић. Некада се звао Универзитет у Приштини, сада је „Хасан Приштина“.

Пре самог доласка на факултет пролазимо чувену библиотеку „са белим капицама“, пролазимо Храм Христа Спаса и улазимо у зграду.

На самом улазу дочекује нас обезбеђење, Раденковић им се на српском представио и питао: „Можемо ли мало да прошетамо, ја сам некада овде студирао“.

Добијамо одговор: „Може“ и крећемо.

Посланик нам показује велику и малу салу амфитеатра у којима је слушао предавања.

„Овде је био шалтер поште, а овде огласна табала, све је и даље ту“, присећа се он.

Затим се враћамо на шеталиште, седамо у један од кафића, где смо се срели са косовским политичарем Илиром Дедом, одмах је кренула прича о заједничком животу Срба и Албанаца, без тога наравно не може.

Након што смо се освежили враћамо се у обилазак Приштине, а то никако не бисмо могли да урадимо, а да не свратимо у чувену посластичарницу „Елида“ која је како нам каже Раденковић деценијама на истом месту.

Наручујемо лимунаду, испијамо је до последње капи, признајем баш је добра.

„Овде сам често долазио на сладолед. Колачи, лимунада, боровница све је врхунски. Ту сам долазио и са девојком, али и са друштвом“, открива нам Раденковић.

Полако се наш обилазак приводи крају, одлазимо до кола, која су за оне неверне Томе остала читава и ако су са БГ таблицама.

„Видите, Приштина је заиста леп град, то је мој град. Град у који се увек враћам“, овим речима завршава Раденковић улогу туристичког водича у којој нас је прошетао улицама Приштине, а себе сетио на неке старе лепе дане проведене у његовом родном граду.

Растајемо се са Раденковићем, свако одлази својим путем, ми се поред велике зграде америчке амбасаде опраштамо са Приштином на коју пада мрак… до неког каснијег виђења.

Извор и фото: Еспресо

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.