Најновије

Ђорђе Милићевић: Треба извући поуке Посланичка група

 

 

Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичка Партија Србије (СПС), на Тринаестом ванредном заседању Народне скупштине РС о Заједничком јединственом претресу о:  Предлозима одлука о изменама чланова и заменика чланова одбора Нс РС и Предлогу Одлуке и разрешењу и иемновању чланова РИКа

 

Даме и господо народни посланици, сложићу се са колегама у највећем делу онога што су рекли. Дакле, ово јесте наизглед техничка промена и до сада се о томе није расправљало, али мислим да коначно треба да извучемо поуке из онога што се дешавало у претходном периоду, како нам се такве ствари не би дешавале у периоду који је пред нама.

Неко је поменуо да ли смо разговарали са колегама из једне посланичке групе. Нисмо разговарали, јер они не желе дијалог у парламенту и немамо могућност да разговарамо. Они са нама разговарају путем конференција за штампу, путем политичког монолога овде у скупштинском холу. То није начин да се расправља и разговара о озбиљним темама, нарочито о озбиљним темама које су данас покренуте, које су покренуте током ове расправе.

Дијалог се водио, водиће се и данас се води у парламенту, јер парламент је место где легитимно изабрани представници грађана добију мандат и поверење грађана, преузимају обавезу и одговорност да обављају један јако одговоран посао. Понављам, легитимно изабрани представници грађани. Дијалог се и данас води у парламенту, без обзира што један део опозиције не учествује у раду парламента. Да будемо потпуно прецизни, један део опозиције, схватајући колико је одлука о бојкоту парламента безидејна и бесмислена, није учествовао у бојкоту парламента, јер имају искуства. Други део опозиције који је учестовао у раду парламента, схватајући грешку такве политичке одлуке, вратио се и учествује у раду парламента. А онај преостали део опозиције чини ми се да још увек трага за начином како да се врати у парламент, свесни да су починили одређену грешку када су донели такву политичку одлуку. Јер да се ми разумемо, све ово што се данас дешава у Србији је већ давно виђено, и бојкот парламента и протести и тужакање Србије у иностранству, али ништа то добро није никада донело Србији. Дакле, то ни краткорочно ни дугорочно не може донети политичке поене онима који то чине, а шаље једну лошу слику из Србије, и то баш у тренутку када се решавају кључна питања која су од изузетне важности и значаја у одбрани националних и државних интереса.

Малочас је поменут Пословник о раду Народне скупштине Републике Србије. Врло је интересантно, даме и господо народни посланици, да највеће критике на рачун Пословника о раду долазе управо из тог и тзв. савеза, ја више не знам како се он зове, долазе од људи који су учествовали у изради и дефинисању процедура оваквог Пословника о раду Народне скупштине. Да се разумемо, не постоји идеалан Пословник о раду Народне скупштине, али се ми као председавајући увек трудимо да направимо једну равнотежу, поштујући права позиције са једне и опозиције са друге стране.

Цитираћу Николу Пашића. Он је давно рекао – када сте на власти, доносите законе који ће вам користити и када будете и у опозицији. Чини ми се да они који данас нису овде нису на прави начин схватили тај цитат, сматрали су да су незаменљиви, непроменљиви и доносили законе онако само како су они хтели и како им је у том тренутку одговарало и зато данас имају проблем са Пословником који су сами дефинисали.

Бројна су, даме и господо, отворена питања када говоримо конкретно о Пословнику о раду Народне скупштине. Председница парламента је са пуним правом покренуло једно од питања, управо оно о чему је малочас било речи. Дакле, посланик дође са једне изборне листе након избора у парламент, након тога промени једну посланичку групу, трећу посланичку групу, четврту посланичку групу и ви више не знате колико имате самосталних посланика, а колико имате посланичких група у републичком парламенту, што свакако није добро.

За нас је још једно кључно питање, када говоримо о Пословнику о раду Народне скупштине, сале су нам празне. Има нас који желимо одговорно, озбиљно и посвећено да обављамо свој посао, јер то је наша обавеза према грађанима. Парламент је глас народа, парламент је место где ми разговарамо о алтернативама како да дођемо до што квалитетнијих законских решења који ће бити у најбољем интересу грађана Србије, али на другој страни, клупе су нам празне и то шаље лошу слику у јавности о раду републичког парламента. Овде се поставља питање како наметнути обавезу посланицима који су добили мандат и поверење грађана, али да то сад оставимо по страни, они овде примају плату, они овде подижу путне трошкове, како наметнути обавезу да присуствују седницама Народне скупштине Републике Србије.

Знате, 2000. године када је ДОС дошао на власт, све оно што се чинило и радило до 2000. године, у периоду власти Слободана Милошевића, није било добро, све је било црвено и ништа није ваљало, а требали су да афирмишу оно што је било добро. Ја се слажем, било је грешака, наша највећа грешка је то што тих грешака нисмо били свесни онда када смо били на власти, него након тога, али су требали да афирмишу оно што је било добро, конкретно Пословник о раду тадашњи.

Тадашњи Пословник о раду, подсетићу вас, колеге који су дуго у вишестраначком систему и који су дуго у парламенту, мислим да се и ви, господине Арсићу, тога сећате, тадашњи Пословник је био врло јасан и прецизан, да је сваког тренутка у сали морало бити 126 посланика и да када се укаже на повреду Пословника истог тренутка се Народна скупштина изјашњава о указаној повреди Пословника.

Бројна су отворена питања о којима треба размишљати у наредном временском периоду. Наравно да питање о којем данас говоримо не може бити решено само кроз Пословник о раду, него и кроз измене и допуне Закона о избору народних посланика. Када су се усвајале последње измене и допуне, тачно је да је Уставни суд донео одлуку, таква каква је, да мандат припада посланику. Тачно је да су уважене и одређене сугестије стручне јавности, али то се у том тренутку, бар са наше стране, сагледавало као прелазно решење, јер су постојала бројна отворена питања која захтевају одговоре. Нека од тих питања смо успели да решимо, нека нажалост нисмо. За нас је тада кључно питање било, није спорно ако је Уставни суд донео одлуку да мандат припада посланику, али хајде да сагледамо како да спречимо да тај мандат не буде предмет политичке трговине у неком наредном временском периоду, јер је важна политичка стабилност. За сваку наредну владу је важна политичка стабилност, ово нарушава политичку стабилност. Политичка стабилност је предуслов сваког даљег напретка, о било којој области да говоримо.

Ми у Србији имамо пропорционални изборни систем. Сматрам, мишљење  посланичке групе Социјалистичке партије Србије, да је то у овом тренутку политичка реалност. Са друге стране, нико од нас, уз дужно поштовање колега, нико од нас именом и презименом није учествовао на изборима, на гласачком листићу су били лидери наших политичких опција. Дакле, зашто се изборна листа коју води лидер политичке опције или лидер коалиције, зашто се, на неки начин, деградирају политичке партије?

Мислим да је то тема о којој треба такође да разговарамо. Да разговарамо о свему што може да унапреди парламентарну демократију и развој парламентарне демократије у Србији. Ми смо спремни да о томе разговарамо. Спремни смо да разговарамо о свему што може да побољша постојеће процесе у Србији, али нисмо спремни да о томе разговарамо на улици и испод шатора, већ тамо где се дијалог води у парламенту.

Сагледавајући захтеве од тзв. опозиције, или Савеза, како се већ зове, видим да је један од захтева уз то што желе да контролишу медије, кроз уређивачку политику РТС, кроз РЕМ, је ли тако, да контролишу рад електронских медија, један од захтева јесу и промена изборних процедура. Пазите сад, промену изборних процедура траже они који су дефинисали те изборне процедуре и кажу – желимо фер и демократске изборе.

Шта то значи? Да смо 2008. године имали нефер и недемократске изборе, јер, смо управо о тим изборним процедурама, исправите ме ако грешим, ишли у изборе. Да се ми разумемо, што се њих тиче, ја нећу превише да обраћам пажњу јер нису ту, али ћу рећи само једну реченицу, не постоји изборна процедура која би такву политичку опцију поново вратила у ове скупштинске клупе и која би такву политичку опцију довела на власт. Можемо ми да разговарамо данима, ноћима, годинама, али таква изборна процедура не постоји. Видим да постоје и претње. Кажу – или фер и демократски избори, или револуција. Имаћемо ми фер и демократске изборе, а што се тиче револуције, нисмо вас се плашили ни тог 5. октобра 2000. године, зар мислите да вас се плашимо 19 година након тога.

 

На све ово смо указивали јер је СПС била прва, опет нека ме исправе колеге које дуго учествују у животу вишестраначког политичког систему, СПС је имала прва горко искуство 2003. или 2004. године када су јој отети мандати и када је на челу неке посланичке групе био проф. др Бранислав Ивковић, тада су отети мандати СПС. Социјалистичка партија Србије имала је горко искуство и пре годину и по или две када је отет један посланички мандат, не мислим на СРС јер она има тај став одувек, али мислим на ове колеге које нам се обраћају путем конференције за штампу, зашто тада нису одреаговали.  Зашто тада нису упутили било какву сугестију и било какав предлог? Ми смо говорили да се то горко искуство не би догодило и другим политичким странкама, за рад политичке стабилности дајте да разговарамо на ову тему.

Иначе, тачно је, сетимо се изборне ноћи, сетимо се притисака који су постојали на рад РИК, сетимо се оних немилих сцена када су храбри људи, јаки људи нападали жене, јер обично нападају жене,  нажалост. Сетимо се и ко се све окупио у том тренутку на оној бини да подржи коалицију која је морала да прође цензус јер им је недостајало неколико стотина гласова, чини ми се. Дакле, неко је све њих морао да окупи и ту се у потпуности слажем.

Толико о фер и демократским изборима. Ако су то фер и демократски избори, свака част. Дакле, ми изражавамо спремност да говоримо и да разговарамо и о изради новог Пословника о раду, и о изради суштинске реформе изборног законодавства. Јесте да то није популарно у изборној години чинити, али спремни смо да о томе разговарамо, али оно што је суштина то не може бити одраз актуелног политичког тренутка, јер имали смо то у периоду иза нас па видите у какву смо ситуацију дошли. То не може бити одраз актуелног политичког тренутка, па да свака владајућа коалиција доноси Пословник онако како сматра да треба, доноси изборно законодавство онако како сматра да треба.

Мислим да нам је потребан што шири консензус свих релевантних политичких чинилаца, да би дошли до једног опште прихватљивог и универзалног решења. Захваљујем се.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.