Dr Vesna Ivković: Poverenik u svakom demokratskom društvu treba da bude institucija koja je medijator  između građana i institucija sistema Poslanička grupa

Dr Vesna Ivković, narodna poslanica Socijalističke partije Srbije o Izveštaju o sprovođenju  Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2018. godinu

Svojim radom Poverenik treba da rešava konfliktne situacije na traženje i raspolaganje svim informacijama od javnog značaja kojima se unapređuje javnost rada državnih organa a time i kvalitet usluga koje državni organ i javne službe pružaju građanima.

Poštovani predsedavajući, poštovani gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, za zaštitu prava na pristup informacijama od javnog značaja odgovoran je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Kako mu i samo ime jasno ukazuje, to treba da bude neko od poverenja, neko kome je povereno da štiti ovo pravo i da se postara da se ono poštuje. On je neko ko posreduje između javnosti i pojedinca i organa vlasti. Drugim rečima, da bi građanima bilo jasno, ako potražite neku informaciju koja je u posedu ili pod kontrolom nekog organa javne vlasti i ne dobijete odgovor ili niste zadovoljni istim, onda ćete svoju žalbu uputiti upravo Povereniku. Ovaj naziv se odnosi i na ovaj nezavistan državni organ i na osobu na njenom čelu.

Poverenik je nepristrasan, objektivan, branilac prava i nezavistan od svih drugih državnih organa. Zato i kažemo da je Poverenik nezavistan i samostalan organ.

Funkcija Poverenika za informacije od javnog značaja kod nas je regulisan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji, između ostalog, uređuje i kako se bira Poverenik na čelu istoimenog organa. Ovaj nezavistan organ je zadužen da štiti pravo na slobodan pristup informacijama, a istovremeno i organ koji štiti pravo, privatnost podataka o ličnosti, malo zbunjujuće, pravo na javnost i pravo na privatnost, pravo da se koriste podaci o ličnostima građana koriste se samo u svrhe predviđene zakonom, a u druge svrhe isključivo uz prethodnu pribavljenu saglasnost građana o čijim podacima je reč.

Prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti radi ostvarenja i zaštite javnosti da zna, i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva, regulisano je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Informacije od javnog značaja, u smislu ovog zakona, u članu 2. jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastao u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

 

Prava iz ovog zakona pripadaju svima pod jednakim uslovima bez diskriminacije, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, rasu, veroispovest, nacionalnu i etničku pripadnost. Istim zakonom je definisano i u kom slučaju tražiocu nije dozvoljen pristup informacijama od javnog značaja.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sprovodi dva zakona : Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

U ovoj godini se navršava 15 godina od uspostavljanja institucije Poverenika i kroz sve ranije izveštaje smo pratili rad i postignuća, kao i probleme sa kojima se ovaj nezavistan organ sreće.

Poverenika bira Narodna skupština, kojoj je on dužan da podnosi godišnji izveštaj o svom radu. Iz izveštaja koji je pred nama, vidi se da je 2018. godina bila rekordna po obimu rada, odnosno po broju predmeta. Rešeno je preko 14.000 predmeta iz oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, ali i sektora zaštite podataka o ličnosti, jer se veoma često te dve funkcije ukrštaju i budu suprotstavljene. S jedne strane ste dužni da omogućite pristup podacima, ali ste isto tako dužni da zaštitite podatke o ličnosti, kako ne bi neopravdano bili dostupni na način koji vređa ličnost i zalazi u privatni život pojedinca.

Činjenica je da se prema izveštaju koji je pred nama Poverenik sreće sa kadrovskim i materijalnim problemima koji usporavaju rad ove institucije i Poverenik stiče zabranu zapošljavanja kao jedan od ograničavajućih faktora, jer i za Poverenika, kao i za ostale budžetske korisnike važi maksimalan broj zaposlenih.

Suština institucije Poverenika jeste da se građanima i organizacijama koji na lični zahtev ne dobiju odgovor koji su svi korisnici javnih sredstava obavezni da daju, svojim aktivnostima i zakonskim merama pomogne da pred nadležnim organima građani ostvare svoja prava.

Poverenik se u suštini može posmatrati kao neka vrsta kontrolnog mehanizma javnosti rada, korisnika javnih sredstava bilo da su u pitanju lokalne samouprave, državni organi, javne službe ili drugi organi i organizacije.

Zakonom je predviđeno da i lokalne samouprave imaju ovlašćena lica za davanje informacija od javnog značaja, a koje se tiču rada lokalnih organa i lokalnih službi što treba da poboljša javnost rada, organa lokalne samouprave i državnih organa, odnosno čitave javne uprave koja mora biti servis građana.

Nažalost, dešava se da radi nekog ličnog interesa, građani, nevladine organizacije ili drugi tražioci informacija zloupotrebe to pravo, kao što se dešava da nadležni organi često izbegavaju da daju informacije od javnog značaja, koje se tiču njihovog rada. Očigledno je da ni 15 godina prakse nije još uvek stvorilo kulturu obavezu traženja i davanja informacija od javnog značaja. Tako da se tražilac i davalac informacija često posmatraju kao dve strane u sporu.

Naravno, za ovakvim odnosom nema potrebe, jer Poverenik u svakom demokratskom društvu treba da bude institucija koja je medijator između građana i institucija sistema koji treba svojim radom da ublažava i rešava konfliktne situacije koje se odnose na traženje i raspolaganje svim informacijama od javnog značaja kojima se unapređuje javnost rada državnih organa, a time i kvalitet usluga koje državni organi i javne službe pružaju građanima.

Pri tom, državni organi ne treba da na Poverenika gledaju kao na lovca njihovih grešaka, već kao na saradnika koji treba da doprinese stvaranju bolje saradnje sa građanima. Takođe, poverenik treba da u ostvarivanju svoje, zakonom utvrđene funkcije, da na primeran način ukazuje na probleme sa kojima se građani sreću u ostvarivanju svojih prava.

Građani, Poverenik i državni organi su tri strane koje ne treba da budu u sukobu, već niz učesnika koje treba da doprinese s jedne strane ostvarivanju zakonskih prava građana, a s druge strane zakonitom radu državnih organa.

Osvrnula bih se i na zaključak nadležnog odbora iz koga se takođe vidi da je za uspostavljanje pune uloge Poverenika neophodno izvršiti i određene izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, što mi kao poslanička grupa SPS podržavamo.

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.