У оквиру другог радног дана Форума за развој парламентаризма у Москви потпредседник Народне скупштине Републике Србије Ђорђе Милићевић учествовао је на округлом столу посвећеном медијским ратовима и борби против лажних вести. Указано је на велику актуелност ове теме, као и појаву интернета и савремених комуникационих технологија који су значајно променили стање ствари у области информисања и медија. Потпредседник Народне скупштине је подвукао и противуречност у синтагми „лажна вест“ јер вест је пре свега нова, тачна и прецизна информација што „лажна вест“ свакако није и навео да је потребно заштитити грађане од лажних вести и формирања некритичког јавног мњења, како би се јавна сфера ослободила од ширења дезинформација. Подвучена је велика важност  јачања медијске писмености коју је неопходно укључити у формално образовање.

Милићевић је навео и мере је Република Србија предузела у сфери информисања. У складу са Законом о јавном информисању и медијима, свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештен о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују. Рад на Нацрту медијске стратегије је у току, јавна расправа је трајала до  1. марта 2019. године, сада се анализирају сви предлози и примедбе учесника јавне расправе,  док се усвајање медијске стратегије очекује средином 2019. године. Надлежно министарство- Министарство културе и информисања Републике Србије системски ради на развоју медијске писмености, координира све актере у области медијске писмености и организује састанке на којима учествују представници ресорних министарстава, медијских и струковних удружења, академије, цивилног друштва и др.

„Поштоване колеге,

Даме и господо,

Дозволите да изразим задовољство актуелношћу теме данашњег округлог стола посвећене лажним вестима и медијским ратовима.

Желео бих да укажем да је развој интернета променио дотадашње стање ствари у области информисања и медија. У данашње време, интернет је не само знатно повећао обим и разноликост вести које су доступне грађанима, већ је и из темеља променио начин на који грађани долазе до вести и на њих реагују. Лака доступност разноврсних квалитетних информација има потенцијал да друштво учини партиципативнијим и инклузивнијим.  Међутим, нове технологије могу да се користе, и то пре свега путем друштвених медија и за циљано ширење дезинформација у досад незабележеним размерама и досад невиђеном брзином у не тако позитивне сврхе, чији смо сви сведоци.

Сам феномен дезинформисања и ширења лажних вести није нов. Дозволите да укажем и на саму противуречност у синтагми „лажна вест“ јер вест је пре свега нова, тачна и прецизна информација што „лажна вест“ свакако није.

Развој савремених комуникационих технологија, првенствено друштвених мрежа, омогућио је невероватну лакоћу протока информација – међу њима и оних којима је врло тешко утврдити веродостојност, ко су њихови пошиљаоци и какви су њихови циљеви. Ширењем дезинформација такође се утиче и на процесе доношења одлука манипулисањем јавним мњењем, чиме се нарушава  поверење у институције. Сматрам да је потребно заштитити грађане од лажних вести и формирања некритичког јавног мњења, како би се јавна сфера ослободила од ширења дезинформација. Наглашавам да наши грађани имају право на истинито и професионално информисање, те стога истичем значај јачања медијске писмености, коју је неопходно укључити у формално образовање.

Желео бих да укажем на мере које је Република Србија предузела у сфери информисања. У складу са Законом о јавном информисању и медијима, свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештен о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују. Рад на Нацрту медијске стратегије је у току, јавна расправа је трајала до  1. марта 2019. године, сада се анализирају сви предлози и примедбе учесника јавне расправе,  док се усвајање медијске стратегије очекује средином 2019. године. Надлежно министарство- Министарство културе и информисања Републике Србије системски ради на развоју медијске писмености, координира све актере у области медијске писмености и организује састанке на којима учествују представници ресорних министарстава, медијских и струковних удружења, академије, цивилног друштва и др.

Сматрам да су подршка медијима који своје извештавање базирају на чињеницама, као и системска подршка подизању медијске писмености грађана интегрални део свеобухватног решења. Желео бих да нагласим и важност образовања и едукације грађана, како би разликовали праве вести од лажних, као и продубљивање поверења унутар самог друштва ради превазилажења овог негативног тренда.“