Intervju Ivice Dačića za Blic: Imamo velika očekivanja Vesti

Dolazak predsednika Francuske Emanuela Makrona u Srbiju jedna je od najvažnijih poseta stranih državnika u poslednjoj deceniji. Mi joj pridajemo veliki značaj, jer od nje imamo velika očekivanja, kaže za „Blic“ ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Delite li i vi mišljenje da Pariz na nas gleda kao na rođaka sa Balkana, kao što to kaže francuski novinar Bison?

– U Francuskoj, kao i u svakoj drugoj velikoj zemlji, kada je reč o odnosima sa drugim narodima, vole da govore u metaforama porodice, s tim da za sebe uvek preuzmu ulogu majke, oca ili bar starijeg brata. Ali simpatično mi je to rođačko opisivanje odnosa Srbije i Francuske, jer govori da postoje i emocije između dva naroda, a ne samo interesi, kako je to uobičajeno u današnjem svetu. Naša zajednička istorija je puna slavnih trenutaka, mi ih i danas pamtimo i negujemo, a neke od njih ćemo evocirati i tokom posete predsednika Makrona. Srbija i Francuska imaju zajedničku istoriju, ona je istorija bliskosti, u nekim trenucima čak i bratstva, a danas imamo priliku da to dobro nasleđe iskoristimo i unapredimo naše odnose. To nije samo Prvi svetski rat i naša zajednička borba, to su i naši učeni ljudi koji su pravili modernu Srbiju po francuskim uzorima, to su inženjeri i graditelji koji su donosili francusku tehnologiju, to su naši sportisti i umetnici, koji su stekli svetsku slavu stvarajući u Francuskoj…

Može li taj naš rođak da utiče na Prištinu da ukine takse kako bi došlo do nastavka dijaloga?

– Nadam se da ćemo taj odgovor čuti od predsednika Makrona. Ja sam ubeđen da može, zajedno sa ostalim partnerima u EU i sa SAD. Ne može niko da me ubedi da zapadna Evropa, čiji je Francuska jedan od lidera, kao i SAD, koji su Prištinu toliko zadužili svojim zalaganjem za nezavisnost Kosova, ne mogu da nateraju Haradinaja da već osam meseci ukine jednu sramnu administrativnu odluku zbog koje stoji najvažnije balkansko političko pitanje. Nikada ni sa jedne od tih adresa nismo dobili uverljiv odgovor otkuda ta nemoć. Zato se nadam da će predsednik Makron prekinuti ovu igru i dati nam uveravanje da će ova mučna i sramna epizoda biti uskoro okončana.

Francuska je priznala Kosovo, očekujete li tokom posete pritisak da Srbija učini isto?

– Ne očekujem. Francuska veoma ozbiljno tretira odnose sa Srbijom i tako nešto bilo bi u neskladu sa takvim tretmanom, jer je naša pozicija oko KiM jasna i čvrsta. Ako nas zaista smatraju prvim partnerom na Balkanu, kako kažu, onda od nas neće tražiti da uradimo nešto što ne želimo i što ne možemo.

S obzirom na sastanak u Berlinu o Kosovu i najavljeni pa otkazani sastanak u Parizu, da li se to menja format dijaloga ili će forma ostati ista a uticaj SAD, pa samim tim i Rusije, jači nego dosad?

– Više od forme zanima nas suština daljeg procesa. Mi želimo rešenje, kao rezultat kompromisa, koji će uvažiti najuticajnije države, a koji će pre svega odgovoriti interesima Srbije i našeg naroda na KiM. Da li će to biti postignuto u modelu koji smo do sada imali ili u nekom drugačijem, manje je bitno. Važno je i to da Srbija pokazuje izuzetnu ozbiljnost i zrelost, što je dobro prepoznato na svim važnim međunarodnim adresama, isto kao što je svima jasno da je Priština faktor koji se ponaša destruktivno i ne želi da se civilizovano dođe do rešenja.

Španski šef diplomatije Đuzep Borelj dolazi na mesto šefa EU diplomatije. Hoće li Srbija “profitirati” od toga, s obzirom na njegov stav i stav zemlje iz koje dolazi u vezi s Kosovom?

– Drago mi je zbog dolaska ministra Borelja na ovu dužnost, on je izuzetan, iskusan diplomata, pravi je čovek za tu funkciju. I u martu kada sam mu bio domaćin tokom posete Srbiji, ponovio je dosledan stav svoje zemlje da ne priznaje nezavisnost Kosova, na čemu je Srbija zahvalna. On će, naravno, kao visoki predstavnik EU biti dužan da zastupa ne samo pozicije Španije, već i svih drugih članica EU, ali za nas će biti sasvim dovoljno ukoliko bude održao statusno neutralnu poziciju EU prema ovom pitanju, jer mi ništa više i ne tražimo od Brisela.

Kažete da je stavljena tačka na spor sa Borisovim. Da li biste, s obzirom na to šta se kasnije izdešavalo, opet dali istu izjavu ili biste je ipak malo ublažili?

– Stavljena je tačka, u stvari, ispostavilo se da nismo ni bili u sporu, odnosi Bugarske i Srbije su više nego dobri i pre i posle te male rasprave. Naravno, ja ću uvek i svuda gde to bude trebalo upozoravati međunarodne sagovornike da kosovsku nezavisnost ne priznaje ogroman deo sveta, uključujući i jedan broj članica EU.

Na proleće Srbiju očekuju opšti izbori. Jedan od lidera SzS Dragan Đilas praktično je najavio bojkot izbora. Kako gledate na to?

– Kao na unapred pripremljen izgovor da se predupredi još jedan izborni fijasko. Kako drugačije može da se razume nečija odluka da bojkotuje redovne izbore, posle četiri godine, u demokratskoj državi i po pravilima koji su sami postavili?

Kažu i da stranke koje budu izašle na izbore nisu opozicione?

– Ne bih da se mnogo mešam u njihove odnose i da remetim sklad koji vlada među njima. Neka sami između sebe odluče ko je pravi, a koliko vidim uglavnom se time i bave.

Potpisali ste pristup globalnoj Koaliciji za slobodu medija. Šta to konkretno znači za Srbiju?

– Srbija je jedna od 20 država koje su potpisale ovaj dokument, iako su neki priželjkivali da to ne uradimo, ne znam samo na osnovu čega. Reč je o izjavi kojom se potpisnici obavezuju da nastave da rade na zaštiti slobode medija i bezbednosti novinara, a to je nešto što Srbija inače čini sa velikom pažnjom, o čemu sam i govorio na skupu u Londonu.

Foto: Zoran Lončarević

Izvor: Blic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.