Предраг Марковић: Да сам Хрват пре бих славио битку на Сутјесци него Олују Вести

 

Поруке које је званична Хрватска упутила на обележавању 24. године од Олује и вербална претеривања хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић су фолклор на који смо годинама већ навикли, а Хрватска слави један противречан догађај који ниједна друга земља у Европи не слави, оценио је  историчар Предраг Марковић.

Како каже, шта год  ко мислио о наводно величанственој хрватској победи, Хрватска слави један догађај, који би, да није трагичан за Србе био комичан.

„Они су победили слабу наоружану, од свих остављену малобројну војску крајишких Срба и као највећу победу славе победу над Гораном Хаџићем и Милетом Мартићем.

Заиста је лош знак за једну државу да су им митски противници Хаџић и Мартић“, казао је Марковић за Тањуг.

Према његовим речима, иако Хрватска тврди да су победили моћну ЈНА, та војска се повукла давно пре Олује, а сва борбена техника је пред Олују повучена из Крајине.

„Потпуно разоружан и беспомоћан народ прегажен је и то не само хрватском војском, већ је и Америка учествовала у томе. Уз помоћ Америке, они су победили остатак тог народа у Крајини“, каже Марковић.

Чудно је, додаје, да је тај догађај изабран као датум великог тријумфа и каже да би он у случају да је Хрват, пре славио Битку на Сутјесци у којој су Хрвати дали највећи број погинулих.

Додаје, да је међутим Битка на Сутјесци исувише југословенска и српска, те да садашња политичка гарнитура у Хрватској не може да се веже за такву борбу.

„Уместо тога, њима је борба низ масакара и паљевина тог страшног августа 95. године“, истиче историчар и додаје да ниједна друга земља у Европи не слави такав празник.

Како каже, у Северној Ирској славе победу протестаната над католицима, али неформално и то групе грађана, док се у Италији обележава 10. фебруар, када су Хрвати и Аустријци бацали Италијане у јаме, али дискретно.

„Ниједан од ова два примера није државни празник“, каже Марковић и додаје:

„Ниједна држава у Европи нема тако противречан догађај за славље, који је толики трн у оку суседима.“

Осврћући се на поруке које су се чуле из Хрватске током прославе „Олује“, наводи да је одређену забринутост изазвао претећи тон министра одбране Хрватске Дамира Крстичевића који је рекао да је Хрватска спремна за нову Олују уколико буде потребе , али он сматра да ни та изјава нема тежину и озбиљно значење.

„Остало што смо чули мање више је фолклор на који смо навикли, као и на Колиндина вербална претеривања да је хтела да узме пушку“, каже Марковић и додаје да је та њена изјава истинита колико и она да није имала за јогурт у доба социјализма.

„Девојка која се школује у Америци, а нема за јогурт – то је доста необично“, навео је Марковић.

Неки то сматрају испадима, а Марковић каже да се могу узети и као специфичне поруке за одређено гласачко тело којем се она обраћа.

Упитан на који начин Срби као национална мањина могу да се изборе за своја права у Хрватској, Марковић каже да нажалост, нису добили представника у Европском парламенту, али да би ЕУ могла да уради нешто по том питању, као и да би Срби могли да се изборе за своја права када би се политика према српској мањини вратила макар на ниво Иве Јосиповића.

„Неколико година после рата однос према српској мањини је био бољи него 25 година после рата, што је парадоксално“, истиче Марковић.

Коментаришући изјаву хрватског премијера Андреја Пленковића да од дијалога Срба и Хрвата у Вуковару зависи каталог права Срба, Марковић каже да је Вуковар једна страшна трагедија, те да треба истаћи разлику између правих бранитеља Вуковара и лажних родољубаца.

Наводи да се да људима који су стварно страдали, попут Предрага Фреда Матића, који је велики противник националистичког дивљања и злоупотреба, а који је једва извукао живу главу из затвора после пада Вуковара, може много боље преговарати него са политичарима који скупљају јефтине политичке поене.

Када је у питању ћирилица, Марковић каже да би волео да председница Хрватске, која је изјавила да се о ћирилици може говорити када зацеле ране, дође у било које место у Војводини и види на колико језика је свака табла, при чему би многим језицима постоји историјска замерка.

„Имамо на шест језика табле у Војводини. Тако се негују права мањина“, каже Марковић.

Упитан да ли Хрватска скоро четврт века након рата шаљући овакве поруке Србима, у којој ће следеће године бити и попис становништва, можда чека да статистика реши питање Срба, Марковић каже:

„Хрватска је остварила Туђманов сан – да Срби падну на проценат који је све мањи и мањи.“

Додаје да то што су испразнили своју земљу неће много доброг донети Хрватској.

„Они су хтели да испразне своју земљу од Срба, макар то значило да ти крајеви заувек остану пусти и празни. У добром делу некадашње српске Крајине сада живе змије и вукови и можда медведи, ако су се обновили“, закључује Марковић.

Извор: Танјуг

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.