Народна скупштина је увек била место за дијалог, нико никада и никога није спречио да изнесе своје мишљење, али делу опозиције су дражи монолози у холу од аргументованог сучељавања ставова с политичким противницима и то је разлог што изабрали бојкот парламента, каже Ђорђе Милићевић, потпредседник Скупштине и шеф посланичке групе СПС-а.

Он додаје да су бојкот иницирали „они који на изборима нису ни учествовали”, те да су ти и даље „његови највећи заговорници” и наводи да је председница парламента Маја Гојковић, пре неколико месеци, позвала на договор о раду, али „неки просто не желе дијалог”.

Европска комисија је прилично лоше оценила Народну скупштину, наводећи да опозиција нема довољно времена за расправу…

Све посланичке групе имају онолико времена за дискусију, колико су им грађани на изборима дали и сви су то своје време могли да искористе. Има ствари које могу бити унапређене, али у овом делу извештаја ЕК видим политичке оцене, будући да се помиње Савез за Србију, који на изборима 2016. године није ни учествовао, па не може ни имати посланике. Део опозиције није ни напуштао скупштинске клупе, јер је знао да је то бесмислено, а један део оних који су бојкотовали се вратио, схватајући да то нема никаквог смисла. Они који стално говоре да раде у интересу грађана нису нашли за сходно да дођу на седницу на којој се расправљало о „Тијанином закону”, који је за грађане страшно важан, јер се тиче наше деце, ни да учествују у расправи о Косову и Метохији, што је национално питање, показали су немају никакву одговорност баш према грађанима.

Нису дошли на седницу о КиМ зато што су, како су навели, сви њихови захтеви да се о томе прича остали без одјека. Зашто нисте неки од тих захтева ставили на дневни ред?

Зато што за нас КиМ није дневно-политичка тема за убирање јефтиних политичких поена, то је питање од националног значаја, а о таквим питањима се на пленарној седници расправља кад треба донети неку одлуку. Последњи пут смо расправљали када смо усвајали извештај који је садржао и Бриселски споразум и тада смо слушали од опозиције о издаји и предаји и то од оних који направили границу између Срба и Срба. Само да подсетим да је Борко Стефановић парафирао споразум о граничним прелазима 2011, потом су били избори 2012, кад је све стало, а Ивица Дачић је то потписао јер смо ми озбиљна држава која испуњава преузете обавезе. Уосталом, тај Борко Стефановић је гласао за Бриселски споразум у парламенту, мада је тврдио да је то предаја. Баш као што је Вук Јеремић 2013. гласао за буџет за 2014. годину у целини, који је био темељ свих мера фискалне консолидације које сада критикује.

Зашто се реагује на извештај ЕК, а нећемо сами између себе да се договоримо?

Ништа се не ради ни због ЕК, ни због ЕУ. Желимо да постанемо чланица ЕУ, али све што радимо на том путу радимо због себе. Председница парламента је пре почетка пролећног заседања звала све на колегијум, дакле, много пре извештаја ЕК, где бисмо се договорили о даљем начину рада. Пружила им је руку и частан излаз из ситуације у коју су сами себе довели одлуком да бојкотују парламент, али о бојкоту одлучују они који немају никакав легитимитет и не могу да учествују у дијалогу у парламенту јер немају посланике, а то су Драган Ђилас и Вук Јеремић. Док Бошко Обрадовић има легитимитет, али је због бојкота остао без посланичке групе, а то значи да би морао да се бори за реч с 21 самосталним послаником, што, очито, не жели. Али свако бира свој пут, њихово је легитимно право и да, као племенски савез, заседају под шатором, уместо да раде у парламенту, бар они које су грађани за то изабрали.

Овај део опозиције најављује и бојкот избора, уколико се не испуне њихови захтеви…

Коме су ти захтеви упућени? Имају примедбе на изборне законе, које су сами донели, не свиђа им се РЕМ, ни уређивачка политика РТС-а. О изборним законима и о извештајима РЕМ-а се говори у парламенту, а ни скупштина ни влада нису надлежни да смењују руководство РТС-а. То што би они питање слободе медија решавали тако што би смењивали уреднике који им се не свиђају говори како они виде слободу медија. Уосталом, СПС је био у влади с ДС-ом, у коме су тада били и Драган Ђилас и Вук Јеремић, који ни једну једину реч нису рекли против Закона о информисању, предложеног и донетог да би се обрачунавало с медијима који не пишу „како треба”. Напротив, то им је било супер, СПС је гласао против тог закона и то све говори. Наши грађани ово знају, а знају и у ЕУ, зато и мислим да, благо речено, ЕК комисија није била објективна кад је оценила да није било помака у слободи информисања, пропустивши да примети да је донета пресуда за убиство новинара Славка Ћурувије, после 20 година, да су сви који су претили новинарима приведени, да је направљена квалитетна медијска стратегија. Можда су мислили на понашање опозиције према медијима, па пропустили да то напишу, или, ипак, иза овакве оцене стоји нека политичка прича. Мени се чини да је ово друго у питању.

Извор: Политика, фото: Танјуг