Најновије

Шта је преостало да се уради како би се постигао коначан циљ, да сва расељена и избегла лица буду стамбено обезбеђена? Посланичка група

Неђо Јовановић, народни посланик Социјалистичке партије Србије упутио је посланичко питање Влади Републике Србије.

Држава је учинила чини много. Верујемо да ће Република Србија преко своје Владе, преко својих институција и даље чинити све што је неопходно и потребно да би се овим људима изашло у сусрет, како би могли да остварују оно што је елементарно, превасходно егзистенција.

Питање упућујем Влади Републике Србије, имајући у виду чињеницу да је Влада више него хумано, солидарно и у сваком погледу правично поступила тако што је заштитила огроман број избеглица из бивше СФРЈ у време када су избеглички таласи запљускивали Србију. Осамсто хиљада избеглица из бивше СФРЈ се у почетним избегличким таласима након погрома, након „Олује“, након „Бљеска“ нашло на територији наше земље, односно Србије. То су неспорни извештаји Комесаријата за избеглице.

Шта је држава урадила? Србија је урадила оно што је морала, а то је да заштити људе који су остали без крова над главом. Обезбеђено је 20.000 станова за 70.000 људи. То је отприлике негде у том периоду било око 10% задовољења потреба.

Двеста хиљада лица, двеста хиљада људи је расељено са Косова за време чувеног „Погрома“, када су бројне породице морале напустити своје домове, своја огњишта и тражити спас у својој матици, у својој Србији. Двадесетшест хиљада пет стотина особа у Србији је са избегличким статусом сада, од тог броја три четвртине је из Хрватске. Треба подсетити због грађана Републике Србије да је на самом почетку избегличких таласа било чак шестстотина колективних центара у којима је смештај нашло 60.000 људи. Дакле, 60.000 избеглица.

Данас, после свега онога што је Србија урадила, постоји само девет колективних центара и само 380 људи који имају избеглички статус. Држава је учинила много и чини много и ми верујемо да ће Република Србија преко своје Владе, преко својих институција и даље чинити све што је неопходно и потребно да би се овим људима изашло у сусрет, како би могли да остварују оно што је елементарно, превасходно егзистенција, а све остало што то прати.

Треба истаћи да 15.000 стамбених решења за избеглице из бивше Републике, односно СФРЈ до сада издато. У том пројекту који се зове „Регионални стамбени програм“, заживео 2005.године, да би 2011. Године добио пуну афирмацију, треба даучествују, поред Србије, БиХ, Хрватска и Црна Гора. Једно од питања је – колико су, осим Србије, ове државе које сам поменуо имале ефеката у реализацији овог програма и да ли су ти ефекти обелодањени?

Ивица Дачић, као први потпредседник Владе Републике Србије, је био задужен за праћење овог програма. Лично је уручивао кључеве од станова широм целе Србије, где су ти станови грађени за потребе оних којима је то најнужније, а то су избегла, односно расељена лица.

Двадесетседам хиљада најугроженијих избегличких породица је по последњем попису, што је велики број, а од тога, веровали или не, 16.780 живи у Србији. За тај број је потребно обезбедити све што је неопходно, средства за изградњу станова, и у том правцу 200 милиона еура је обезбеђено од стране ЕУ. Као донатори у обезбеђењу новчаних средстава учествују и САД, Немачка, Италија, Норвешка, Данска, Турска, Луксембург и Швајцарска. Све ово се сервисира преко Развојне банке Европе. Србија у том смислу даје и оно што има.То су: сопствени ресурси са којима се располаже, па су подигнути стамбени комплекси за расељена лица у Новом Саду, Футогу, Ариљу, градња је и у Београду.

Питање коначно јесте – шта је преостало још да се уради, што чврсто верујемо да ће и бити реализовано, како би се постигао коначан циљ, а то је да сва расељена лица буду обезбеђена, превасходно стамбено обезбеђена?

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.