Uglješa Marković: SPS je brend koji postoji 29 godina i duboko je ukorenjen u istoriji Srbije Socijalistička omladina

Stranka Ivice Dačića i ovaj rođendan slavi na vlasti, što je uobičajeno stanje za socijaliste u Srbiji.
Uglješa se rodio šest meseci posle zvaničnog rođenja stranke čiju omladinu danas predvodi.

Socijalistička partija Srbije ove godine obeležava 29. rođendan, godišnjicu ujedinjenja Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije.

Predsednik njene omladine je Uglješa Marković koji za BBC na srpskom kaže da je SPS „brend koji postoji 29 godina i duboko je ukorenjen u istoriji Srbije“.

„SPS sad ulazi u ozbiljne godine – postala je zrela partija, koja itekako razume okolnosti.

Moram da citiram predsednika stranke Ivicu Dačića da nijedan naš član nije izdao državni i nacionalni interes.

Da li je bilo grešaka? Jeste, i za to smo platili možda i previsoku cenu“, kaže Marković.

Od gotovo tri decenije svoje istorije, socijalisti su na različite načine na vlasti bili 25 godina – bilo samostalno, kroz učešće u vladajućim koalicijama ili kroz manjinsku podršku vlasti.

Danas je na čelu SPS-a Ivica Dačić, a stranka je deo vladajuće koalicije kao koalicioni partner Srpske napredne stranke.

Kada Markovića pitate šta je za njega SPS danas, poslužiće se sintagmama „kućno vaspitanje“ i „način života“.

„U ovoj partiji su istovremeno i po tri generacije: unuk, otac i deda su članovi iste partije.

To je odnos prema državi – indoktrinirani smo da na državu gledamo na poseban način, da razumemo šta je država, šta je patriotizam u svom obliku bez mržnje.“

Marković kaže da je njegov otac učestvovao u osnivanju SPS-a i bio predsednik stranačkog odbora u beogradskoj opštini Stari Grad, dok mu je deda bio u partizanima.

On sam postao je član SPS-a 2013. godine, ali je i kao mali dolazio u stranku sa ocem.

Privukle su ga ideje levice za koje smatra da ih SPS najbolje zastupa – iako je u aktuelnoj vlasti sa SNS-om, u vladi koja je smanjivala plate i penzije, načelno se zalaže za kapitalizam, tržišnu privredu.

„Da li je to bilo lako uraditi i podržati – nije, posebno za partiju levice, ali u tim momentima nemate mnogo prostora za izbor.

To se moralo uraditi jer je zemlja bila na ivici bankrota, a javni dug na više od 70 odsto BDP-a.

Ipak, sada je vreme za razvoj.“
Lako će Marković ustvrditi da je privatizacija posle 5. oktobra odnela mnogo radnih mesta.

Teže će odgovoriti na pitanja zašto su socijalisti od 2004. godine bili deo svih vladajućih koalicija – bilo kao manjinska podrška, bilo kao ravnopravni partneri – a nisu promenili kurs kojim se država kreće, ako već njime nisu bili zadovoljni i sada ga rado kritikuju.

„SPS je držala resore koji nisu bili u vezi sa finansijama, ekonomijom, privredom.

Od odgovornosti ne bežimo, ali ne snosimo najveću odgovornost za ono što se desilo.

Snosimo odgovornost za devedesete, ali ne i za ono posle toga“, kaže Marković.

Za mlade ljude u Srbiji, političke stranke najčešće nisu primamljive i često ih opisuju kao „biroe za zapošljavanje“.

Uglješa Marković prednost SPS-a vidi u razgranatoj mreži odbora, nasleđu koje je preostalo iz prve decenije postojanja stranke i prethodnog, komunističkog perioda.

„Ono što SPS daje, to ne može parama da se kupi.

Zamislite da postojite u svakom mestu u Srbiji – krenete na more i negde vam stane auto, a SPS ima i tu čoveka koji može da vam se nađe i makar vam skuva kafu.

To je drugarstvo, pre svega.“

Tvrdi da socijalisti, zbog svog položaja u vladajućoj koaliciji – i nisu u prilici da zapošljavaju, već mladima nude „brušenje“ na način koji to sami članovi žele.

Na pitanje o njegovim liderskim ambicijama – poseže za citatom aktuelnog stranačkog predsednika, i samog poniklog u omladini SPS-a.

„Trenutno o tome ne razmišljam.

Ali ću citirati Dačića: glupo je da se nečim bavite, a da ne želite da igrate Ligu šampiona jer onda ne treba time da se bavite.“

Ne brine ga što je od 180 odbora stranke na poslednjim izborima za predsednika stigao predlog samo za Ivicu Dačića – Marković ne smatra da je to pokazatelj odsustva unutarstranačke demokratije i činjenice da „dobre stvari ne treba menjati“.

Jedna reč dominira u Markovićevom odgovoru na pitanje kako doživljava najpoznatijeg lidera socijalista Slobodana Miloševića, predsednika Srbije i Jugoslavije tokom ratnih devedesetih, optuženika pred Haškim tribunalom.

Čak tri puta Marković će reći – državnik.

„Pre svega čovek, od krvi i mesa.

Državnik, u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu.

Bilo je grešaka u tim okolnostima, ali je iza sebe ostavio dva spomenika – Dejtonski sporazum i Rezoluciju 1244.“
Kada sumira celu istoriju stranke, Marković u svakom dobu vidi ponešto pozitivno.

„Devedesete godine su, iz jedne perspektive, bile zlatne godine SPS-a – stranka je imala lidera koji je u jednom trenutku imao apsolutnu podršku.

To je i teško vreme za SPS, zbog bremena koje je stranka nosila i kasnije skupo platila.“

Vreme od 2008. do 2012. godine i saradnju sa Demokratskom strankom Marković opisuje kao period reformi SPS-a, okreta ka Evropi.

Marković nema dileme da li je istorijsko pomirenje Borisa Tadića i Ivice Dačića u oktobru 2008. godine iz današnje perspektive bila greška.

„Mislim da nije bila greška.“

Izvor i foto:  BBC na srpskom

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.