Најновије

Угљеша Марковић: СПС је бренд који постоји 29 година и дубоко је укорењен у историји Србије Социјалистичка омладина

Странка Ивице Дачића и овај рођендан слави на власти, што је уобичајено стање за социјалисте у Србији.
Угљеша се родио шест месеци после званичног рођења странке чију омладину данас предводи.

Социјалистичка партија Србије ове године обележава 29. рођендан, годишњицу уједињења Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије.

Председник њене омладине је Угљеша Марковић који за ББЦ на српском каже да је СПС „бренд који постоји 29 година и дубоко је укорењен у историји Србије“.

„СПС сад улази у озбиљне године – постала је зрела партија, која итекако разуме околности.

Морам да цитирам председника странке Ивицу Дачића да ниједан наш члан није издао државни и национални интерес.

Да ли је било грешака? Јесте, и за то смо платили можда и превисоку цену“, каже Марковић.

Од готово три деценије своје историје, социјалисти су на различите начине на власти били 25 година – било самостално, кроз учешће у владајућим коалицијама или кроз мањинску подршку власти.

Данас је на челу СПС-а Ивица Дачић, а странка је део владајуће коалиције као коалициони партнер Српске напредне странке.

Kада Марковића питате шта је за њега СПС данас, послужиће се синтагмама „кућно васпитање“ и „начин живота“.

„У овој партији су истовремено и по три генерације: унук, отац и деда су чланови исте партије.

То је однос према држави – индоктринирани смо да на државу гледамо на посебан начин, да разумемо шта је држава, шта је патриотизам у свом облику без мржње.“

Марковић каже да је његов отац учествовао у оснивању СПС-а и био председник страначког одбора у београдској општини Стари Град, док му је деда био у партизанима.

Он сам постао је члан СПС-а 2013. године, али је и као мали долазио у странку са оцем.

Привукле су га идеје левице за које сматра да их СПС најбоље заступа – иако је у актуелној власти са СНС-ом, у влади која је смањивала плате и пензије, начелно се залаже за капитализам, тржишну привреду.

„Да ли је то било лако урадити и подржати – није, посебно за партију левице, али у тим моментима немате много простора за избор.

То се морало урадити јер је земља била на ивици банкрота, а јавни дуг на више од 70 одсто БДП-а.

Ипак, сада је време за развој.“
Лако ће Марковић устврдити да је приватизација после 5. октобра однела много радних места.

Теже ће одговорити на питања зашто су социјалисти од 2004. године били део свих владајућих коалиција – било као мањинска подршка, било као равноправни партнери – а нису променили курс којим се држава креће, ако већ њиме нису били задовољни и сада га радо критикују.

„СПС је држала ресоре који нису били у вези са финансијама, економијом, привредом.

Од одговорности не бежимо, али не сносимо највећу одговорност за оно што се десило.

Сносимо одговорност за деведесете, али не и за оно после тога“, каже Марковић.

За младе људе у Србији, политичке странке најчешће нису примамљиве и често их описују као „бирое за запошљавање“.

Угљеша Марковић предност СПС-а види у разгранатој мрежи одбора, наслеђу које је преостало из прве деценије постојања странке и претходног, комунистичког периода.

„Оно што СПС даје, то не може парама да се купи.

Замислите да постојите у сваком месту у Србији – кренете на море и негде вам стане ауто, а СПС има и ту човека који може да вам се нађе и макар вам скува кафу.

То је другарство, пре свега.“

Тврди да социјалисти, због свог положаја у владајућој коалицији – и нису у прилици да запошљавају, већ младима нуде „брушење“ на начин који то сами чланови желе.

На питање о његовим лидерским амбицијама – посеже за цитатом актуелног страначког председника, и самог пониклог у омладини СПС-а.

„Тренутно о томе не размишљам.

Али ћу цитирати Дачића: глупо је да се нечим бавите, а да не желите да играте Лигу шампиона јер онда не треба тиме да се бавите.“

Не брине га што је од 180 одбора странке на последњим изборима за председника стигао предлог само за Ивицу Дачића – Марковић не сматра да је то показатељ одсуства унутарстраначке демократије и чињенице да „добре ствари не треба мењати“.

Једна реч доминира у Марковићевом одговору на питање како доживљава најпознатијег лидера социјалиста Слободана Милошевића, председника Србије и Југославије током ратних деведесетих, оптуженика пред Хашким трибуналом.

Чак три пута Марковић ће рећи – државник.

„Пре свега човек, од крви и меса.

Државник, у погрешно време, на погрешном месту.

Било је грешака у тим околностима, али је иза себе оставио два споменика – Дејтонски споразум и Резолуцију 1244.“
Kада сумира целу историју странке, Марковић у сваком добу види понешто позитивно.

„Деведесете године су, из једне перспективе, биле златне године СПС-а – странка је имала лидера који је у једном тренутку имао апсолутну подршку.

То је и тешко време за СПС, због бремена које је странка носила и касније скупо платила.“

Време од 2008. до 2012. године и сарадњу са Демократском странком Марковић описује као период реформи СПС-а, окрета ка Европи.

Марковић нема дилеме да ли је историјско помирење Бориса Тадића и Ивице Дачића у октобру 2008. године из данашње перспективе била грешка.

„Мислим да није била грешка.“

Извор и фото:  BBC на српском

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.