Најновије

Др Весна Ивковић: Повереник у сваком демократском друштву треба да буде институција која је медијатор  између грађана и институција система Посланичка група

Др Весна Ивковић, народна посланица Социјалистичке партије Србије о Извештају о спровођењу  Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности за 2018. годину

Својим радом Повереник треба да решава конфликтне ситуације на тражење и располагање свим информацијама од јавног значаја којима се унапређује јавност рада државних органа а тиме и квалитет услуга које државни орган и јавне службе пружају грађанима.

Поштовани председавајући, поштовани гости, поштоване колегинице и колеге народни посланици, за заштиту права на приступ информацијама од јавног значаја одговоран је Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Како му и само име јасно указује, то треба да буде неко од поверења, неко коме је поверено да штити ово право и да се постара да се оно поштује. Он је неко ко посредује између јавности и појединца и органа власти. Другим речима, да би грађанима било јасно, ако потражите неку информацију која је у поседу или под контролом неког органа јавне власти и не добијете одговор или нисте задовољни истим, онда ћете своју жалбу упутити управо Поверенику. Овај назив се односи и на овај независтан државни орган и на особу на њеном челу.

Повереник је непристрасан, објективан, бранилац права и независтан од свих других државних органа. Зато и кажемо да је Повереник независтан и самосталан орган.

Функција Повереника за информације од јавног значаја код нас је регулисан Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја који, између осталог, уређује и како се бира Повереник на челу истоименог органа. Овај независтан орган је задужен да штити право на слободан приступ информацијама, а истовремено и орган који штити право, приватност података о личности, мало збуњујуће, право на јавност и право на приватност, право да се користе подаци о личностима грађана користе се само у сврхе предвиђене законом, а у друге сврхе искључиво уз претходну прибављену сагласност грађана о чијим подацима је реч.

Права на приступ информацијама од јавног значаја којима располажу органи јавне власти ради остварења и заштите јавности да зна, и остварења слободног демократског поретка и отвореног друштва, регулисано је Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Информације од јавног значаја, у смислу овог закона, у члану 2. јесте информација којом располаже орган јавне власти, настао у раду или у вези са радом органа јавне власти, садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна.

 

Права из овог закона припадају свима под једнаким условима без дискриминације, без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, расу, вероисповест, националну и етничку припадност. Истим законом је дефинисано и у ком случају тражиоцу није дозвољен приступ информацијама од јавног значаја.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности спроводи два закона : Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закон о заштити података о личности.

У овој години се навршава 15 година од успостављања институције Повереника и кроз све раније извештаје смо пратили рад и постигнућа, као и проблеме са којима се овај независтан орган среће.

Повереника бира Народна скупштина, којој је он дужан да подноси годишњи извештај о свом раду. Из извештаја који је пред нама, види се да је 2018. година била рекордна по обиму рада, односно по броју предмета. Решено је преко 14.000 предмета из области слободног приступа информацијама од јавног значаја, али и сектора заштите података о личности, јер се веома често те две функције укрштају и буду супротстављене. С једне стране сте дужни да омогућите приступ подацима, али сте исто тако дужни да заштитите податке о личности, како не би неоправдано били доступни на начин који вређа личност и залази у приватни живот појединца.

Чињеница је да се према извештају који је пред нама Повереник среће са кадровским и материјалним проблемима који успоравају рад ове институције и Повереник стиче забрану запошљавања као један од ограничавајућих фактора, јер и за Повереника, као и за остале буџетске кориснике важи максималан број запослених.

Суштина институције Повереника јесте да се грађанима и организацијама који на лични захтев не добију одговор који су сви корисници јавних средстава обавезни да дају, својим активностима и законским мерама помогне да пред надлежним органима грађани остваре своја права.

Повереник се у суштини може посматрати као нека врста контролног механизма јавности рада, корисника јавних средстава било да су у питању локалне самоуправе, државни органи, јавне службе или други органи и организације.

Законом је предвиђено да и локалне самоуправе имају овлашћена лица за давање информација од јавног значаја, а које се тичу рада локалних органа и локалних служби што треба да побољша јавност рада, органа локалне самоуправе и државних органа, односно читаве јавне управе која мора бити сервис грађана.

Нажалост, дешава се да ради неког личног интереса, грађани, невладине организације или други тражиоци информација злоупотребе то право, као што се дешава да надлежни органи често избегавају да дају информације од јавног значаја, које се тичу њиховог рада. Очигледно је да ни 15 година праксе није још увек створило културу обавезу тражења и давања информација од јавног значаја. Тако да се тражилац и давалац информација често посматрају као две стране у спору.

Наравно, за оваквим односом нема потребе, јер Повереник у сваком демократском друштву треба да буде институција која је медијатор између грађана и институција система који треба својим радом да ублажава и решава конфликтне ситуације које се односе на тражење и располагање свим информацијама од јавног значаја којима се унапређује јавност рада државних органа, а тиме и квалитет услуга које државни органи и јавне службе пружају грађанима.

При том, државни органи не треба да на Повереника гледају као на ловца њихових грешака, већ као на сарадника који треба да допринесе стварању боље сарадње са грађанима. Такође, повереник треба да у остваривању своје, законом утврђене функције, да на примеран начин указује на проблеме са којима се грађани срећу у остваривању својих права.

Грађани, Повереник и државни органи су три стране које не треба да буду у сукобу, већ низ учесника које треба да допринесе с једне стране остваривању законских права грађана, а с друге стране законитом раду државних органа.

Осврнула бих се и на закључак надлежног одбора из кога се такође види да је за успостављање пуне улоге Повереника неопходно извршити и одређене измене и допуне Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, што ми као посланичка група СПС подржавамо.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.