Intervju Đorđa Milićevića za „Blic“: Bojkot Skupštine je izraz političke impotencije Vesti

Deo opozicije traži promenu izbornih procedura jer bez toga, kažu, izbori neće biti fer i demokratski. A većina iz Saveza za Srbiju koja to traži je definisala pomenute procedure. Znači li to da ni izbori 2008. godine nisu bili fer?

Ovo u intervjuu za „Blic“ kaže potpredsednik Narodne skupštine i šef poslaničkog kluba Socijalističke parije Srbije u parlamentu Đorđe Milićević odgovarajući na pitanje „hoće li biti prihvaćeni neki od zahteva opozicije koji su uslov za njihov izlazak na izbore“.

Milićević istiće da se ne može doći do procedura koje će pomoći da ovaj deo opozicije pređe cenzus i uđe u parlament.

– Građani prepoznaju sve što su činili u proteklom periodu. Svako od njih je imao šansu. Lideri opozicije su bili u parlamentu. Kako su koristili poverenje koje su dobili od građana. Evo Dragan Đilas, koji danas nije poslanik, kao predstavnik naroda proveo je ukupno oko 13 sati u parlamentu i diskutovao 51 minut. Eto koliko ga sve to interesuje. Slično je i sa Vukom Jeremićem i sa ostalima. Ako niste u sali kada se govori o pitanjima od životnog značaja, pitanjima koja se tiču naše dece, a govorim o Tijaninom zakonu, ako niste u sali kada se govori o pitanjima od nacionalnog i državnog interesa, a to nije dnevna politika već pitanje koje se tiče budućnosti zemlje, poput Kosova, onda vam je sve jasno.
Da li očekujete da se opozicija vrati u parlament?

– Nemam nikakva očekivanja od opozicije. Dijalog se oduvek vodi u Narodnoj skupštini. Čak i danas, bez obzira što jedan deo opozicije ne učestvuje u radu, jedan deo nikada nije napustio klupe, a deo njih se posle napuštanja vratio shvativši koliko je to besmislen politički potez. Osim toga, imamo deo opozicije koji traga za načinom kako bi se vratio u Skupštinu, a da to ne predstavi kao svoju grešku ili poraz. Srbija je demokratska država, svako ima pravo da protestuje, sve dok su ti protesti mirni, dok ne ugrožavaju pravo drugog i funkcionisanje države. Postavlja se pitanje čemu bojkot. Prvi razlog mislim da je anemičnost, politička impotentnost i nemogućnost opozicije da kroz argumentovanu raspravu u parlamentu pokažu svoju snagu. Drugi razlog su nekakvi njihovi zahtevi koji ne održavaju nikakav interes građana. Šta je interes građana u tome što opozicija želi da se bavu uređivanjem RTS-a, šta je interes što žele da se bave REM-om i na taj način kontrolišu elektronske medije?

Oni kažu da nisu zadovoljni kako program RTS izgleda danas?

– Da li mislite da političari treba da se bave uređivačkom politikom medija. Hoćete li da vam pokažem tekst koji sam danas pročitao o ministru spoljnih poslova i predsedniku SPS? Mislite li da ćemo se baviti uređivačkom politikom, da ćemo ih pozvati, da ćemo ih kritikovati? Ne, mi ćemo govoriti ono što je istina.
Svedoci smo cirkuske atmosfere u parlamentu. Uvrede, psovke, pretnje. Kako smo do toga došli?

– Je l’ mislite da je drugačija atmosfera bila od uvođenja višestranačja do danas. Ili mislite da je sada najgore?

Imali smo iznošenje poslanika iz sale, polivanje vodom… Ali to nije nikakav argument niti opravdanje. Možemo li da popravimo nešto?

– Možemo da popravimo. Treba da uredimo poslovnik o radu. Vidim da su najveći kritičari poslovnika upravo oni koji su definisali ovakve procedure. Postoje brojna otvorena pitanja, predsednica parlamenta je pokrenula samo jedno – kako sprečiti da mandat ne bude predmet političke trgovine. Dešava se da dođete s jedne izborne liste, a onda promenite četiri ili pet poslaničkih grupa. To je apsurdno. Postoji i problem praznih poslaničkih klupa. Mi smo dobili mandat da obavljamo jedan odgovoran posao. Treba da vidimo kako da nametnemo obavezu poslanicima da prisustvuju sednicama.

Neaktivnih ima i u vladajućoj većini.

– U našem poslaničkom klubu nema neaktivnih, ne želim da govorim o drugima.

Da li je Šešelju mesto u parlamentu?

– To morate da pitate građane koji su mu dali poverenje.

Mene zanima vaše lično mišljenje.

– Ja ne želim da komentarišem druge političke opcije, nije primereno.

Komentarisali ste Đilasa i Jeremića.

– Pošto ste me pitali za bojkot.

SPS je obeležila 29. rođendan. Kakva je to stranka danas?

– Stranka budućnosti.

Jeste li videli komentar jednog tviteraša koji glasi: “Mi smo krivi što ovi danas slave 29. rođendan”?

– Je l’ vi mislite da se mi plašimo tih koji su hteli da sprovedu taj 5. i 6. oktobar. Relevantan smo politički činilac već 29 godina i to vam najbolje govori o našoj snazi. Postoje stvari koje građani mogu da nam zamere, ali nam ne mogu reći da smo ikada bili protiv države ili protiv naroda. I devedesetih kao i danas se često slušalo “izdaja, predaja”. Izvinite, a šta je 2000. godine bio osnov odbrane državnih i nacionalnih interesa? Da li su to tekovine devedesetih? Da li je to Dejtonski sporazum i Rezolucija 1244 SB UN? Nije sve loše.
Opozicija najavljuje bojkot izbora, da li se vi spremate?

– Naša kampanja je posao za koji smo preuzeli odgovornost.

Kako ocenjujete Makronovu posetu, može li on da pomogne u rešavanju kosovskog problema?

– To je bila istorijska poseta, veoma uspešna, i ekonomski i politički. Ne znam može li da učini nešto da ubrza rešenje kosovskog problema. Srbija ima miran i konstruktivan pristup, neka za početak ukinu takse da bismo nastavili da razgovaramo.

Saobraćajna nesreća je daleko iza vas. Kako se osećate?

– Trudim se da budem dobro. Prošao sam jako težak period, još sam pod nadzorom lekara, ali pokušavam da ostavim to iza sebe. Posvećen sam poslu i ćerki, to mi pomaže.

Da li vas je dirnuo doček kolega poslanika?

– Jeste. Zahvalan sam i poslanicima pozicije i opozicije i onima koji nisu bili u sali. Trudio sam se da sa svima imam korektan odnos i to je rezultiralo tim dirljivim gestom.

Izvor: Blic,

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.